VREDNI MLADI UŽIČANI: MARINA VESELINOVIĆ – ILUSTRATOR
Marina Veselinović iz Užica već nekoliko godina uspešno živi i radi u Beogradu kao ilustrator. Kaže da je rođena u Titovom Užicu osamdesetih godina, a išla je u Osnovnu školu „Slobodan Sekulić“. Svoju osnovnu školu naziva arhitektonskim biserom i jednom od najlepših građevina u Užicu. Srednju školu primenjenih umetnosti završila je u Šapcu, a studije u Beogradu.
UN: Od kada se javilo interesovanje za crtanje – slikanje?
– Imam utisak da sam se rodila sa olovkom u ruci. Zahvaljujući tati koji je slikar i pisac od malena sam okružena umetnošću i slikarskim priborom.
UN: Kada ste prvi put došli u situaciju da ilustrujete neki tekst ili priču?
– Još dok sam bila dete volela sam da crtam likove i scene iz omiljenih knjiga, to mi je bio izvor beskrajne zabave. Tada još nisam znala da želim da budem ilustrator, niti da to može da bude zanimanje. A „Politikin zabavnik“ je u to vreme za mene bio zemlja čuda, tu sam se upoznala sa ilustracijama Vladane Likar-Smiljanić, Boba Živkovića i mnogih drugih domaćih ilustratora. Mislim da sam bila u srednjoj školi kada mi je neko predložio da ilustrujem knjigu, basne su bile u pitanju… a čini mi se da na kraju ta knjiga nije bila objavljena.
UN: Kako ste se opredelili za ilustraciju?
– Stvar je jasna, pošto ne znam matematiku, morala sam da se bavim ilustracijom. Pokušala sam da radim u prodavnici video igrica, ali uvek sam pogrešno vraćala kusur, pa sam ubrzo dobila otkaz.
UN: Kada dobijete tekst, da li pravite jednu ili više ilustracija? Da li razgovarate sa piscem ili sa nekim drugim, i da li se brzo dogovarate ili ima korekcija?
– Uglavnom uradim gomilu nepotrebnih skica od kojih obično prođu one koje mi se najmanje dopadaju (hahaha). Kada pročitam tekst koji dobijem od urednika, izdvojim delove koji mi deluju najinteresantnije, zatim radim skice koje šaljem na odobravanje, potom sledi završavanje ilustracija. Korekcija ponekad ima, mada ne često.
UN: Kakav je utisak autora tekstova kada vide više Vaše ilustracije?
– Obično padnu u nesvest, a kada dobiju čašu vode i vrate se u život, kažu da bi voleli da im ilustrujem i sledeću knjigu.
UN: Sa kim sve sarađujete, da li je više domaćih ili stranih pisaca?
– Sarađujem i sa domaćim i sa stranim izdavačima i autorima, mada je malo više stranih. Jako bih volela da imamo više domaćih izdavačkih kuća koje su okrenute ilustrovanim izdanjima. Trenutno mogu da izdvojim Kreativni centar kao najbolji primer toga.
UN: Šta ste sve do sada ilustrovali (slikovnice, dečije knjige, knjige, časopise i slično, domaće ili strane)?
– Ilustrovala sam toliko različitih stvari da teško mogu sve da nabrojim ovde. Ima tu svega od raznih knjiga, udžbenika i slikovnica, preko magazina i fanzina do omota za ploče i CD-ove…
UN: Šta je prema Vašem mišljenju najteže ilustrovati? Za koji period možete da ilustrujete neku slikovnicu do 20 stranica?
– Mislim da ne postoji najlakše i najteže, postoji tekst koji mi se dopada i za koji odmah dobijem ideju ili tekst koji mi nije previše zanimljiv. Ali mogu slobodno da kažem da uopšte ne volim da crtam učionice pune stolova i klupa. Najviše volim da crtam dok napolju pada kiša.
UN: Koliko često dolazite u Užice i šta najpre posetite kada se vratite u rodni kraj?
– Na žalost, u Užice ne idem često koliko bih volela, ali obavezno posetim Staparski Sorrento, moj mali raj u kanjonu Đetinje, na koji ćete naići ako prošetate kroz tunele.
Zvezdana Gligorijević
