ШКОЛСКА СЛАВА
Све ужичке школе и вртићи традиционално су прославили школску славу Свети Сава. Уз пригодне свечане програме, које су приредила деца, директори школа су ломили славске колаче са свештеницима СПЦ.
– Овај велики дан цело српство слави, ускликнимо с љубављу светитељу Сави – најавила је девочица у вртићу „Полетарац“ свечану приредбу и поздравила све госте.
У основној школи „Душан Јерковић“ није било много говора и све што је имало да се каже о Светом Сави деца су рекла кроз песму, приредбу и игру. Свештеник СПЦ, који је освештао и преломио славски колач са директором школе Ратком Трмчићем, рекао је да је био у многим школама, али да веселије и радосније није видео.
– У целој нашој земљи нема школе у којој се не прослављава Свети Сава. Ми свештеници, морам то да истакнем, нисмо имали прилику да присуствујемо лепшем ломљењу колача него што је то данас у овој школи. Видимо да ова деца овде јесу срећна, радосна и задовољна, а то је вама, што водите ову школу, највредније – рекао је свештеник.
Директорка Економске школе Милица Прљевић, поздравила је све госте.
– Свети Сава је постао симбол наше нације. Он је оплеменио душу Србије хришћанством са истока, које је он прилагодио на разумљив начин и тако је настао посебан вид православља, наше Светосавље. Научио је свој народ шта је то љубав, мирење, праштање, истонољубље, знање, част и достојантво. Он је комплетна истроријска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али грађанин неба и човек будућег века. Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у земљу Пресвете Богородице да поправи и просветли себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Свети Сава је био небески анђео у телу. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Његовом бићем су струјале чудотворне енергије духа божијег, ширила се вечна врлина и мисли. Градио је цркву божију целог живота. Због свега тога су многа поколења била на путу Светог Саве. Свети Сава је наша вечита прича, никада до краја испричана и завршена.
Био је духовна инспирација песницима, писцима и научницима, па тако наша песникиња Десанка Максимовић каже:“По пореклу ја знам ко сам, по звону што са задужбина Немањићких пева, по јасности његовог гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају са иконостаса и што сваки у руци држи храну“. А наш познати новеловац забележио је у својој књизи искрену молитву, коју бисмо требали увек да имамо на уму:“Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај, пошто од твоје воље све зависи, да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо да то буде добро и стварно, и да наша нада не буде испразна.
Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од наших живота, и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. Дај нам прави пут са пролазним посртањима, а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш искушења. И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде на сваком месту и сваким делићем бића желимо“ – рекла је директорка и пожелела срећну славу.
З. Г.
ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА: