Fond za razvoj
Hladnjačari najveća klijentela
– Do sada smo kreditirali izgradnju velikog broja hladnjača, kupovinu opreme i to je ono što se u principu najviše traži –
Milan Ljušić direktor Fonda za razvoj, Filijala Beograd, bio je gost Regionalne privredne komore Užice. Kako Fond za razvoj ima praksu da početkom godine vrši prezentaciju Fonda za tekuću godinu, Ljušić je iskoristio priliku da upozna privrednike iz užičkog kraja, odnosno Regionalnu komoru Užice koja obuhvata veliki deo Zapadne Srbije, i predstavi novitete Fonda u odnosu na prethodnu godinu. Na pitanje šta je ono što će Fond za razvoj ponuditi u ovoj godini, a što je bolje nego prethodnih godina, Ljušić kaže:
– Ove godine Fond za razvoj promenio je dosta u svom programu, prvenstveno smo išli na produženje roka otplate naših kredita. Došli smo do situacije da investicione kredite odobravamo na rok otplate od deset godina, sa mogućnošću grejs perioda do dve godine, što do sada nije bio slučaj, a to nije praksa ni u bankarstvu. Kod kredita za obrtna sredstva, sada smo produžili rok sa tri godine na pet godina i dosta smo spustili cenu naših sredstava. Kamate su spuštene sa nekih četiri posto, na tri i dva posto, ukoliko je garancija poslovne banke kao obezbeđenje. Uveli smo nove privredne linije i mi ovakve poslovne skupove koristimo da bi u razgovoru sa privrednicima videli šta u stvari njima treba, i na bazi toga uvek pravimo nove kreditne linije ili usavršavamo postojeće za narednu godinu, odnosno naredni kreditni period. Napravili smo novu kreditnu liniju koja će se odobravati na osamnaest meseci sa dosta lakšom mogućnošću povlačenja tih sredstava. Za tu kreditnu liniju smo relaksirali dosta mogućnosti povlačenja sredstava obezbeđenja. Postoje mogućnosti zaloge na potraživanjima, zaloga na robi itd. Pored toga i ove godine će biti programom predviđeno milijardu dinara za poplavljena područja i oni imaju dosta povoljnija kamatne stope u odnosu na naša osnovna sredstva i tu kamatne stope idu do jedan i po odsto- kaže Ljušić.
Sve kamatne stope kod Fonda za razvoj se kreću u rasponu od jedan do tri odsto. Tri odsto ukoliko su sredstva obezbeđenja hipoteke, jemstva, ručne zaloge, a dva posto se daje sa garancijama poslovnih banaka. I dalje postoji kreditna linija za likvidnost koja se odobrava na period od godinu dana, sa mogućnošću grejs perioda za prevazilaženje tekuće likvidnosti, a tu kreditnu liniju su povlačila preduzeća na garanciju poslovne banke.
– Ovu kreditnu liniju smo obezbedili, pošto Fond za razvoj od ove godine isključivo stavlja težište na mali i srednji sektor, čak smo limitirali da krediti koji se povlače mogu biti maksimalno do 100 miliona dinara, izuzev ukoliko se radi o pretežnom izvozniku, oni mogu da povuku i do 200 miliona dinara za jednu godinu sa svojim povezanim licima. I da bi njima olakšali, baš malim preduzećima, uveli smo ovu kreditnu liniju, gde se praktično krediti koji se povuku za likvidnost do 18 meseci mogu povući sa dosta lakšim sredstvima obezbeđenja. Privrednici su najviše zainteresovani za obrtna sredstva. Proteklih godina imali smo dosta problema u privredi, a i ova godina je privredno teška. Sada se dosta manje odlučuju za investicije, ali i u ovako teškom periodu Fond za razvoj u saradnji sa nadležnim Ministarstvom privrede je omogućio da se povlače investicioni krediti, baš na ovako duži period, kao što je deset godina, gde imate mogućnost dve godine grejs perioda, znači mirovanja kredita, što do sada nije bio slučaj na našem finansijskom tržištu.
