Piše prof. Bilja Grujičić
Za trpezarijskim stolom može se voleti isto kao u krevetu, kaže Markes, a da li ste vi, drage moje skuvale slatko od jagoda? Stavljate li isti odnos šećera i jagoda? Znate li za male tajne, koje nećete da mi odate? Najpre koga služite slatkim? Nikoga, jedem sama, kaže moja prijateljica. Ne mogu sama, pa ja sve volim da podelim sa vama, dragi moji. Slatko me vraća u detinjstvo, od jagoda, od rendane dunje i cele dunje, šljive, smokve, toliko velike da vam se čini da ćete se udaviti od slatkoće, pa vam slatko svuda, u ustima, srcu, mozgu. A posle kažu da šećer prži mozak! Ali šta sve ne valja, ili šta se sve ne preporučuje…Obično ono što se preporučivalo juče, danas bude zabranjeno i tako u krug.
Slatko me budi ujutru, a jutro je pametnije od večeri, tada jasnije sagledavate stvari. Šta kažete za cenu jagoda? Kažu da je naše domaće voće i povrće, sve skuplje od uvoznog? Kako je to moguće i kako ćemo biti konkurentni? Ti , Biljana, hoćeš opet o politici? Ne, ja samo hoću da kažem da anketa o prihodima i uslovima života pokazuje da naša zemlja ima najveću nejednakost u raspodeli dohotka u Evropi u poslednje tri godine. Visina nejednakosti u nekoj zemlji utiče i na zadovoljstvo životom njenih stanovnika, pa zemlje koje imaju najmanje izražene nejednakosti, poput Norveške, Švedske i Holandije, imaju i najzadovoljnije ljude.
Dobro, kuva slatko i moja komšinica, probam i njeno i teta Radino, priznajem kad je ukusnije, nekad i probam više nego što mi treba. Ali ja sam stasala u vreme kad je bila aktuelna ona da „zdravlje na usta ulazi“, tako da se ne kajem. No, postavlja se pitanje, kako smanjiti jaz između onih koji ne kuvaju slatko i onih koji ga kuvaju. (Izvinjavam se onima koji ne znaju za njega, jer me za njih i nije briga!), kako smanjiti jaz između bogatih i siromašnih, kako voditi politiku aktivnog zapošljavanja, kako promeniti politiku obrazovanja, kako pospešiti celoživotno učenje? Ko može da ima tu „meku moć“?
Opet ti, Biljana, o poziciji moći, piši malo o novom zakonu, piši o udvaranju, to ste mi tražili. Ne znam ja mnogo o tome, pozicije se vremenom menjaju, međutim dogodilo mi se da su se u jednoj igri na času, sasvim bezazleno zamenile uloge, pa je Romeo bila devojka, a Julija dečko. Glasala sam za tradicionalnog Šekspira, bez da bilo koga uvredim. Bilo je preoblačenja i u Šekspirovo vreme, iako ovde i dalje miriše na Balkan, a i na lipu.Takođe me ne interesuju ni oni koji bi, umesto da mi nešto kažu, da me poljube, ne interesuju me ni oni koji vole kada kleknem. A ko ne zna da se igra rečima, pa neka ćuti! Ili još bolje neka snosi odgovornost za izgovorenu reč, ili učinjeno delo! A bićemo mi lepe, uvek ima načina da nam to saopštite, dragi moji! Svratite na slatko, voli vas Vaša Biljana!
u prodaji je novi broj Užičke nedelje, u kome možete pročitati najnoviji komentar Biljan Grujičić – „Sezonci“
