Vredelo je juče potrošiti nekoliko sati na Zlatiboru. Čist vazduh, čist pogled, a prilično toplije nego u Užicu. Na Gradinu iznad Čajetine popeli smo se krajem septembra, kada smo išli za Golovo, Krivu reku, a ovoga puta smo okrenuli prema Rudinama, po dubokom snegu, pa je, po povratku u Užice, bilo i sušenja obuće uz “furunu”, baš kao u detinjstvu. Planirali smo da na Rudinama skrenemo prema Alinom potoku i preko Gajeva napravimo krug, ali, kako je dan i dalje kratak, a sneg dubok, skrenuli smo pre Rudina, spustili se do potoka, pa uz potok krenuli do omiljene “Krčme”.
Tu nas je sačekalo veliko razočaranje, jer nije bilo naše omiljene pite od heljde, pa smo morali da se zadovoljimo ukusnom (i skupom) komplet lepinjom. Onda smo se ulicom Zablaćanskog popeli na Spomenik, a odatle, s vrha, što bi Balašević rekao, svaka staza vodi nizbrdo… Do Užica. Sve u svemu, bio je ovo kraći izlet, prešli smo nekih 18 kilometara, i, naravno, ni ovoga puta nismo sreli živog čoveka, iako smo od centra bili udaljeni tek nekoliko kilometara. Čisto da se zna, zbog ovih što stalno kukaju kako je Zlatibor prenaseljen… Uzgred, ovoga puta su fotografije nedovoljnog kvaliteta, slikano telefonom… Ljudi, hajdemo u planine, jer tamo….
Toni Stanković
srodni linkovi:
