FESTIVAL VOĆNIH RAKIJA „ŽESTIVAL“
U nedelju, 02. oktobra, u Hali sportova u Velikom parku, održan je drugi Festival voćnih rakija „Žestival“. Žiri u sastavu dr Ninoslav Nikićević – Poljoprivredni fakultet u Beogradu, dr Branko Popović – Institut za voćarstvo u Čačku i dr Ivan Urošević – Poljoprivredni fakultet u Beogradu degustirao je preko 70 vrsta rakija i u skladu sa kriterijumima i standardima u oblasti proizvodnje voćnih rakija, za najbolju rakiju proglasio je klekovaču “BB Klekovače” Bajina Bašta sa 43 procenta alkohola. U ime firme, nagradu “Radoslav Rade Paunović” primio je Milomir Jovanović, a nagradu je uručila Aleksandra Paunović, kćerka Rada Paunovića, koji je dao veliki doprinos u nastojanjima da se u celoj Srbiji proizvode visokokvalitetne voćne rakije i zalagao za izvoz voća u iz užičkog kraja, ali u oblicima viših faza prerade.
Ovogodišnji „Žestival“ je okupio deset opština Zlatiborskog okruga, računajući i Ivanjicu, na kome je 13 afirmisanih registrovanih proizvođača voćnih rakija i 26 izlagača, indivividualnih poljoprivrednih gazdinstava, predstavilo svoje proizvode.
Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada Užica i predsednik Organizacionog odbora „Žestivala“, prvi je pozdravio sve okupljene i podsetio je da su se pre više od jednog veka užičke rakije izlagale na međunarodnim sajmovima i da su osvajale nakgrade za kvalitet.
– Davne, 1892. godine, Toma Naumović je izlagao na sajmu u Briselu i otuda, u grad na Đetinji, doneo odličja i medalje za užičku klekovaču. Tradicija je temelj naše priče o rakiji. Ljudi na ovim prostorima vekovima prave odlične, najbolje rakije. I ne samo rakije, već i suvomesnate proizvode, džemove, sokove, med, sušeno voće. Tradiciji moramo dodati znanje i uključiti nauku – rekao je Mitrović.
Nakon ocenjivanja i podele medalja, Mitrović je rekao:
– Sama činjenica da su 43 rakije dobile zlatne medalje, 30 rakija srebrne, a da su samo tri bronzane, govori o potencijalu i kvalitetu rakije užičkog kraja.
Rade Ljubojević, predsednik Regionalne privredne komore Užice, rekao je da sloga i energija koja se pojavila u užičkim institucijama, koje su organizovale „Žestival“, govore da postoji snaga za ovakve manifestacije.
– Kao što Škoti promovišu svoj viski, Francuzi konjak, tako i mi treba da promovišemo svoju rakiju, koji se može izvoziti u velikim količinama. Rakija je simbol ovog kraja, Užica, Zlatibora, užičkog regiona, i kao takva zaslužuje veliku promociju – poručio je Ljubojević.
Gradonačelnik Tihomir Petković je rekao da naš kraj poseduje autentične proizvode, koji svojim kvalitetom zaslužuju da budu na najzahtevnijim svetskim tržištima.
– Da bi se to i desilo, moramo organizovano sačuvati tradicionalne načine proizvodnje u skladu sa savremenim tendencijama. U užičkom kraju poslednjih godina raste proizvodnja voćnih rakija i pojedini proizvođači su se već našli na evropskom i svetskom tržištu. Kvalitet svojih proizvoda potvrđuju i na značajnim međunarodnim sajmovima. Nema razloga za strah da će približavanje Srbije Evropskoj uniji sprečiti tradicionalnu proizvodnju, naprotiv. Zajedničkim snagama države, lokalne samouprave i privatnog sektora, uz podsticaj i subvencije u ovoj oblasti, može se doći do veoma značajnih rezultata – rekao je Petković.
Nakon ovog uvodnog dela, pomoćnik ministra za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Nenad Katanić otvorio je „Žestival“ i reako da je rakija pravi srpski brend. On je dodao da je u Srbiji pod voćem preko 165 hiljada hektara, a da je preko preko 47 procenta, odnosno 87. 000 hektara pod šljivom.
– U Srbiji je u 2015. godini proizvedeno 22, 5 miliona litara kvalitetne rakije, a isto toliko nalazi se kod individualnih proizvođača. Onda znamo sa kakvim kapacitetima i potencijalom Srbija rapsolaže kada je u pitanju proizvodnja rakije. Moramo puno da radimo na promociji kvaliteta i uvođenje novih standarda – rekao je Katanić i podsetio da je prošle godine usvojen Zakon o rakiji i žestokih pića, koji je jedini zakon u Skupštini usvojen koncezusom.
