пише проф. др Биља Грујичић
Док сам љуштила спанаћ и припремала га за барење, посматрала сам Харијево венчање. Та модерна, да не кажем лајт варијанта бајке, била ми је питка. Размишљала сам о тим кремастим и интересантним тоалетама жена, о шеширићима, о ничега премало и ничега превише, о финој елеганцији, о краљици- мајци у електрик зеленом мантилићу. Кажу да је то због тога да је виде и они поданици из последњих редова. Има смисла. А онда сам се присетила на какав отпор су наишли наши “Немањићи“. Народ који поштује своју историју, поштује и туђу, исто је и обрнуто. Наравно, никада нисам имала став обожавања према Енглезима, чак сам врло добро упамтила и последњу изјаву Терезе Меј о приступању Србије Европској Унији. Што би рекао мој Стапарац: “Е шио ми га, Ђуро! Начекаћемо се ми!“ Али, допадало ми се то што се на такав начин, па макар и кроз модерну сапуницу, промовисала једна земља, њена култура, протестантска вера, традиција и обичаји. (Протестантизам им јесте био наметнут одозго и јесте изазвао грађанске ратове у 16. и 17. веку, али то је већ тема за историчаре.)
Знам да ће бити оних који ће говорити о двојном моралу, подсетиће ме на Дајану, они нешто мало писменији сетиће се Хенрика VIII Тјудора и његове жеље за апсолутном влашћу. Међутим, ова земља са најдужом парламентарном традицијом, са монархистичким уређењем, које тврди да се минимално меша у законодавну и извршну власт Енглеске, изузев што краљица поставља мандатара владе, имала би штошта да нас научи. Истини за вољу, краљевска породица има огромне поседе и капитал у Енглеској, па тако добростојећи, присутни су као велики центри лобирања и моћи. Да не помињем оне шоље са ликом будућих младенаца и промоције туристичке дестинације, до свих других облика зараде. Где ти, оде, Биљана, а хтела си да пишеш о лепој Клунијевој адвокатици? Мноштво титула, пажева, деверуша, сведочило је о моћи доброг маркетинга. Ако вас интересује, ко то све плаћа, одговора нема. Ни за Виндзорску јагњетину, ни за све друго. Морам да признам да им на јагњетини нисам завидела, и ми коња за трку имамо, још каквог.
Међутим, кажу да све је у Енглеској традиција док се не покаже другачије. То показује и ово венчање, које је од стране представника енглеске круне са Американком, мелескињом, разведеном глумицом. Песма „Stand by me“ била је изведена од стране афро-америчког свештеника. Мноштво разноликости, различитости, ишло је у прилог Енглеској као земљи толеранције. Дакле, у једном пакету Бекам, згоднији него икад, Елтон Џон са ружичастим наочарима, Кети Спенсер у фантастичној креацији, принц Филип са својих 97 година, мултикултуралност и различитост на делу.
Толико од мене овога пута, хтела сам да звучим тако енглески…
I LOVE YOU! Ваша Биља!
(Ужичка недеља 986)
