УНИШТИ ПА ЗАШТИТИ
Они који Златибор не познају умеју да га се apriori гнушају. У наводној потрази за дивљином угнезде се у топлини центра и између два капућина примете да је тај центар конгломерат неусаглашених тежњи, од грандиозно футуристичких до неумерено етнографских.
Они који Златибор тек упознају, знају да га је немогуће обићи за живота. Све скривене кутке, од питомих заравни до гудура које крију опасне пећине, јаме, кањоне и прерасте.
И једни и други тврде да познају Црни Рзав. Само што Црни Рзав крије у свом току читав божански дијапазон. Креће као питоми рајски потез, видљив чак и са магистралног пута, познат као Водице. Даље се претвара у чистилиште, где Обудовица из туристичког центра Златибора излива концентрисани отров који трује наредних пар километара ток Рзава несносним смрадом и талогом који не подржава живот, да би након тога, већ невидљив туристима, у Семегњеву и Рибници ушао у сопствени пакао. У подручје посебне намене – градилиште мини хидроцентрала. Које је трајало, траје, и трајаће.
Рајске Водице су омиљено првомајско излетиште.
Ушће Обудовице је оправдано за избегавање док се не изгради колектор отпадних вода. Пургаторијум као пургаторијум – ту су и мириси и визуелни угођаји драстични. Бициклисти ту убрзају и пролећу не дишући док не улете у наредну ваздушну бању.
А пакао? Није увек био то што је сада. До недавно омиљена дестинација авантуристима. Планинари су га газили уздуж и попреко. Док није почела градња. Од тада, сасвим тихо и без помпе, више тамо не пролазе. Рибари додуше умеју да се изјадају у јутарњем возу ка Пријепољу, како је подручје реке Рибнице и Црног Рзава сасвим уништено и неприступачно, те своје авантуре траже у низводном, још увек нетакнутом, делу кањона.
Златиборске гудуре нико не брани. Златиборске гудуре нико ни не помиње. Далеко од очију – далеко од срца. Разумљива је та потреба данашњег човека да у природи нађе спокој. Ако примети узнемирујући фактор, неће му се враћати. Приметиће да је некад било боље. И тражиће ново место за зен.
Садашњи господари златиборских гудура, прејектант компанија Електроват, номиновани су за АУРЕА награду за инвестицију године. „Мала хидроелектрана Бели камен изграђена је и функционише у пуном пројектованом капацитету по свим еколошким стандардима развијених земаља (обавезни проток, заштита флоре и фауне, минимални лош утицај на природно окружење), а њеном изградњом урађени су и инфраструктурни предуслови за изградњу других малих хидроелектрана (око 9), које су планским актима предвиђене за градњу на рекама Црни Рзав, Рибница и Јабланица.”
МХЕ локација на подручју Општине Чајетина – из Просторног плана…
Што значи – боље од тога не може. Да видимо у чему се састоји тај бољитак. Изграђена је МХЕ Бели Камен, снаге 1,68 МW, која је деградирала ток Црног Рзава од саставака са Семегњевском реком и Рибницу у дужини од неколико километара. ПВЦ цеви великог пречника Ø1,8м укопане су у десној обали корита на знатној висини да би се испоштовао ниво стогодишњих вода. Али тај насип је сасвим предимензионисан. Онемогућен је приступ води на том потезу, како дивљим животињама тако и обичном човеку. На обали је уништена комплетна вегетација, остао је само суви ерозивни камен. Испод водозахвата је већ формирано барско подручје, што није одлика планинских токова. Тамо где се Рзав таман коварнуо од тровања Обудовицом, дочекује га биолошки минимум а још мало низводно тешка машинерија која алхемијски претвара воду у блато. У току је градња сукцесивне МХЕ Комаљ, која ће користити водозахвате МХЕ Бели Камен, на Црном Рзаву и Рибници, а иновативност пројекта се огледа у томе да се вода не враћа у корито већ прослеђује цевоводима до наредне машинске зграде, те тако низводно низом будуће МХЕ Пета и МХЕ Бјелушина држи 90% речног тока ван реке и природног окружења.
Графички приказ сукцесивних МХЕ на Црном Рзаву и Рибници…
„Какав је то мозак у коме се рађа мисао о привлачењу максимума туриста помоћу биолошког минимума? Може ли ико да ми одговори?” др Воислав Васић, (из публикације “Битка за Сутјеску”).