– Slobodno možemo da kažemo Srbe može čak i rakija da spoji. S druge strane, potrudili smo se da nekoliko godina unazad, kroz subvencije, aktivno učestvujemo u podizanju zasada i da što više ljudi animiramo da se bave voćarskom proizvodnjom. U tom pravcu imamo dve vrste investicija, sufinansiranje kamatne stope, tako da u Srbiji imate kratkoročni trogodišnji kredit sa tri posto kamate na dinarske kredite i imate mogućnost da kada sami investirate, dobijete povraćaj sredstava do 40 do 55 posto, u zavisnosti da li se nalazite u marginalnom području ili ne – rekao je pomoćnik ministra i najavio da predstoji veliki rad na promociji kvaliteta, na osiguranju višegodišnjih zasada, na uvođenju novih standarda kvaliteta, a da nadležno Ministarstvo subvencioniše sve zainteresovane proizvođače za ove aktivnosti.
Organizatori „Žestivala“ su grad Užice, Regionalna privredna komora Užice, RRA “Zlatibor”, Poljoprivredna stručna savetodavna služba Užice, TO regije Zapadna Srbija i Poslovni klub privrednika zapadne Srbije. U okviru „Žestivala“ izlagali su i proizvođači prateće opreme: kazana, drvenih, prohromskih i keramičkih posuda, pasirki; proizvođači meda, sokova, suvog voća, a prisutan je bio i Voćarski institut Čačak. Ovim povodom priređen je i bogat kulturno-umetnički program.
Reč proizvođača
Među izlagačima su bili preduzeća „BB Klekovača“ Bajina Bašta, „RB Global“ Kostojevići, „Stara pesma“ Pilica, PTR “Zlatni bor” Čajetina, „Destilerija Zarić“ Kosjerić i mnogi drugi.
„BB Klekovača“
Milomir Jovanović, direktor preduzeća „BB Klekovača“ iz Bajine Bašte, čija je rakija klekovača proglašena najboljom na ovogodišnjem „Žestivalu“, kaže da su rakije proizvedene u tom preduzeću pobeđivale na raznim sjamovima, manifestacijama i festivalima u Srbiji i inostranstvu, ali da mu je ova pobeda najdraža.
– Najdraža mi je ova pobeda, jer smo pobedili u zaista jakoj konkurenciji porizvođača iz užičkog kraja, kao što su destilerija „Zarić“, „RB Global“ , „Stara pesma“ i sve ostale. Apelujem na sve moje kolege proizvođače da nesebično dele savete malim i individualnim proizvođačima o proizvodnji rakije, da ne kriju tajne, da odaju tehnologiju, jer to je jedino način da u Srbiji dobijemo ujednačenu i visoko kvalitetnu rakiju – rekao je Jovanović i takođe uputio apel i državi da uvede red u prometu rakija, jer, kako kaže, sada je u modi rakija od dunje, koja se poprilično pije, pored šljivovice, a da od te rakije od dunje u našim kafanama najmanje ima dunje – poručio je pobednik.
Jovanović je rekao da je „BB Klekovača“ osnovana 2010 godine.
– Mi smo, u stvari, nastavili tradiciju proizvodnju klekovače od bivše zemljoradničke zadruge, koja je počela tu proizvodnju 1955. godine. „BB Klekovača“ je poznati brend koji je obišao ceo svet. Naša je rakija izvožena na svim kontinentima, osim Afrike. Blagi pad je usledio devedesetih godina prošlog veka, uvođenjem sankcija, kada su prekinute te veze koje su bile uspostavljene. Od 2010. godine, kada je naša zadruga otišla u stečaj, nas pet bivših radnika te zadruge napravilo je deoničarsko društvo. Onda smo zakupili proizvodni pogon zadruge u stečaju. Jednostavno nismo mogli da dozvolimo da se ugasi ta proizvodnja.
– Pošto nismo bili finansijski moćni da to zadržimo, usput smo tražili strateškog partnera i vrlo brzo smo ga našli, a to je naš bivši i sadašnji kupac, koji je preuzeo vlasništvo nad firmom i posle nekog vremena uložio značajna sredstva. Kupili smo jednu halu i osposobili je za proizvodnju. Sledeći zadatak je bio da povećavamo zalihe, da ne zavisimo od roda jedne godine. Napravili smo zalihe svih destilata za dve do tri godine i stalno održavamo taj nivo. Sledeći zadatak nam je bio i možda najveći do tada, da povećavamo prodaju i da vratimo koliko možemo to bivše tržište. Polako ostvarujemo taj zadatak, počeli smo pomalo da izvozimo za Australiju, Crnu Goru i Sloveniju, a do kraja godine bi trebalo da krene izvoz u Hrvatsku i jedna količina za Ameriku. Izvozimo oko 10 posto od svoje proizvodnje – rekao je Jovanović.
Ranije se njihova proizvodnja bazirala samo na klekovači i prepečenici, a od prošle godine su počeli proizvodnju travarice, rakije vijamovku, kasjijovaču i dunjovaču. Imaju, kako kaže, i novih proizvoda u pripremi za naredne godine. Za svoju proizvodnju voće kupuju po celoj Srbiji, pošto na teritoriji opštine Bajina Bašta nema dovoljno, pa tako krušku kupuju u Gornjem Milanovcu, kajsiju u Čačku, dunju u okolini Kraljeva.
„Stara pesma“
„Stara pesma“ je rakija koja se proizvodi u Pilici kod Bajine Bašte. Marko Ilić, šef prodaje ove firme, kaže da preduzeće postoji od 1990. godine, ali se proizvodnjom rakije bave od 2004. godine.
