UDRUŽENJE RODITELJ PROSLAVILO SEDAM GODINA RADA
Nema boljeg načina od proslave godišnjice rada od složnog duvanja 7 svećica i vatrometa. Članice Udruženja ,,Roditelj”- Užice su posetile Udruženje mentalno nedovoljno razvijenih osoba ,,Anđeli” sa kojim tradicionalno sarađuju. Prema rečima Jelene Bogosavljević: “Bogatiji smo i podmlađeni za nove članice i njihovu dečicu. Mlade mame koje prate naš rad, osetile su potrebu da pomognu u našim narednim akcijama, a svaka pomoć je dobro došla. Osim obeležavanja sedmog rođendana našeg Udruženja, koji smo odlučili provesti sa anđelima, uklopilo se da je taj dan i Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom. Uz pomoć radnji Petar Pan i Pinokio njihova kreativna radionica je bogatija za pribor, materijal, društvene igre i slikovnice.
Tanja Selaković, koja je mama dečaka koji ima Daunov sindrom, predsednica je Udruženja Anđeli, rekla je da postoje od 2008. g., da su članovi različitog godišta, invaliditeta i mentalnog hendikepa, ali, s druge strane, svi su oni sličnih potreba i potrebna im je slična podrška. Takođe se pruža pomoć porodicama kako da se izbore sa invaliditetom dece i da se dođe do osamostaljivanja i socijalizacije u bilo kom smislu. Za sada imaju mogućnost okupljanja samo 3 puta sedmično po par sati, što je nedovoljno, i u nedovoljno velikom niti toplom prostoru. Ako se uzme u obzir da tu ne dolaze samo deca i učenici koji pohađaju specijalna odeljenja u školama, već i starije osobe, kojima je to jedini prozor u svet i jedina radost- malo je. “U okviru udruženja postoji Klub roditelja. roditelji dece koja nisu sposobna i samostalna, jer njihov invaliditet i mentalni sklop zahteva dvadesetčetvoročasovnu podršku i pomoć, dolaze i razmenjuju iskustva dok su deca na radionicama. Takođe, mogu da ostave decu pod stalnim nadzorom. Klub mnogo znači jer roditelji mogu da urade nešto za sebe, da ispune slobodno vreme na neki kvalitetniji način da bi bili posle produktivniji sa svojom decom. Veliki broj naših članova su zaposleni u „Budućnosti“ u Sevojnu, koja je tekstilna firma, jer nakon srednje škole, u zavisnosti od radne sposobnosti, oni mogu tu da se zaposle. Dosta njih samostalno funkcioniše i korisni su članovi društva. To je stvarno uspeh porodice da mogu da se osamostale. To je cilj svih nas roditelja.“
Danijela Perović i Aleksandra Brković, koje odavno prate rad Udruženja Roditelj, pokazale su želju da se pridruže, takođe su bile pune utisaka, a najviše ih je dirnula iskrenost i srdačnost dece. ,,Posebno su nas oduševile njihove rukotvorine, vredne divljenja koje izrađuju na radionicama, posebno novogodišnjim. Sav novac skupljen od prodaje prosleđuje se udruženju i deci za finasiranje materijala za rad ili za neki izlet. Deca se osećaju društveno korisnim i ispunjenim, jer su nešto postigli svojim trudom i to je produkt njihovog rada, a šteta je što zbog nedovoljno sredstava nisu već par godina išli na izlete. Deca ometena u razvoju su zaista u našim očima i srcima pravi anđeli, puni nesebične ljubavi, poverenja i topline. Na žalost, iako možda društvo nema onoliko razumevanja, niti sredstava koliko je potrebno da im se pruži, bar u skromnim uslovima uspevaju da se zadovolje, sa mnogo manje nego ostala deca, a kroz radionice koje sprovode sa svojim stručnim timom, kao i psihologom, Radicom Blagojević i logopedom, Gordanom Murić, njihov život je oplemenjen. Od dana upoznavanja sa njima i naši, takođe.”
U dvorištu moje bake postoji drvo,
To je trebalo biti drvo šljive,
Ali bilo je drugačije, bilo je slabo, nakrivljeno,
Još kao tanano bilo je jadno i štrčalo je
Među drugim stablima u dvorištu.
Deda je u jesen razmišljao da ga poseče,
Ali ga je ipak ostavio da prezimi.
Te zime pod snegom se prelomilo i oslonilo na stablo
Kajsije čija krošnja odavno daruje hlad
I brdo plodova.
Olistalo je u proleće i uplelo svoje grane
U grane starog drveta.
Sledeće jeseni dalo je plodove,
To nisu bili plodovi šljive, niti kajsije,
To su bili plodovi kiseli i slatki na svoj način…
