Немој да лупаш, човече, па они су највећи проблем, гласачка машинерија затрована телевизијом и дневном штампом, залудни бројеви у редовима болница, банки, гласници лоших вести уплашени за своје јадне и мизерне пензије. Остао сам шокиран количином изговорене мржње из тих дечачких уста.
Запитах се да ли је једини, колико вас криви њих за избор ове пошасти што нам се десила? Искрено! Ја могу да замислим случај кад би се млади освестили, пробудили на време, изашли на гласање и променили власт.
Онако из хира, беса и чисте досаде, јер њих изгледа другачије нећемо видети на гласачким местима, бар не у већем броју. Таман као што ономад пробаше са циркузантом из Младеновца.
Или можда нешто попут…
Устанеш лепо ујутро, умијеш, опереш зубе, прекрстиш и попијеш кафицу, јер стигао ти смс да је плата легла на рачун, обучеш и одеш на станицу, где сачекаш градски превоз, који зачудо функционише по реду вожње и стигнеш у болницу на заказан преглед на време. Особље љубазно и задовољно, нема гужве, редова, чекања, обавиш и преглед, а онда поново на исти онај превоз до катастра, где само подигнеш већ исписану и оверену копију плана, коју си бесплатно мејлом поручио дан раније, свратиш до кафане, у којој се поштује законска забрана пушења, на кафицу и разговор са пријатељима који су допутовали из иностранства….
А тек новине, телевизија, радио, песма…не, не, не смем ни да замислим. Плашим се озбиљно овакве најаве;
“Добро вече поштовани гледаоци, гледате други дневник, а ово су вести дана: у Бриселу самит НАТО-Русија, Кина гради гасоводну мрежу, пожари бесне југом Европе, рубља у паду, рекордна цена нафте!”
Шта? А где је Вучић, Косово и Харадинај, отвара ли ко путеве, фабрике, дешава ли се било шта? Где нестаде тензија тако преко потребна као увод за бенсединску терапију?
Младост тврди да нема тог трика пријатељи да би се таква власт у Србији три дана одржала. Ни трика, ни мађионичара, јер ипак, пензионери су криви за све, њима све ово сигурно не би пријало, они уживају у хаосу, нереду, чекањима!
А онда једно јутро сретнем на шеталишту поред реке две дивне госпође, пензионереке, поразговарам се мало са њима, јер се познајемо из таксија и невиђени гушт ми је да чујем сваку реч коју изговоре. Упијем дневну, не, месечну, дозу оптимизма из разговора са особама које чврсто газе осму деценију живота И запитам се, ко је овде више луд?
Нема тензије, пензија се не помиње, оне сигурно не гласају за ову пошаст, а о животу размишљају смисленије и мудрије од многих младих који се убише доказујући да су пензионери криви за све!
Заблуда која ће тек доћи на наплату, јер млади који би могли да промене нешто не знају ни шта ће са собом, а замислите тек да им препустимо државу да воде.
Ипак је добро док се још увек пензионери питају за…
Или не?
Владимир Гредељевић (Ужичка недеља 992)