– U tom periodu smo izbacili oko 10 različitih rakija, od šljive, od dunje, kajsije, kruške vijamovke, imamo specijalne rakije travaricu, klekovaču, dunju sa dodatkom meda i rakiju od šljive sa dodatkom meda, u više različitih ambalaža. Proizvode plasiramo i na domaće i na strano tržište. Izvozimo u Holandiju, Austriju, Australiju, Makedoniju, Crnu Goru i druge zemlje bivše SFRJ – rekao je Ilić i dodao da su njihove rakije bile pobednice Novosadskog sajma 2010., 2011 i 2012. godine, da je njihova šljivovica stara 7 godina 2013. godine „Beogradski zlatni pobednik“ na „Rakija festu“, a ove godine je rakija od dunje postala kraljevski brend.
„Stara pesma“ ima sopstvene zasade voća na 9 hektara površine.
– Nismo velika firma što se tiče proizvodnje, proizvodimo od 30.000 do 50.000 litara godišnje. Više se baziramo se na kvalitetu, a ne idemo na kvantitet. Od proizvodnje izvozimo nešto više od 50 posto – rekao je Ilić.
Na pitanje kako uopšte stranci imaju mišljenje o našim rakijama, Ilić kaže da i nemaju neko dobro mišljenje.
– Stranci nemaju neko mišljenje o našim rakijama, ali za to smo sami krivi. Ništa se ne radi da se edukuje prosečni srpski proizvođač, i dalje se radi dosta loše. Međutim, u poslednjih osam godina postoji udruženje proizvođača rakije „Srpska rakija“, koje radi puno na tome da proizvođeče i individualne preduzetnike nauče kako da naprave kvalitetnu rakiju, jer kada bi svi imali kvalitetnu rakiju, onda bi slika o našoj rakiji bila mnogo drugačija – zaključio je Ilić.
„Stara sokolova“
„Stara sokolova“ rakija, koju proizvodi „RB Global“ postala je brend srpske rakije.
– Preduzeće „RB Global“ je nastalo pre 23 godine. Proizvodnja rakije se vrši u Kostojevićama, a distribucija iz Beograda. „Stara sokolova“ je poznat brend domaće srpske rakije, koja se izvozi na više kontinenata u Ameriku, Australiju, Aziju i u Evropi, a najveći kupci su nam u Kanadi, Rusiji i zemlje stare Jugoslavije. Imamo izuzetno dobre rezultate, kao i mnoge nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima i festivalima. Uspeh je potekao tako što je porodična tradicija Bogdanovića o proizvodnji rakije utkana u sadašnju proizvodnju. Prvo se krenulo sa šljivovicom, a sada proizvodimo travaricu, medovaču, klekovaču, bele rakije od kasjije, viljamovke i dunje, kao i dva likera pelinkovac i zlatiborski vrh – rekao je Nikola Šopalović, menadžer prodaje u „RB Globalu“.
Šljivu, i to razne sorte, gaje u sopstvenim voćnjacima na površini do 6 hektara. Imaju tu i malo dunje, ali te količine, kako kaže Šopalović, nisu dovoljne da podmire godišnju proizvodnju. U okolini Čačka uglavnom nabavljaju ostalo voće, a sada je aktuelna dunja i vrši se njen oktup i analize.
„RB Global“ ima godišnju proizvodnju od oko 150.000 litara rakije i izvoze od 75 do 80 posto od ukupne proizvodnje, a sve ostalo ide na domaće tržište.
– Imamo rakije stare od 5, 7 i 12 godina. Ova rakija od 12 godina je odležala u hrastovom buretu i nje ima i na domaćem i na stranom tržištu, kao i rakije stare 5 godina, dok rakiju od 7 godina izvozimo samo u Rusiju – rekao je Šopalović.
„Destilerija Zarić“
Jedan od većih proizvođača rakije u našem kraju je i „Destilerija Zarić“.
Duško Didanović, direktor destilerije, rekao je da ova destilerija zvanično radi od 2010. godine.
– „Destilerija Zarić“ je nastavak proizvodnje podruma „Povlen“, koji je radio od polovine prošlog veka. U toku 2007. godine je počela modernizacija proizvodnja rakija i 2010. godine smo počeli da radimo pod ovim imenom. Još uvek ne radimo punim kapacitetom, a kada bi radili punim kapacitetom mogli bi da proizvodimo oko 3 miliona litara rakije godišnje. Što se asortimana tiče, tu smo radili dosta. Sada imamo deset različitih voćnih rakija i dve vrste likera. Proizvodimo više vrsta rakija od šljive, rakiju od dunje, kruške, maline, kajsije, a likere od višnje i od meda – rekao je Didanović.
I njihova rakija je osvojila tržište Amerike, Australije, Nemačke i zemlje bivše SFRJ i očekuju izvoz u Kanadu. Izvoze malo više od 50 posto proizvodnje, a druga polovina ide na domaće tržište. Oni nemaju sopstvene voćnjake, već rade u kooperaciji sa građanima.
Zvezdana Gligorijević
POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
