MILICA I MILUTIN TADIĆ – LAZAREVI KONACI
Nadomak Užica, samo na oko deset kilometara od Užica, u Kačeru, u prelepom ambijentu netaknute prirode nalaze se „Lazarevi konaci“. Vlasnici Milutin i Milica Tadić skoro deceniju neprekidno ulažu i usavršavaju domaćinstvo, kako bi gostima pružili prijatan i nezoboravan boravak. Apartmani „Jabuka“, „Višnja“ i „Šljiva“ sigurno će ostati u sećanju mnogih, kao nešto gde su mogli da osete duh vremena.
Domaćinstvo od 5 hektara površine Milutin je nasledio od svog dede Lazara.
– Ja sam otišla u penziju, Milutin je ostao bez posla. Imao je to lepo imanje u Kačeru, koje je nasledio od dede Lazara. Razmišljali smo šta da radimo. Da to imanje ne bi bilo zapušteno, odlučili smo da se bavimo seoskim turizmom. Volimo ljude, prirodu i druženje i ovaj posao ne može da se radi, ako sve to ne voliš. Mićo je po dedi nazvao „Lazarevi konaci“, pa čak i radionicu, koju je otvorio u neposrednoj blizini. Deda Lazar utkao mu je ljubav prema starim zanatima, pa ja kod starih majstora usavršio izvorni stolarski i kovački zanat. To svoje znanje spreman je da prenese na goste i omogući im neposredno učešće u izradi suvenira od kovanog gvožđa ili drveta. Dedu je obožavao i bio je za njega centar sveta. Kada smo trebali neke važne odluke da donesemo, Mićo je uvek govorio: Čekaj, da vidimo sa dedom. Meni je to bilo uvek malo čudno, jer deda je neko ko se voli i obiđe s vremena na vreme. Naša ćerka je bila vezana za Milutinovog oca, a evo, njena ćerka se mnogo vezala za Milutina – kazala je Milica.
Ona je rekla da su u okviru imanja postojale dve kuće. Jedna je stara 80, a druga sto godina. Tu je i brvnara koju su Milutin i Milica napravili za sebe.
– Tokom 2009. godine mi smo ih preuredili, sredili i pretvorili u smeštajne objekte za naše goste. To su konaci „Jabuka“ i „Višnja“. Tek dve godine kasnije počeo je intenzivniji priliv gostiju i zbog toga se osetila potreba da proširimo kapacitete. Tako smo brvnaru, koju smo Mića i ja pravili pre 35 godina, ne sluteći da ćemo se nekada baviti seoskim turizmom, preuredili i nazvali je konak „Šljiva“. Milutin je za sebe ranije napravio bravarsku radionicu, a na spratu stolarsku. Gornji prostor smo pretvorili u jednosoban stan za nas dvoje, a drugi deo u veliki dnevni boravak za goste, gde mogu da gledaju televiziju. Tu vole da borave inostrani gosti, da se skupe i da igraju te neke njihove zanimljive igre – rekla je Milica i dodala da su svi objekti registrovani.
Ona je pomenula da su od početka imali podršku turističke organizacije, a zatim i od Regionalne razvojne agencije. Kada su objekte priveli nameni, obe agencije su se pojavile da sa idejom da angažuju dve devojke iz Beograda, dizajnerke, da taj prostor urede.
– Naše domaćinstvo je kao ogledno domaćinstvo. Dolazile su grupe da vide kako može da se uredi neko domaćinstvo bez velikog ulaganja. Te devojke su sredile dnevni boravak i dodale neke sitnice u druge objekte. Od više vrsta materijala, uglavnom prirodnih, napravile su zavese, stolnjake, male niske drvene ograde da se odvoje dvorišta, kako bi svaki objekat, odnosno domaćinstvo, imalo svoju privatnost, uradile klupe od drveta, a u jednom od objekata i mural na zidu – rekla je Milica i dodala da ih RRA često poziva na seminare, na koje se redovno odazivaju.
O utiscima gostiju najbolje govori knjiga utisaka, a Milica nam priča i o impresijama koje su i njima lično rečene.
– Kada je profesor Vlajić boravio ovde i održao predavanje oko 50 zdravstvenih radnika, rekao mi je da je oduševljen. Kada je ušao u dnevni boravak, samo je rekao:“Jao, koliko ovde ima pozitivne energije“. Tako reaguju i gosti kada dođu samo na ručak. Trudimo se da svakom gostu napravimo ugođaj. Iako ima grejanje, mi tu upalimo kamin, poneku sveću i to bude ugodan ambijent i neka domaća atmosfera. Jedna mlada devojka, ne znam kako je došla do nas, zvala me je i pitala da li mogu da samo za nju i njenog momka obezbedim taj dnevni boravak, jer očekuje da će od momka dobiti prsten. Momak je bio Italijan, a ona je bila razvedena i ima odraslu devojčicu. Oboje su bajkeri i neko vreme su se zabavljali. Za to veče je tražila da budu pored upaljenog kamina, da gore sveće, da imaju večeru, suvo slatko vino i tražila je čokoladnu tortu, ne veću od 15 cm. Naravno, kada volimo ovaj posao, onda ispunjavamo i želje svojih gostiju. Mi smo im sve to omogućili. Ona je dobila prsten i svi su bili zadovoljni – rekla je Milica.
„Lazarevi konaci“, zbog samog ambijenta gde se nalaze, ali i ljubaznosti domaćina, prema Miličinim rečima, imaju i vrlo često goste koji se najave da dođu na doručak ili da bi proveli vikend.
