СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ
Протекла седница Скупштине града имала је обимни дневни ред и веома занимљиве расправе одборника, нарочито када је у питању усвајање рада за 2018. годину ЈКП Депонија и именовање директорке Народног музеја.
Пре ових тачака, за секретара општине именован је Петар Вујадиновић, досадашњи начелник градске управе.
Када је дошла на ред тачка о усвајању плана рада за 2018. године ЈКП Депонија Дубоко, одборник Иван Филиповић (ДС) запитао се ко је директор овог предузећа, ко представља ово предузеће, тврдећи да је Момир Миловановић, недавно именован на то место, нелегитимно изабран.
– Овде прво мора да се постави неколико суштинских питања. Ко представља ЈКП Дубоко. Добили смо информацију да је постављен директор, а у суштини то није тако. Имамо решење где се Момир Миловановић из Ужица именује за директора од 2.3.2018. године. А шта се дешавало на седници Управног одбора? Ја сам претходно упозоравао да по новом закону о јавним предузећима треба именовати надзорни одбор, да регионална предузећа нису предвиђена законом о јавним предузећима, иако су регионална предузећа комунална предузећа, која могу оснивати само јединице локалне самоуправе. Ми овде имамо проблем са нелегалношћу и нелегитимности управног одбора, који доноси одлуку о постављању директора. Да ствар буде гора, Чачак, један од оснивача предузећа Дубоко, именује Марину Ћиримановић за председника УО. Она предводи седницом УО, који нема кворум и гласа се за именовање директора. Закључује се да се не може тако именовати директор и довози се члан, како би било форума и онда се гласа поново. Али, на истој седници се о једној ствари не може гласати два пута – рекао је Филиповић, а потом се осврнуо и на Агенцију за привредне регистре, која је одбила да упише Марину Ћеримановић за председника УО, јер се нису стекли услови и објашњавају да предузеће не испуњава законске услове, односно да има управни одбор који по закону не постоји.
– Управни одбор не постоји по закону, а именује директора. Због чега ово радимо? Ако нисте имали кворум, седница се закаже за сутрадан и изабере се директор. Али, на сајту АПР-а још увек пише да је одговорно лице за Дубоко, Недељко Милосављевић, да је председник УО човек који је разрешен, а нема уписане нове председнице. Има овде још нелогичности. Управни одбор именује 2. марта директора, а председница новог управног одбора, која води ту седницу, АПР-у подноси регистрациону пријаву 6. марта – рекао је Филиповић.
Поред тога, поставио је питање да ли ће све општине, које су оснивачи Дубоког, прихватити усклађивање оснивачког акта са законом о јавним предузећима, односно именовање новог руководства, јер све општине неће моћи да имају свог представника у управљању депонијом у Дубоком.
– Требало је прво да се разговара са представницима општина, па тек онда да се доносе оснивачки акти. Трезор неће уписати име новог директора, јер није уписан у АПР, а АПР каже да није изабран по закону. Чајетина је покренула управни спор против ове одлуке, а и неке друге општине имају проблем да прихвате овај оснивачки акт. Зато треба тражити стручну помоћ како изаћи из овога. Ако тврдоглаво будемо ишли, биће проблем да човек који дође на место директора потписује трошкове, а да га не признају званичне институције државе. Ако на једној општини не прође овај оснивачки акт, онда ми имамо проблем са блокирањем функционисања ЈКП, а неко мора да сноси политичку одговорност – навео је Филиповић.
Новименовани директор Момир Миловановић одговорио је Филиповићу да је на седници Управног одбора од 9 чланова седам гласало за, и да је изабран у складу са законом о јавним предузећима и статутом ЈКП Дубоко. Он тврди да је све било по закону.
Филиповић је и даље био упоран и поставио питање због чега Агенција за привредне регистре одбија да га упише као директора, што и стоји на њиховом сајту у одлуци регистратора.
Одборник Двери Драган Бабић питао је зашто сви директори остају у Дубоком? Нови директор је рекао да тако предвиђа Статут, односно да се одлазећем директору понуди место у предузећу и, ако прихвати, он остаје.
