Регионална привредна комора Ужице

Фонд за развој

Хладњачари највећа клијентела

– До сада смо кредитирали изградњу великог броја хладњача, куповину опреме и то је оно што се у принципу највише тражи –

Милан Љушић директор Фонда за развој, Филијала Београд, био је гост Регионалне привредне коморе Ужице. Како Фонд за развој има праксу да почетком године врши презентацију Фонда за текућу годину, Љушић је искористио прилику да упозна привреднике из ужичког краја, односно Регионалну комору Ужице која обухвата велики део Западне Србије, и представи новитете Фонда у односу на претходну годину. На питање шта је оно што ће Фонд за развој понудити у овој години, а што је боље него претходних година, Љушић каже:

milan ljusic

– Ове године Фонд за развој променио је доста у свом програму, првенствено смо ишли на продужење рока отплате наших кредита. Дошли смо до ситуације да инвестиционе кредите одобравамо на рок отплате од десет година, са могућношћу грејс периода до две године, што до сада није био случај, а то није пракса ни у банкарству. Код кредита за обртна средства, сада смо продужили рок са три године на пет година и доста смо спустили цену наших средстава. Камате су спуштене са неких четири посто, на три и два посто, уколико је гаранција пословне банке као обезбеђење. Увели смо нове привредне линије и ми овакве пословне скупове користимо да би у разговору са привредницима видели шта у ствари њима треба, и на бази тога увек правимо нове кредитне линије или усавршавамо постојеће за наредну годину, односно наредни кредитни период. Направили смо нову кредитну линију која ће се одобравати на осамнаест месеци са доста лакшом могућношћу повлачења тих средстава. За ту кредитну линију смо релаксирали доста могућности повлачења средстава обезбеђења. Постоје могућности залоге на потраживањима, залога на роби итд. Поред тога и ове године ће бити програмом предвиђено милијарду динара за поплављена подручја и они имају доста повољнија каматне стопе у односу на наша основна средства и ту каматне стопе иду до један и по одсто- каже Љушић.
Све каматне стопе код Фонда за развој се крећу у распону од један до три одсто. Три одсто уколико су средства обезбеђења хипотеке, јемства, ручне залоге, а два посто се даје са гаранцијама пословних банака. И даље постоји кредитна линија за ликвидност која се одобрава на период од годину дана, са могућношћу грејс периода за превазилажење текуће ликвидности, а ту кредитну линију су повлачила предузећа на гаранцију пословне банке.
– Ову кредитну линију смо обезбедили, пошто Фонд за развој од ове године искључиво ставља тежиште на мали и средњи сектор, чак смо лимитирали да кредити који се повлаче могу бити максимално до 100 милиона динара, изузев уколико се ради о претежном извознику, они могу да повуку и до 200 милиона динара за једну годину са својим повезаним лицима. И да би њима олакшали, баш малим предузећима, увели смо ову кредитну линију, где се практично кредити који се повуку за ликвидност до 18 месеци могу повући са доста лакшим средствима обезбеђења. Привредници су највише заинтересовани за обртна средства. Протеклих година имали смо доста проблема у привреди, а и ова година је привредно тешка. Сада се доста мање одлучују за инвестиције, али и у овако тешком периоду Фонд за развој у сарадњи са надлежним Министарством привреде је омогућио да се повлаче инвестициони кредити, баш на овако дужи период, као што је десет година, где имате могућност две године грејс периода, значи мировања кредита, што до сада није био случај на нашем финансијском тржишту.
Фонд за развој од свог постанка, доста води рачуна о запошљавању. Сваки пројекат који нуди ново запошљавање има приоритет код Фонда. Производња такође има своје место. Реч је о делатностима које су увек имале приоритете у Фонду за развој.
– Фонд за развој ове године пласира шест милијарди заједно са поплављеним подручјима за које се планира милијарда, тако да то јесте мање него претходних година, али то није коначно и та сума се може повећати. Сваке године је до сада из сопствених средстава Фонд за развој одобравао око девет до десет милијарди динара, а имали смо и средства за комисиону намену која су била средства за неразвијена подручја, али сама политика се променила, односно реконфигурација министарстава, тако да више не постоји Министарство за регионални развој са којим смо радили комисионе послове. То сада све ради Министарство привреде и онда просто не мора да постоји таква кредитна линија из буџета. Ми и даље одобравамо разна средства за неразвијена подручја, тако да сва предузећа која конкуришу из неразвијеног подручја, њихова обезбеђења, односно хипотеке, третирамо један на према један.
Око повраћаја средстава из Фонда за развој увек је било повике ко то контролише, а разне антикорупцијске комисије су тврдиле да ту није све испоштовано. Интересовало нас је колика су тренутно дуговања према Фонду.

dragan komora

– Често се доводе у питање укупно повучена средства од Фонда за развој. Међутим, ту се ретко када прави разлика између средстава Фонда за развој која су пласирана и средстава која су из буџета пролазила као субвенције или кредитирање предузећа у реструктуирању. То нису средства Фонда за развој, она су само ишла преко Фонда за развој. Када одвојите намену тога и када погледамо само средства Фонда за развој, наша наплата је слична као и код других пословних банака. Новитет је наменска контрола кредита из Фонда за развој. Ми смо и до сада спроводили наменску контролу, зависно од године до године, да ли су се ту укључивале за неке кредитне линије, Пореска управа или Национална служба за запошљавање. Међутим, од ове године смо у сарадњи са Националном агенцијом за регионални развој успоставили теренску контролу свих наших кредитних линија коју ће спроводити ова агенција као независно тело. Није лоша наплата Фонда за развој и ми као државна финансијска институција се заиста трудимо да добро газдујемо средствима која се налазе у портфолиу Фонда за развој и трудимо се да све кредите ликвидно обезбедимо, просто да обезбеђења, уколико у неком тренутку буде било проблема, могу и да се уновче.
– Златиборски крај конкретно, доста је познат по преради воћа, овде има доста хладњачара, и то је један од највећих сектора који је заинтересован за кредите код Фонда за развој, великим делом за обртна средства, али имамо и инвестиционих улагања. До сада смо кредитирали изградњу великог броја хладњача, куповину опреме и то је оно што се у принципу највише тражи.
Посебну додатну кредитну линију за поплављена подручја коју је Фонд формирао прошле године, оставио је и ове године за кредитирање поплављених подручја.
– За поплавањена подручја та средства су ограничене намене за шта се могу користити. То су кредити које одобравамо на поплављеним подручјима за ремонт оштећене опреме, набавку нове опреме, трајна обртна средства и санацију поплављених објеката. То је једна кредитна линија са којом се може повући до 50 милиона динара, по заиста повољној каматној стопи и то је оно што ће ићи преко Фонда за развој баш за поплављена подручја- закључује Љушић.
Љ.К.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.