– Interesantno je da imamo često Zlatiborce, koji me pozovu da im spremim za doručak uštipke, proju, kačamak, pitu savijaču i dođu sa decom. Puste decu po livadi, a oni sede u hladu i kažu kako je lepo kada su bezbrižni i ne razmišljaju da li će deca da se udare – dodala je naša domaćica.
Da bi to seosko domaćinstvo bilo kompletno, Milica i Milutin, počeli su da uzgajaju i organsku hranu.
– Imamo organsku baštu i plastenik, u kome gajimo paradajz i papriku, a u bašti luk, krompir, jagode, grašak i drugo povrće. Sve to prskam i zalivam sa koprivom koju potopim. Ne okopavam, već svaku travku čupam, a okolo smo stavili slamu. Sve se uzgaja bez trunke hemije i zato imamo savršenu baštu i povrće. Tako sam upotpunila boravak na selu i sa tom vrstom hranom. Pre dve godine ovde je više dana boravio glumac Boris Komnenić. Valjda je spremao neku ulogu, pa mu je trebao mir i tišina. Šetao je on ovuda i po bašti i video kako plevim travke. I jednom sam spremala grašak za nas ukućane, pa odnesem i njemu. Posle nekoliko dana tražio je ponovo grašak. Kada je krenuo kući, trebalo je da mu naplatim naše usluge. Rekla sam mu cenu za taj ručak koji je on tražio, a on mi kaže:“Ma šta kažete, ma, ‘ajte molim vas?!“ Meni neprijatno, pa kažem mu da možemo malo da korigujemo cenu. A on vadi novac i plati mnogo više nego što sam htela da naplatim. Rekao mi je da svako ono zrno graška koje je pojeo vredi mnogo više. Ja sam ostala bez teksta – kazala je Milica sa osmehom.
U podrumu jednog konaka nalazi se cela jedna kuhinja u kojoj se hrana može spremati na starinski način. Tu su razne veličine sača, zemljani lonac, tanjirača, ali i roštilj. Ima gostiju koji hoće sami da spremaju jela na starinski način.
Milica je navela da kada su bili članovi grupe „Parni valjak“, da im je iznela ćilim i da su ležali na travi. Bili su toliko oduševljeni, da im se uopšte nije odlazilo iz „Lazarevih konaka“.
– Činimo te neke male ustupke gostima, a njima to mnogi znači. Ima gostiju koji nam se vraćaju. Bila nam je ovde jedna petočlana porodica iz Jerusalima koja je dolazila dve godine za redom. Ovde su druge godine došli sa namerom da proslave treći rođendan detetu. Pošto su došli preko jedne agencije, ovde su boravili nekoliko tri dana, a onda su produžili putovanje i boravak u jedno seosko domaćinstvo u okolini Ivanjice. Nije prošlo mnogo, zove mene ta gošća iz Jerusalima i zamoli me da se vrati kod nas. Međutim, ja sam taj apartman već izdala, a i nisam mogla da je primim, jer ne znam kako bi se regulisale obaveze agencije preko koje su došli. Bilo je i njima i meni jako žao što nisu mogli da se vrate – rekla je Milica.
I dok sve ovo pričamo, Milica se u međuvremenu dogovara sa iznajmljivačem belih šatora, dok Milutin kosi travu.
– Evo, 10. juna, agencija mi je javila da ću imati oko 100 lekara na ručku. Zbog toga smo angažovali čoveka koji iznajmljuje šatore i oni će doći posle da vidi kako i gde da ga postave. Spremićemo ručak i moramo iznajmiti konobare – kaže Milica kako se spremaju da ugoste toliko gostiju, a već je spremila jedan od apartmana za porodicu iz Subotice.
Uzput nam govori da su ovde dolazili i neki ambasadori na jednodnevni boravak, kao i neki političari.
Milica se ne žali na toliko obaveza i posla, ali ipak kaže da se samo od ovog posla ne bi moglo da se živi.
– Ovo nam dođe kao neka dodatna delatnost. Lepo je kada čovek upoznaje neke nove ljudi, čuje razna razmišljanja. Zato ovo i radimo – rekla je Milica.
Postoje i planovi za neko proširenje.
– Nosila sam se mišlju da uredimo jedan deo imanja sa dečijim mobilijarom. Razmišljala sam da vrtićima predložim da decu dovode ovde na izlete, jer deca treba što više vremena da provode u prirodi. Treba deca da koriste kompjutere i da proširuju svoja znanja, ali isto tako treba da dosta vremena provode u prirodi – rekla je naša sagovornica.
„Lazarevi konaci“ sada imaju dva domaćinstva sa četiri kreveta i jedan apartman sa dva kreveta, tako da desetoro gostiju mogu komotno da se smeste. Svi objekti su opremljeni kupatilima, kuhinjama, spavaćim i dnevnim sobama, terasama i kompletnom audio i video opremom. Imaju svoja dvorištanca, tako da gosti zaista imaju svoju privatnost i svoju intimu. Tu su i ljuljaške za odrasle, roštilj i ražanj na otvorenom. Poseban ugođaj je neposredni kontakt sa čistom prirodom, sakupljanje šumskih plodova i bilja, kosidba, posmatranje šumskih životinja (srna, zeca, veverica, šarenoliki svet ptica i bilja), kao i domaćih životinja, koje uzgajaju seoska domaćinstva. Zimi, gosti imaju mogućnost da koriste padine domaćinstva za sankanje i skijanje. „Lazarevi konaci“ imaju dobru saradnju sa agencijama, a od početka akcije primaju i goste sa vaučerima.
Zvezdana Gligorijević
