ДРАГАН ПЕРОВИЋ – МУЗИЧАР
Ужички музичар Драган Перовић Реј учествује на Беовизији са саставом „Рејбас“. Овај састав је једни од 17 учесника, који ће се у другој половини фебруара, такмичити за представника наше земље на Евровизији, која ће се почетком маја одржати у Луксембургу.
УН: Како је уопште дошло да учествујете у овом пројекту и реците нам нешто више о саставу који чини „Рејбас“?
– Претпоставио сам да ће те ме то питате, одакле ја у овој причи, откуд да учествујем на Беовизији. Два члана су већ постојала, а мене су пронашли пријатељи мојих пријатеља – музичари из Крагујевца… “Рејбас“ је састав кога чине музичари различитих профила, у коме сваки појединац својим специфичним извођачким, али и личним карактеристикама, доприноси пажљиво интонираној интерпретацији. Чланови су: Предраг Обровић – вокал бас; ја као вокал наратор; Алан Томић – виолончело. Софија Милутиновић је аутор музике, текста и аранжмана за песму „Уморан“. Студирала је на конзерваторијумима “А. Вивалди” и “Ђ. Верди” у Милану, у класи актуелних италијанских композитора озбиљне музике. У области композиције примењене музике усавршавала се и сарађивала са бројним композиторима из САД, Канаде, Републике Чешке, Грчке, Пољске и Шпаније. Пише углавном озбиљну савремену музику. Члан је италијанског ансамбла МДА који промовише модерну музику кроз специфичне иновативне формате.
– Софија је оформила групу сарадника и музичара за ову прилику. Идеја је била да први део песме и део у средини буде специфичан, тако да није ни реп, ни драмски увод, ни рецитација, већ неки стил, који се у музичким изразима назива – вокал наратор. У први мах, она није могла пронаћи адекватног човека за тако нешто. Чак је у једном моменту то изгледало као неки облик кастинга. Испробала је више од пет потенцијалних, певача, и неколико глумаца, као што је Лео Мартин, чак је у оптицају био Горан Солдатовић, али Софија је упорно тражила неког да то одради, баш онако како је она то замислила. Постојећи део групе Предраг Обровић (оперски певач) – вокал бас и Алан Томић – виолончело су из Крагујевца, тако да су пријатељи мојих пријатеља, дошли до мене и упутили позив за сарадњу.
УН: Каква је снимљена песма?
– За два три дана снимања у студију у Земуну песма је била урађена као демо снимак и послата на адресу Беовизије и након извесног времена, званично примљена. Онда су уследила додатна снимања. На самом крају, у студио је дошао да преслуша, шта смо и урадили, дао неку сугестију, поправио идеју, Владимир Грајић Граја (композитор песме Молитва, са којом је Марија Шерифовић победила на Евровизији).
УН: Слушала сам остале такмичаре. Музика је веома разноврсна, а ваша песма се знатно разликује од других. Да ли сматрате да ћете са тим привући већу пажњу и да ли ће публика то препознати? Каква су Ваша очекивања с обзиром да су у конкуренцији Сања Илић и Балканика, Рамбо Амадеус, Лана и Алдо, Маја Николић и још нека позната имена из разних музичких ријалитија?
– Убацивањем оперског певача и виолончела препознаје се жеља да песма не личи на друге, али с обзиром каква врста музике се форсира код нас у Србији, не очекујем да ћемо привући неку већу пажњу, а препознаће је они који себе не виде у хорди следбеника Пинка и Гранда, мислим тог типа, свакодневног штанцовања песама… Нико од нас из групе не очекује неки високи пласман. Ценим и поштујем све учеснике и драго ми је што сам део ове манифестације, јер је то као сан некога ко се цео живот бави музиком.
УН: Реците нам још нешто о себи? И раније сте учествовали на неким фестивалима и слично?
– У музици сам дуго, најпре из хобија, а затим се то претворило у професију, а ни фестивали ми у протеклом животу нису били страни. У почетку, као део КУД-а Интернационални фестивал музике и плеса – Бремен Немачка, а затим у неколико градова у Италији. Као војник учествовао сам на Омладинском фестивалу у Суботици (друго место) са својом песмом “Нада”, а затим са истом песмом, на Гитаријада у Ужицу, у Омладинском клубу „Рупа“, са истом песмом освојио сам друго место. Био сам на фестивалу „Титови градови“, у хали спортова у Великом парку, хотелима, клубовима, мору, планинама…, Ту сам наступао углавном са бендовима, ансамблима. У почетку у то време, неписано правило је било да у бенду постојаи бар један или два старија музичара, плус ми млађи, ради равнотеже – спој искуства и младости, и ето сада сам у улози старијег члана бенда. Задовољан сам што се успешно бавим сликањем и музиком упоредо.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 979)
