Ovih dana mnogi srpski mediji bruje o blokadi računa i katastrofalnom poslovanju državne apotekarske ustanove u Pančevu, što je apsolutno nezabeležen slučaj, jer je biznis sa lekovima unosniji nego trgovina naftom i oružjem.
Iz pančevačkih medija saznajemo da zaposleni u apotekarskoj ustanovi “Pančevo“, ravno njih 118, protestvuje ispred gradske skupštine, jer im je, posle 230 godina rada apoteka u Pančevu, moguć katanac. Dug je dostigao oko 750 miliona dinara i račun je u blokadi.
Radnici apotekatske ustanove „Pančevo“, za enormni dug i još veće kamate, prozivaju bivšu direktorku, Branku Milojević, bivšu Plećević, koja je svojevremeno bila i direktorka Apotekarske ustanove “Užice”.
Branka Milojević je tri godine bila direktorka Apotekarske ustanove “Pančevo”, sve do jula prošle godine, kada je na njeno mesto došla, kao vršilac dužnosti, Jelena Eror iz Beograda. Jelena Eror je ovih dana podnela ostavku iz moralnih razloga.
Mediji pišu da je Branka Milojević otišla iz ustanove u trenutku kada je vođeno više istraga za razne pronevere i čak 33 sudska spora.
Pančevački mediji pišu da je stanje u pančevačkim apotekama alarmantno, da gotovo nema lekova sa pozitivne liste, a ni mnogih drugih lekova za teške hronične bolesnike, a da ni zaposleni mesecima nisu primili plate.
Inače, u novembru 2011. godine, užička policija je podnela krivičnu prijavu protiv Branke Plećević, zbog sumnje da je počinila krivično delo „nesavestan rad“. Ona se tada teretila da je nabavljala značajne količine lekove koje su se nagomilale i da je zbog tolikih zaliha nekim istekao rok. Tokom njenog mandata kao direktorke Apotekarske ustanove Užice nabaljeno je medikamenata ukupne vrednosti oko tri milijarde dinara.
– U vidu rashoda lekova prouzrokovana je šteta od 56,9 miliona, a neizmirene obaveze prema dobavljačima su 670,9 miliona dinara – saopštila je tada Policijska uprava Užice.
Plećevićka je tokom 2008. godine bila predmet mnogih rasprava gradske skupštine u Užicu. Ona je u to vreme bila na čelu Apotekarske ustanove Užice, na predlog i uz podršku Veljove Nove Srbije. Nadzorni odbor je, kao, preispitivao njen rad, a direktorka se branila novim stanjem na terenu, jer je u toku njenog mandata otvoren veliki broj novih maloprodajnih objekata u gradu. Ona je tada tvrdila da se iza svega krije namera da se Apoteka Užice obezvredi i proda za male pare. Verovatno je i u Pančevu isti slučaj, nego ovi veseli radnici ne razumeju nove tendencije u zdravstvenom menadžerstvu….
Naravno, i taj je slučaj, kao i mnogi pre i posle, nestao u tamnim lagumima užičkog pravosuđa.
Užička nedelja je svojevremeno više puta pisala o radu pojedinih „uglednih“ direktorki apotekarske ustanove, objavili smo i nekoliko anonimnih pisama zaposlenih, koji su upozoravali na razne propuste, otvorenu korupciju i mito. Da stvar bude tragikomičnija, čak su nam se žalili i njihovi dobavljači lekovima, koji su ih godinama uredno zatrpavali bogatim poklonima i raznim belosvetskim putovanjima, jer više nisu mogli da zadovolje sve veće apetite tadašnjeg rukovodećeg kadra. Nažalost, zbog rigidnog Zakona o informisanju, koji je donet na predlog G17, a podržan od svih partija u Srbiji, sve smo to objavljivali bez imena i prezimena glavnih akcionih junaka, da ne bi bili tuženi, jer, u Srbiji odavno nije moguće stvari nazvati pravim imenom. Razbojnik u Srbiji je samo onaj koga sud, i to pravosnažno, proglasi razbojnikom, a ako ga nikad ne osude, onda i ne sme da se napiše da je bandit, makar poharao sve zlatare ovog sveta… Tako to biva i tako će to biti sve dok je svaki pošten Srbin ludo zaljubljen u državnu imovinu, a zna se čemu ona jedino služi – profit lični, a gubici zajednički. Uostalom, kad mogu da bankrotiraju, bez posledica, mnoge državne banke, zašto ne bi i tamo neka apoteka…. Dakle, sa državnim apotekama u Pančevu je gotovo, ostaje samo jedno pitanje – ko je sledeći?
Na ovom linku možete pročitati šta piše Pančevac o ovom slučaju