На то је Бабић рекао да није ни чудо што ово предузеће зову „гробље директора“ и да се плаши да ће ускоро бити више директора него радника.
Ова тачка је, ипак, усвојена. Следећа тачка била је усклађивање оснивачког акта Депоније са законом о јавним предузећима. Нови директор је рекао да су дошли до текста за који се нада да ће усвојити остале општине, а уколико нека од локалних самоуправа не прихвати овај оснивачки акт, видеће како ће се то решити.
На ово је опет реаговао Филиповић, рекавши да су претходно чули да је све по закону, а сада треба да се усклади са новим законом из 2016. године. Такође је цитирао претходне речи новог директора, који је рекао да ће све општине прихватити оснивачки акт, а сада каже да се нада да ће прихватити. Рекао је да је најбоље да се одложи ова тачка дневног реда, јер и даље није јасно ко законски представља ЈКП Дубоко.
И ова је тачка усвојена.
Музеј
Занимљива расправа вођена је и око именовања директорке Народног музеја. Већница Марија Трмчић-Богојевић представила је кандидаткињу Славицу Стефановић. Рекла је да је дипломирани економиста, да је кустос и музејски саветник. Ради 25 година у музеју, а последњих 9 година ради као руководилац Меморијалног музеја Кадињача. Учествовала је на многим пројектима, попут реконструкције цркве брвнаре у Севојну, реконструкције спомен чесме на Поповој води, реконструкције и рестаурација споменика на Кадињачи, руководила је заменом крова на објекту на Кадињачи и постављању расвете на Кадињачи и много других пројеката. У досадашњем раду стекла је добру сарадњу са више министарствима и установама културе у Србији и региону. Има бројне захвалнице и награде. Марија је рекла да Славица веома комуникативна и пријатна за сарадњу. Рекла је да одборничка група СНС подржава овај предлог.
Међутим, Радивоје Папић, шеф одборничке групе СНС-а и доскорашњи запослени у Музеју (од скоро је отишао у пензију), реаговао је поптуно другачије.
– Чули смо леп хвалоспев о госпођи Славици Стефановић. Дипломирала је на Мегатренду 2009. године и није из основне музејске делатности. Успела је за пет година да добије сва музејска звања за која су потребна 14 односно 17 година, односно онај ко је докторирао треба му 14 година, а другоме треба 17 година у најбољим условима – рекао је Папић и навео пример Живана Радовановића, који је био директор Музеја, економиста као она, али му није било дозвољено да добије титулу кустоса, јер није из основне музејске делатности.
Папић је предложио, да не би било дилеме, да се упути допис Министарству културе, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, са једним једноставним питањем: може ли особа која је 2009. године дипломирала на Мегатренду са звањем дипломирани економиста, по било ком основу да добије звање кустоса, вишег кустоса и музејског саветника до 2014. године.
– Ја знам да не може, али желим да се ви уверите. Поред тога, госпођа Стефановић се представља као историчар, а она то није. Уђите на сајт Фондације Драгојло Дудић и прочитајте шта пише. Тамо пише историчар Народног музеја из Ужица. Од те исте фондације, где је и члан УО, добила је награду за књигу. Зар то није сукоб интереса? – рекао је Папић и осврнуо се на конкурсе за директора.
– На расписаном конкурсу у листу Данас пише да је потребан факултет друштвеног смера, а на сајту Националне службе за запошљавање за кандидата је потребно историја, археологија и класичне науке – додао је Папић.
На ово је реаговао градоначелник Тихомир Петковић, који је потврдио да ће одборници СНС-а гласати за, а затим додао:
– Није уобичајено да шеф одборничке групе изађе са другачијим или личним мишљењем, али и то се дешава. На крају, ми смо демократска држава, демократски град и скупштина. Папић је био донедавно запослен у Музеју и претпостављам да је имао прилику да о овим стварима прича више. Ми као одборничка група СНС-а подржавамо предлог нашег коалиционог партнера СПС-а да њихов предлог буде директорка музеја. И не само зато што је предлог коалиционог партнера, већ зато што имамо став УО, као надлежног органа, који ниједним својим потезом није показао да је нешто незаконито када је у питању њено конкурисање за директора, нити постоји законска сметња да она буде кандидат. Папић има право на своје мишљење и да докаже то што тврди и има одговорност за своју реч – рекао је Петковић.
