У њеним ципелама

Пише проф. др Биља Грујичић
– Постоје ли ствари о којима жене разговарају само са женама?
– Да.
– Е знаш ово је било овако?
– Тако?
– Стварно? Претерујеш..
-Нимало, заиста је било тако!
И тако даље, драги моји. Док се он у позадини пита о чему она сатима разговара са својом другарицом или кумом. Зашто је за жене све тема, и тих безброј нијанси ципела, од пудер ружичасте до индиан пинк. Купи ципеле и ћути. Међутим, није урађено, ако није испричано. Тако бар кажу. Међутим, сваком своје играчке. А где су ту деца? Умањују ли деца и мајчинство женама друштвене улоге које су одабрале? По неким подацима, потребно је да нас 45% роди по троје деце да бисмо се демографски одржали на овом месту где смо сада. Па како мотивисати младе мајке? Сви гласноговорници су се појавили са својим предлозима, почев од највиших црквених институција. Па шта вам је, деца од љубави живе, од љубави се и рађају, деца се не рађају у великим, сређеним становима, код напућених и селфираних лепотица које у рукама држе балоне за тридесети рођендан и оне мотивационе поруке:“ Сачувајте дете у себи!“
Доста са свим тим маленима у себи, јер сви они који треба да се роде подразумевају да су озбиљни они који их доносе на свет, јер дете првенствено значи одговорност. Према себи, њему и на крају и према држави. Превише преписивања са Запада у земљи Србији, много закаснелих мајки, младића у потрази за правом, много младих мајки у проводу, те време за другарице, те време за шопинг…Кога гајите? Малу Кардашијанку? Стварно си претерала, Биљана. Шта ти хоћеш, плетенице и белу кошуљицу? Управо то. Ако погледате униформе и фризуре високих цењених западних школа и универзитета, видећете управо то. Можемо ли погрешити у васпитању? Наравно, то углавном радимо из најбоље намере! Греше и они на које се угледамо, јер бити планетарно вољен и поштован, не значи бити непогрешив. Услед ратних сукоба, сиромаштва, касних бракова, малолетничких трудноћа и дискриминације женског пола, има нас факат све мање.Где је ту одговорност женског пола? Треба ли рађати по сваку цену и шта је цена? Чак 9,5% деце између 5 и 14 година у нашој земљи укључено је у дечији рад, од просјачења до рада у пољопривреди, тако да се Србија налази на 46 месту од 175 држава света у Индексу о прекинутом детињству. Тако да, драги моји, остављам вама да одговорите на сва она демографска питања, а да за све не оптужите само њу.
Све док она не стави малу торбу и добије велику слободу, тако то обично бива! Волим вас и овог пута, јер од љубави се расте, а само тако можемо напред! Ваша Биља

(Ужичка недеља 987)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.