Piše: prof. Bilja Grujičić
Zašto ne neki drugi naslov, zašto „septembar“? Pa zato što je to moj mesec, dozvoliću sebi da budem lična, zato što je to mesec novih početaka, novih upoznavanja, ili starih upoznavanja na nov način (Mislite li da može i tako?), novih školskih godina, novih mirisa, svega što ste ubrali (organskog i neorganskog), mesec kuvanog paradajza i paprike, mirisa domaćeg ajvara, a to je i mesec novih udžbenika.
Kupovali li ste ih ove godine, dragi moji? Znate li koliko u proseku ima stranica jedan novi, tek izašao iz štampe, sveži udžbenik? Oko 100, lepih, šarenih. Reći ćete da je to moderno, da su udžbenici savremeniji, međutim, kako tumačiti to da za jedan nastavni predmet učenik može imati i do šest udžbenika i za jedno i za drugo polugodište? Koliko je tu štampanih knjiga, koliko je tu različitih izdavača, trebaju li mu onda sveske, ako ima šest knjiga? Ostaviću vama da odgovorite i da se pitate. Ostaviću vam i da merite školsku torbu. Pa hranite decu bolje, dragi moji, da ojačaju i nose na leđima to besplatno školovanje. Istina, ove godine nisu štrajkovali prosvetni radnici na početku školske godine. Zanimljivo je da su u Srbiji svi pomalo umorni.
Ja i nisam htela ovoga puta o školi, jer ona na ovim prostorima odavno nije zanimljiva tema. Htela sam o akademiku i kompozitoru Dejanu Despiću, koji je ovih dana zaista bio tema, jer je vratio Nagradu grada Beograda, kao i novčanu podlogu koja je prati; takođe je odbio nacionalnu penziju i izašao iz komisije za procenu onih kojima se dodeljuje ova penzija. Skromno je obrazložio svoju odluku činjenicom da su pojedini sportisti znatno više nagrađeni za svoje uspehe, od mnogih naučnih i stručnih radnika, akademika i umetnika. Govorio je o sportistima sa Olimpijade. Naravno da je hrabro izneti ovakav stav u vremenu klicanja ispod pobedničkih balkona, ali i da bilo kakva vrsta polarizacije među profesijama i zvanjima nije dobra. Živimo u vremenu kada se za kulturu malo daje, zato što mnoge druge stvari, kao što su sport i film, privlače mnogo više pažnje. Nije prvi koji je vratio neku nagradu, ali nas je pozvao na razmišljanje o pozitivnim vizijama dogledne budućnosti i stvaranju ekonomske sigurnosti u svim segmentima ljudske delatnosti. Pokazao je i da ne veruje samo u zahvalnost u kešu.
Sada mi je sasvim slučajno, a opet sasvim lično, pala na pamet Virdžinija Vulf, koja kaže: “Žena mora imati novca i sopstvenu sobu, ako želi da se bavi književnošću“, prema tome, dragi moji, dajte da adekvatno nagradimo i druge koji to zaslužuju, a ne mogu dovoljno brzo da skoče ili potrče. Ionako se nagrađuju od našeg novca. Znam, reći ćete da će me vetrenjača ovoga puta sigurno oboriti.
Toliko od mene, sledeći put ću o predstojećim trendovima za jesenju sezonu, iz ženskog ugla, o aktuelnim bojama i krojevima, košuljama sa mašnom i neizostavnoj puder-roze boji. Moraš se i ti upristojiti, Biljana, posle tog ajvara! Do tada…
Vaša Biljana
