Ових дана многи српски медији брује о блокади рачуна и катастрофалном пословању државне апотекарске установе у Панчеву, што је апсолутно незабележен случај, јер је бизнис са лековима уноснији него трговина нафтом и оружјем.
Из панчевачких медија сазнајемо да запослени у апотекарској установи “Панчево“, равно њих 118, протествује испред градске скупштине, јер им је, после 230 година рада апотека у Панчеву, могућ катанац. Дуг је достигао око 750 милиона динара и рачун је у блокади.
Радници апотекатске установе „Панчево“, за енормни дуг и још веће камате, прозивају бившу директорку, Бранку Милојевић, бившу Плећевић, која је својевремено била и директорка Апотекарске установе “Ужице”.
Бранка Милојевић је три године била директорка Апотекарске установе “Панчево”, све до јула прошле године, када је на њено место дошла, као вршилац дужности, Јелена Ерор из Београда. Јелена Ерор је ових дана поднела оставку из моралних разлога.
Медији пишу да је Бранка Милојевић отишла из установе у тренутку када је вођено више истрага за разне проневере и чак 33 судска спора.
Панчевачки медији пишу да је стање у панчевачким апотекама алармантно, да готово нема лекова са позитивне листе, а ни многих других лекова за тешке хроничне болеснике, а да ни запослени месецима нису примили плате.
Иначе, у новембру 2011. године, ужичка полиција је поднела кривичну пријаву против Бранке Плећевић, због сумње да је починила кривично дело „несавестан рад“. Она се тада теретила да је набављала значајне количине лекове које су се нагомилале и да је због толиких залиха неким истекао рок. Током њеног мандата као директорке Апотекарске установе Ужице набаљено је медикамената укупне вредности око три милијарде динара.
– У виду расхода лекова проузрокована је штета од 56,9 милиона, а неизмирене обавезе према добављачима су 670,9 милиона динара – саопштила је тада Полицијска управа Ужице.
Плећевићка је током 2008. године била предмет многих расправа градске скупштине у Ужицу. Она је у то време била на челу Апотекарске установе Ужице, на предлог и уз подршку Вељове Нове Србије. Надзорни одбор је, као, преиспитивао њен рад, а директорка се бранила новим стањем на терену, јер је у току њеног мандата отворен велики број нових малопродајних објеката у граду. Она је тада тврдила да се иза свега крије намера да се Апотека Ужице обезвреди и прода за мале паре. Вероватно је и у Панчеву исти случај, него ови весели радници не разумеју нове тенденције у здравственом менаџерству….
Наравно, и тај је случај, као и многи пре и после, нестао у тамним лагумима ужичког правосуђа.
Ужичка недеља је својевремено више пута писала о раду појединих „угледних“ директорки апотекарске установе, објавили смо и неколико анонимних писама запослених, који су упозоравали на разне пропусте, отворену корупцију и мито. Да ствар буде трагикомичнија, чак су нам се жалили и њихови добављачи лековима, који су их годинама уредно затрпавали богатим поклонима и разним белосветским путовањима, јер више нису могли да задовоље све веће апетите тадашњег руководећег кадра. Нажалост, због ригидног Закона о информисању, који је донет на предлог Г17, а подржан од свих партија у Србији, све смо то објављивали без имена и презимена главних акционих јунака, да не би били тужени, јер, у Србији одавно није могуће ствари назвати правим именом. Разбојник у Србији је само онај кога суд, и то правоснажно, прогласи разбојником, а ако га никад не осуде, онда и не сме да се напише да је бандит, макар похарао све златаре овог света… Тако то бива и тако ће то бити све док је сваки поштен Србин лудо заљубљен у државну имовину, а зна се чему она једино служи – профит лични, а губици заједнички. Уосталом, кад могу да банкротирају, без последица, многе државне банке, зашто не би и тамо нека апотека…. Дакле, са државним апотекама у Панчеву је готово, остаје само једно питање – ко је следећи?
На овом линку можете прочитати шта пише Панчевац о овом случају
