Piše: prof. dr Bilja Grujičić
Posmatram lagane pahulje snega, kroz obris dima koji se puši sa šolje moga čaja. Miriše cimet. Slušam svašta, nešto lagano, jutarnje, ne mogu reći šta je, jer ne mislim da je važno. Mada već čujem one koji mi kažu, grešiš Biljka, muzika koju slušamo u dobroj meri određuje i naš pogled na svet. Ali ja jednostavno ne želim da budem svrstana ni na jednu stranu, volim i dobrog Miroslava, kao i Whitesnake ili Boba Marlija. To mešanje čulnih utisaka, u mojoj se nauci, zove sinestezija. Međutim, ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. Tragovi su razni, od malih i velikih, muških i ženskih, a zveri znate kakve su. Ne treba ih se bojati, ali ih treba prepoznati. Sa šminkom, ili bez. A ja sam htela o šminkeraju.
Šminkale smo se zajedno, jedna preko puta druge, to su oni novi, moderni saloni, sa tonom šminke svuda oko vas; sa paletama boja, sa beskrajnom ponudom šminkerki i prodavačica, rešenih da vam nešto prodaju, pa šta god to bilo. Bila sam radoznala, dok sam se vrtela na stolici. Valjda sam od onih koje vole svašta da probaju. (Često je bilo i gorko, ali makar sam imala snage da probam!) Ne bi mi ni privukla pažnju, jer su moju zaokupili trendovi za predstojeću sezonu, iako sam intimno znala da ih neću u potpunosti ispratiti. Čovek mora da ostane dosledan sebi. Ali, obratila mi se. Tek tada sam videla da je vrlo vešto i precizno ubrađena, zavijena u maramu, tj. hidžab. Znala sam da joj njena vera nalaže konzervativno oblačenje i pokrivanje celokupnog tela, izuzev lica i šaka, da to predstavlja simbol skromnosti, morala i privatnosti. Dobro, da se razumemo, nisam ni ja svoju privatnost prosipala okolo i istinski sam prezirala one koji to čine. Intima uvek treba da ostane to što i jeste.
Samo su joj su se oči videle, a one su bile izrazite. Razgovarale smo o bojama senki za oči, bila je vrlo odlučna da mi preporuči ljubičastu, šminkerka se takođe trudila. Njena devojčica se vrpoljila oko nas. Podjednako ju je zanimalo ono o čemu smo raspravljale. Valjda su žene na svim meridijanima i u svim generacijama iste i valjda ih muče iste teme, nebitno da li su premijerke, hirurzi, glavne urednice, ili frizerke. Posmatrala sam sa koliko pažnje ističe ono što je vidljivo. Razmišljala sam, kako svoja ograničenja možete pretvoriti i u prednosti, drage moje? U tom trenutku ušla je tinejdžerka, mada ne znam kad se te godine istinski završavaju, i tražila da je „profesionalno našminkaju“, akcenat je bio na reči “profesionalno“, mislim da joj je zbog toga i tako naplaćeno. Ali mislim da je to tema za neku drugu kolumnu. I kao što reče Albahari u svom najnovijem romanu, svako od nas će “i dalje ostati onaj isti mali čovek koji služi istoriji za prehranu i koji jedini vidi sebe kao nosioca značajne uloge u zbivanjima koja tvore istoriju.“
Jedno nam je bilo zajedničko, nismo želele da izgledamo kao da znamo unapred kakvo će se lice i telo nositi sledeće sezone. Ostavile smo to onima koje žele da izgledaju kao serijski proizvodi sa pokretne trake. Sve dok se u centru medijske pažnje ne pojavi novi model, često potpuno drugačiji, ali to je tema za vaš novčanik, drage moje! Ne dozvolite da završite na modnom otpadu, drage moje! Negujte sebe u svakom smislu! Voli vas Vaša Biljana!
