Три деценије трајања

- То је апстрактни скулпторални цртеж од жичаног предива изузетне експресивности, где уметница смелим захватом у интегритет медија скулптуре и цртежа, изражава егзистенцијалну зебњу за опстанак бића човека у савременом дехуманизованом друштву -

30. УЖИЧКИ РЕГИОНАЛНИ ЛИКОВНИ САЛОН
У Градској галерији у четвртак, 20. децембра ове године, отворен је 30. Ужички регионални ликовни салон. Жири у саставу: Душан Старчевић, ликовни уметник из Ужица и дугогодишњи директор Градске галерије, награђивана сликарка на овом салону Марија Жунић из Ужица и Јулка Маринковић, историчарка уметности и кустос „Надежда Петровић“ у Чачку, прву награду доделио је Дејану Клементу за кратки документарни филм „И тако даље“, другу награду вајарки Биљани Угрен Ковачевић за рад „Увезивање“ и трећу награду фотографкињи и ликовној уметници Милици Ђорђевић из Пожеге за фотоинсталацију „Слојеви-Лауерс“. Похвала Салона је додељена Весни Аћимовић Панић за просторну каменину под називом „Трајање“.

На самом почетку отварања изложбе директор Градске галерије Зоран Цветић је подсетио да је 30 година прошло од када су је основали ужички ликовни уметници.
„Ужички ликовни салон већ три пуне деценије истрајава у напору да као изложба савремене ликовне уметности изгради препознатљив профил и буде значајније присутан на уметничкој сцени Србије. Пресек савремене уметничке продукције на овогодишњем салону, на коме је представљено 20 уметника, углавном млађе генерације, у знаку је многих питања која се односе на актуелне токове уметности и друштва, уз мноштво уметничких поступака истраживања са традиционалним и новим медијама, технологијама, материјалима, друштвеним мрежама и слично, чему је жири дао предност“ – рекла је Јулка Маринковић и додала да би награђени радови и део изложених радова требало да уђу у фундус галерије, да остану као сведочанство историје овог времена.

Она је образложила да је прву награду Салона жири доделио Дејану Клементу за кратки филм „И тако даље“. Дејан Клемент је рођен у 1989. године у Београду. Дипломирао је сликарство на Академији лепих уметности у Београду. Живи и ствара у Ужицу.
– У овом филму од око девет минута, Клемент, иначе аутор препознатљивог перформативног израза, на трагу остварења театра апсурда и „Мита о Сизифу“ Албера Камија, преиспитује место и могућности уметника и уметничког активизма у савременом друштву – рекла је Јулка.

За другу награда Салона, коју је добила Биљана Угрен Ковачевић за рад „Увезивање“, Јулка каже:
– То је апстрактни скулпторални цртеж од жичаног предива изузетне експресивности, где уметница смелим захватом у интегритет медија скулптуре и цртежа, изражава егзистенцијалну зебњу за опстанак бића човека у савременом дехуманизованом друштву. Биљана Угрен Ковачевић завршила је Академију ликовних уметности у Сарајеву, одсек за вајарство 1989. године. Ради као професор у Уметничкој школи. Живи у Ужицу.

Јулка Маринковић је рекла за трећу награду Салона, која је припала Милици Ђорђевић из Пожеге за фото-инсталацију „Слојеви-Лаyерс“ рекла:
– Фото-инсталација је настала из експериментисања са техничким својствима медија дигиталне фотографије којим ауторка проблематизује феномен раслојавања друштва у Србији, односно губљења грађанског слоја као носиоца друштвене ангажованости.
Милица Ђорђевић дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, на атељеу за фотографију у класи професора Бранимира Карановића.

За рад Весне Аћимовић Панић за просторну „каменину“ под називом „Трајање“, Јулка каже:
– Каменина „Трајање“ је као својеврсни инвентар утопијског „места“ и уточишта, који сублимира високо технолошко умеће, разумевање и узвишену осетљивост ове уметнице за природу керамичког медија.
Весна Аћимовић Панић дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду на одсеку керамике.
Општи коментар жирија је да је ликовна понуда ужичког краја и ове године била је на очекиваном нивоу.


Првонаграђени Дејан Клемент о свом видеоперфомансу каже:
– Мислим да се у животу свакодневно превише оптерећујемо стварима које чак ни на који начин не утичу на наш живот, на пример, светском политиком, која нас не би требало уопште да интересује. Али, нама као да терета никада није довољно. Постављам питање: Да ли је суштина, преношење терета с једне стране живота на другу страну живота или да ли се тог терета могу некако да ослободим – рекао је Дејан.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.