Fond za razvoj od svog postanka, dosta vodi računa o zapošljavanju. Svaki projekat koji nudi novo zapošljavanje ima prioritet kod Fonda. Proizvodnja takođe ima svoje mesto. Reč je o delatnostima koje su uvek imale prioritete u Fondu za razvoj.
– Fond za razvoj ove godine plasira šest milijardi zajedno sa poplavljenim područjima za koje se planira milijarda, tako da to jeste manje nego prethodnih godina, ali to nije konačno i ta suma se može povećati. Svake godine je do sada iz sopstvenih sredstava Fond za razvoj odobravao oko devet do deset milijardi dinara, a imali smo i sredstva za komisionu namenu koja su bila sredstva za nerazvijena područja, ali sama politika se promenila, odnosno rekonfiguracija ministarstava, tako da više ne postoji Ministarstvo za regionalni razvoj sa kojim smo radili komisione poslove. To sada sve radi Ministarstvo privrede i onda prosto ne mora da postoji takva kreditna linija iz budžeta. Mi i dalje odobravamo razna sredstva za nerazvijena područja, tako da sva preduzeća koja konkurišu iz nerazvijenog područja, njihova obezbeđenja, odnosno hipoteke, tretiramo jedan na prema jedan.
Oko povraćaja sredstava iz Fonda za razvoj uvek je bilo povike ko to kontroliše, a razne antikorupcijske komisije su tvrdile da tu nije sve ispoštovano. Interesovalo nas je kolika su trenutno dugovanja prema Fondu.
– Često se dovode u pitanje ukupno povučena sredstva od Fonda za razvoj. Međutim, tu se retko kada pravi razlika između sredstava Fonda za razvoj koja su plasirana i sredstava koja su iz budžeta prolazila kao subvencije ili kreditiranje preduzeća u restruktuiranju. To nisu sredstva Fonda za razvoj, ona su samo išla preko Fonda za razvoj. Kada odvojite namenu toga i kada pogledamo samo sredstva Fonda za razvoj, naša naplata je slična kao i kod drugih poslovnih banaka. Novitet je namenska kontrola kredita iz Fonda za razvoj. Mi smo i do sada sprovodili namensku kontrolu, zavisno od godine do godine, da li su se tu uključivale za neke kreditne linije, Poreska uprava ili Nacionalna služba za zapošljavanje. Međutim, od ove godine smo u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj uspostavili terensku kontrolu svih naših kreditnih linija koju će sprovoditi ova agencija kao nezavisno telo. Nije loša naplata Fonda za razvoj i mi kao državna finansijska institucija se zaista trudimo da dobro gazdujemo sredstvima koja se nalaze u portfoliu Fonda za razvoj i trudimo se da sve kredite likvidno obezbedimo, prosto da obezbeđenja, ukoliko u nekom trenutku bude bilo problema, mogu i da se unovče.
– Zlatiborski kraj konkretno, dosta je poznat po preradi voća, ovde ima dosta hladnjačara, i to je jedan od najvećih sektora koji je zainteresovan za kredite kod Fonda za razvoj, velikim delom za obrtna sredstva, ali imamo i investicionih ulaganja. Do sada smo kreditirali izgradnju velikog broja hladnjača, kupovinu opreme i to je ono što se u principu najviše traži.
Posebnu dodatnu kreditnu liniju za poplavljena područja koju je Fond formirao prošle godine, ostavio je i ove godine za kreditiranje poplavljenih područja.
– Za poplavanjena područja ta sredstva su ograničene namene za šta se mogu koristiti. To su krediti koje odobravamo na poplavljenim područjima za remont oštećene opreme, nabavku nove opreme, trajna obrtna sredstva i sanaciju poplavljenih objekata. To je jedna kreditna linija sa kojom se može povući do 50 miliona dinara, po zaista povoljnoj kamatnoj stopi i to je ono što će ići preko Fonda za razvoj baš za poplavljena područja- zaključuje Ljušić.
LJ.K.