Шта је томе кумовало? Као прво: рекламократија. Регионална Развојна Агенција (РРА) је током неколико година промовисала производњу зелене енергије као одржив развој Чајетине. Након многобројних семинара и пројеката, од којих и дан данас на сајту постоји њихова мапа МХЕ Златиборског округа, није неочекивано да су локалне власти усвојиле нове технологије. Зашто и не би? Продавац никад не помиње мане свог производа.
Као погодности помињу се: изградња инфраструктуре која ће омогућити бржу реакцију у случају шумских пожара. „Додатни значај пројекта је у реконструкцији и изради нових 40 километара шумских и сеоских путева, чиме је значајно олакшана заштита локалитета од пожара који су чести у Златиборском крају и омогућен нормалан приступ великом броју парцела, пашњака и шума који до тада није био могућ.” У реалности, та инфраструктура је видљива из сателитског снимка као огољено подручје. То су путеви где је предвиђено да се мимоилазе озбиљне грађевинске машине. Пешак који се туда креће има осећај да је сасвим одсечен од природног окружења. Помињано је и снабдевање локалног становништва Рибнице и Семегњева струјом као бенефит. Причала сам са женом чија је кућа прва до машинске зграде МХЕ Бели Камен. Њој је железница још давно прекинула струјни вод а син јој је скоро инсталирао соларне панеле на крову старе куће који подмирују најосновније потребе. Неће се она овајдити од хидро енергије. Може само слушати константни зуј рада турбина и грађевинских машина.
Машинска зграда МХЕ Комаљ испод брда Комаљ…
А онда се, као сила која се појављује ниоткуда и не решава ништа, појавила фамозна Уредба о проглашењу Парка природе Златибор. На снази од октобра 2017. Где је изричито забрањено преграђивање водотока Рибнице, као и изградња енергетских постројења у I и II зони заштите. Барем се тако чини на прво читање. Прва и друга зона заштите се налазе тачно дуж корита Црног Рзава. Обележена танком жутом линијом смрти. Рибница је већ осакаћена. Црни Рзав се и даље прекраја.
Зоне заштите Парка природе Златибор…
Златиборци се буне против Уредбе. Плаше се да никад неће бити изграђена гондола, конструкција која је још увек у плановима, жељама и сновима, ни на небу ни на земљи. А оно највредније што већ имају, Златиборци су здушно предали давно. Ако по просторном плану Црни Рзав, Рибница, Јабланица и Семегњевска река једног дана потпуно нестану у цевима и Електроват и инвеститорска фирма „Златиборске електране“ добију још једну награду, можда само избацити „борци“ из Златиборци.
Злато остаје. Некима. На уштрб живота.
…
Из УРЕДБЕ о проглашењу Парка природе „Златибор”
“Службени гласник РС”, број 91 од 10. октобра 2017.
„На подручју Парка природе „Златибор”, није дозвољено обављати радове и активности, за које се у складу са законом којим се уређује заштита природе, утврди да могу оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста из члана 2. ове уредбе, нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска и културно-историјска обележја подручја и животну средину.
I ЗОНА:
Режим заштите I степена забрањује се:
1) коришћење природних ресурса и изградња објеката;
Режим заштите II степена забрањује се:
8) измена морфологије терена, односно извођење радова који би могли да униште или наруше геоморфолошке и хидролошке карактеристике подручја;
9) превођење вода и измена хидродинамичких карактеристика и режима потока и река, као и сви други радови и интервенције које могу утицати на измену хидролошког режима подземних и површинских вода;
10) изградња хидротехничких објеката (брана–акумулација), преграђивање и регулација водотока, као и изградња хидроелектрана на водотоцима или њиховим деловима који су клисурастог или кањонског типа или им акумулације залазе у клисурасте и кањонске делове водотока;
11) промена намене водног земљишта;
III зона:
Радови и активности ограничавају се на:
2) изградњу енергетских објеката и мини хидроелектрана снаге максимално до 30 МW, изузимајући водотоке са изразито клисурастим и кањонским долинама (Доброселичка река, Рибница, Јабланица);
Тијана Јевтић