Ђорђе Милићевић (ЛДП) рекао је да неће подржати овај предлог, не само што је опозициона партија, већ што верују излагању Папића.
– Неуобичајено је да и градоначелник и да члан већа понављају да је став одборничке групе такав, али мислим да би као представници ове већине требало да размисле, јер видимо да је до неких звања дошла преко реда, да је била у сукобу интереса – рекао је Милићевић
Радиша Марјановић (СПС) је рекао да је изненађен дискусијом колеге Папића, с обзиром да је он дугогодишњи угледни радник музеја. Поставио је питање да ли је ова прича заснована на закону или су неки лични обрачуни из претходних година? Марјановић се захвалио градоначелнику на подршци.
– Као што је речено у образложењу, госпођу Стефановић је предложио Управни одбор музеја и испуњава све захтеве. Овај предлог је прошао неколико филтера, почевши од музеја, преко управног одбора, ресорне већнице, Градског већа и стручне службе. Нема дилеме да није у складу са законом. С обзиром да је Папић оспоравао звања по временској хијерархији, али и у војсци и полицији постоје унапређења која се могу донети раније, него што нека процедура прописује, ако је лице то заслужило – рекао је Марјановић, а потом прочитао уверење из Народног музеја Београд за стечена звања кустоса, вишег кустоса и музејског саветника на сваке две године.
Папић је инсистирао, кад већ одборници имају таблете, да уђу на интернет и Пословник о стицању виших музејских звања, да погледају тачке 14, 15 и 16 закона, где, како каже, пише да мора да прође 8 година од звање кустоса до вишег кустоса и још 8 година до музејског саветника. Потом је навео примере.
– Прошле године у новембру троје радника кустоса конкурисало је за више звање, а то су Драган Томановић, Драгана Обрадовић и Марко Ђурић. Они су враћени, јер није прошло 8 година, него 7 година. А још драстичнији пример је Снежане Томић из Музеја старо село Сирогојно, којој је требало два месеца – рекао је Папић.
У дискусију се укључила одборница Марија Савић ( ДС), која је изразила задовољство што је шеф одборничке групе СНС Радивоје Папић своје мишљење ставио изнад политике.
– Можда је прошло госпођа Стефановић прошла кроз неколико филтера, али је очигледно да су решетке биле крупне. ДС неће подржати овај предлог – рекла је Савићка.
Владан Виријевић, самостални одборник, рекао је да је јасно да се ради о политици и да не сумња у Папићево излагање.
Драган Бабић из Двери каже да је потребно о овоме да се расправља.
– Ово је само огледало како је страначка припадност изнад интереса града и свега. Појавио се и други кандидат, али је преовладала страначка припадност. Немам ништа против госпође, само знам да је њој додељено 22 реда у извештају, а о другом кандидату Миливојевићу, само осам редова. Њему нису стављена звања. Изгласаћете ово, али то није добро за будуће генерације. Шаљете им поруку да не морају да стичу знање, већ је само довољно да се учлане у неку странку. То ће се свима нама обити о главу, јер омладина неће хтети да ради, него ће да иде у партије – рекао је Бабић.
Тихомир Петковић је рекао да се обраћа као председник Градског одбора СНС-а, а не као градоначелник и додао да су уверени у ово што прича Папић, они би га подржали, а с друге стране постоје печати и потврде државних институција у које више верују, као и у управни одбор. Питао је зашто нико није раније у музеју реаговао док је она стицала сва та звања.
И овај предлог Скупштина је усвојила.
На овој седници је прихваћен предлог да Данијела Ђорђевић Арсић из Љаjићеве странке буде именована на место директора Туристичке организације Ужице. На ту функцију је Бобан Перишић поднео оставку, јер је именован за начелника округа. Овде није било пуно расправе, само је Иван Филиповић (ДС) прокоментарисао:
– Нисмо се спремали за ову тачку, јер смо мислили да ће проћи једно 200 до 250 дана када буде Перишић напустио ту функцију – рекао је Филиповић.
Звездана Глигоријевић
