COVID-19 u SAD – Dan trideset šesti
U utorak su američki senatori konačno usvojili nove ekonomske mere, kojima se značajna dodatna sredstva upućuju malim i velikim preduzećima, a finansijska pomoć stići će i zdravstvenim ustanovama, kao i za potrebe testiranja na coronavirus. 320 milijardi dolara namenjeno je za isplate plata zaposlenima u malim i srednjim preduzećima, 75 milijardi za potrebe bolnica, 25 za testiranje, a 60 milijardi biće raspoređeno na zahteve Demokrata, zbog kojih paket i kasni čitavih 12 dana. Nadležni će nastojati i da isprave greške u sistemu, zbog kojih je Univerzitet Harvard, jedan od najbogatijih američkih ustanova, dobio 9 miliona dolara, ili, recimo, čak 75 firmi koje se kotiraju na berzi, dobilo 300 miliona dolara. Mnogi podnosioci zahteva u prvoj rundi ostali su kratkih rukava, ali je ministar finansija juče potvrdio da je ipak milion kompanija sa manje od 10 zaposlenih već dobilo sredstva iz saveznog paketa. Zakon će u četvrtak ući na usvajanje u Kongresu, posle čega će ga predsednik Tramp potpisati, a sredstva početi da se adekvatno isplaćuju.
Osim ove, vest dana bila je i odluka predsednika da privremenom uredbom zaustavi imigracione procese, zaustavi izdavanje američkih viza i na 60 dana obustavi procesovanje zahteva za zelene karte. Više detalja o izvršnoj uredbi saopštiće nam danas, a protivnici mu već zameraju da je ovo njegov kraći put do imigracione reforme, smanjivanje kvota za radne dozvole, vize i zelene karte, na čemu od početka i bazira svoju imigracionu politiku.
U utorak se predsednik Tramp u Beloj Kući sastao sa guvernerom države Njujork, Endrjuom Kuomom, sa kojim je često ukrštao koplja tokom pandemije u vrlo komplikovanom međusobnom odnosu, jer su suprotstavljenih mišljenja o tome ko, šta, kada, kako i zašto treba da radi. Kažu da su se složili u nameri da savezna vlada pomogne države u nabavci i obezbeđivanju dovoljnih količina neophodnih testova, kao i o adekvatnoj finansijskpoj pomoći savezne vlade državama koje su zbog krize bačene na kolena. Njujork je i dalje epicentar zaraze, a posebno Njujork siti, u kome još uvek ne postoje ni u naznake uslova za povratak u normalan život. Ipak, u nekim delovima države Njujork uskoro se očekuje obavljanje medicinskih zahvata koji nisu hitni, otvaranje nekih parkova, uz najavu balansiranog pristupa problemu i najpre u krajevima sa malom stopom zaraženosti.
Posle nečuvenog minusa na početku ove nedelje, juče je sirova nafta na svetskoj berzi vredela 14 dolara za barel, predsednik Tramp će od Kongresa zahtevati kupovinu 75 miliona barela za nacionalne rezerve, a najjeftinije gorivo u utorak je bilo u Viskonsinu – 99 centi za galon. U Čikagu se juče prodavalo po prosečnoj ceni od 1.54 centa, ali šta vredi, niko ne kupuje.
Dok se guverneri nekih država pripremaju da se postepeno vrate u normalno stanje (Džordžija, Severna Karolina, Tenesi), u Ilinoisu se očekuje produžetak privremenih mera najmanje do polovine maja, kako je najavio guverner JB Pricker. U istraživanjima javnog mnjenja na slučajnom uzorku u Americi, 71 odsto ispitanika u normalan život žele da se vrate oprezno i postepeno, dok je 20 odsto za povratak spremno danas. Čak 74 odsto ispitanih ne poznaje nikoga ko je od virusa oboleo ili je njime zaražen.
Protesti Amerikanaca u različitim gradovima nastavljeni su, više ih se očekuje za vikend, a zanimljivo je da su u Vašington DC, ispred Bele kuće, demonstrirale članice Sindikata medicinskih sestara, tražeći bolju i kvalitetniju zaštitnu opremu u borbi protiv pandemije. Realnost jeste u konstantnom sukobu sa strahom i zabrinutošću, pa su i Amerikanci u procepu između želje da aplaudiraju ili kritikuju postupke predstavnika vlasti i lokalnih uprava. U istom procepu su i mnogobrojni mediji, koji čas kritikuju amdministraciju za zakasnelu akciju, čas ih seciraju za preuranjenu reakciju; svet je na kolenima, pa tako i Amerika, a iz te perspektive niko više ne veruje ni sopstvenim očima.
Odgovorni nam obećavaju da će učiniti sve da spreče eventualni novi talas pandemije na jesen, a naročito da izbegnu nove uredbu o zatvaranju i ostajanju kod kuće. U toku su ubrzane procedure za odobravanje testova, lekova, testova na antitela, kao i ozbiljni napori da se što pre dođe do vakcine na coronavirus. Zato kažu da, iako se broj zaraženih na jesen, kada je i sezona gripa, poveća, zemlja će biti spremnija, bolnice opremljenije, postojaće odgovarajuće terapije i bolje ćemo poznavati nevidljivog neprijatelja.
Epidemija je proizvela i neviđene pritiske na gradjanske slobode, privatnost i stil života Amerikanaca, koji ne žele da se suoče sa idejom da ih neko prati, beleži im korake, kontakte i ponašanje, i svrstava ih u žute, zelene ili crvene grupe, kao što to već rade Kinezi svojim građanima. Amerikanci odbačuju i ideju o ponuđenoj električnoj narukvici, kojom bi se kontrolisalo ponašanje ljudi u karantinu (14 dana posle putovanja), a ako bi se obaveza prekršila, bila bi obaveštena direktno policija. Još nema detalja o aplikaciji koju najavljuju Google i Apple, koja bi takođe pratila neće kontakte i kretanje i slala podatke o tome da li smo u opasnosti ili već jesmo virusom zaraženi, kojom će se takođe ugroziti privatnost, i opovrgnuti ideja da tehnologija služi nama, a ne mi njoj.
Juče je bilo tačno 3 meseca od kada je u Americi registrovan prvi pacijent zaražen coronavirusom. Do sada je zaraženo 824.000, umrlo 44.845, izlečeno 75.200, testirano 4.155.000 ljudi.
Izađoh juče da prošetam nove rukavice i masku (naručila pre 5 nedelja) i na plaži naletim na moje drage Užičane, sa kojima nisam mogla ni da se zagrlim. Poštujući uredbe, na pristojnom rastojanju, gledamo se zbunjeni, bez reči, u nadrealnoj slici okovanoj tišinom, kao u pauzi nekog čudnog filma, bez ideje ko će i kada ponovo pritisnuti dugme play! Takav je bio i čitav dan. A sutra, sutra će nam biti kako nam bude.
iz Čikaga za Užičku nedelju piše Mila Filipović
