Piše: prof. dr Biljana Grujičić
Da li će taj Veljko Kuzmančević zaista da nastupi sa svojim delom “Genezis“ na daskama Narodnog pozorišta? Pa ko je taj? Sadašnji partner Verice Rakočević, privremeno zaposlen u Narodnom pozorištu u Beogradu. Nemam ja ništa protiv Kuzmančevića, u rokerskom je fazonu, mnoštvo lanaca, duga kosa, kožni prsluci, bicepsi, tricepsi, partnerske slobode izbora u decenijskim razmerama, ili kraće Vericu, ne bih komentarisala, ali moram da pitam: „Šta će on tu?“ U pitanju je Nacionalni teatar, pa ima toliko drugih mesta za izvođenje i bina na kojima možete zasijati. Poštujem ja i binu i ono iza bine, ali uperite svetla reflektora negde drugo. Ko se pobrinuo za taj nastup, Verica? On piše muziku za njene revije. Istini za volju, uvek mi je bila sumnjiva, mada see sećam da je 90-tih (onda kada smo svi imali ličnog dilera i šanera) uspela da srpskim pistama prošeta manekenku svetskog glasa Jasmin Gauri, sećam se i te priče o uspešnoj ženi u Srbiji 90-tih, kad je retko ko bio uspešan, a u poslednje vreme često govori o tome kako postati i ostati mlad. No, nije me briga za te recepte, svako ima svoj, nego kao što reče Hana Arent: „Moć pojedinca nikada ne počiva u njemu samom, već u grupi koja ga drži.“
Međutim, ja neću, dragi moj, da vi dižete kredit za slavu i praznike. Iako čovek nije rođen samo da radi, nego i da uživa, potrebno je pronaći meru. Koliko vrsta kolača imate na svojoj slavskoj tacni, stavljate li ih u korpice, ili možda mislite da su najukusniji oni neugledni, vrlo često je tako i sa ljudima. Postoji li kod vas švedski sto, one zamke raznolikosti i obilja? Kvantitet uvek pruža šansu kvalitetu. Da li ste na vreme umesili cvetiće, listiće i ukrase za slavski kolač i ostavili da se prosuše? Ko je namestio stolove? Kažu da inteligentno partnerstvo podrazumeva emancipovanog muškarca, partnera koji se ne libi kućnih poslova, mućenja, seckanja i rendanja. Da li ste uparili boju troslojnih salveta sa bojom stoljnjaka? Volite li sve te dobro našminkane i odlično dizajnirane predmete u životu? Volite li više dekoraciju, ili ono što je u tanjiru? Koliko dajete popu? Zajedničke su nam dileme, želje i nadanja, kao da imamo, što kažu stari, “nekoga za vratom“ i ne možemo „pustiti mozak na otavu“. Koliko dana slavite? Glavni obredi se izvrše prvog dana slave, drugi dan su krila, a trećeg okrilje, ili patarice. Koliko to traje kod vas? Ja najviše volim druženje, cenim tu iskrenu reč i lepu želju za predstojeću godinu koju mi moj zvani gost uputi, a sve ostalo, samo je dekor, nadam se, u funkciji kućnog zaštitnika. To je vreme da se podsetimo da svi mogu biti bolji nego što su bili i obećaju da će takvi i biti.
Neću da mi prođe ova kolumna bez mog ogromnog priznanja svima koji su zaslužni za Festival filmova Stojana Stiva Tešića. Kakva je povlastica imati sve te filmove u svome gradu, pratiti svetsku kinematografiju na dva velika platna! Bila sam sa mladima, bili su oduševljeni, nijedna sms-poruka nije otišla za vreme trajanja projekcije, smem da potvrdim, ostalo će, nadam se, ući u istoriju!
I na kraju, odsviraće i taj Kuzmančević, a ko sam ja da određujem repertoar, dragi moji! Do Novogodišnje, voli vas Vaša Biljana!
(Užička nedelja 975)
