УДРУЖЕЊЕ РОДИТЕЉ ПРОСЛАВИЛО СЕДАМ ГОДИНА РАДА
Нема бољег начина од прославе годишњице рада од сложног дувања 7 свећица и ватромета. Чланице Удружења ,,Родитељ”- Ужице су посетиле Удружење ментално недовољно развијених особа ,,Анђели” са којим традиционално сарађују. Према речима Јелене Богосављевић: “Богатији смо и подмлађени за нове чланице и њихову дечицу. Младе маме које прате наш рад, осетиле су потребу да помогну у нашим наредним акцијама, а свака помоћ је добро дошла. Осим обележавања седмог рођендана нашег Удружења, који смо одлучили провести са анђелима, уклопило се да је тај дан и Светски дан особа са Дауновим синдромом. Уз помоћ радњи Петар Пан и Пинокио њихова креативна радионица је богатија за прибор, материјал, друштвене игре и сликовнице.
Тања Селаковић, која је мама дечака који има Даунов синдром, председница је Удружења Анђели, рекла је да постоје од 2008. г., да су чланови различитог годишта, инвалидитета и менталног хендикепа, али, с друге стране, сви су они сличних потреба и потребна им је слична подршка. Такође се пружа помоћ породицама како да се изборе са инвалидитетом деце и да се дође до осамостаљивања и социјализације у било ком смислу. За сада имају могућност окупљања само 3 пута седмично по пар сати, што је недовољно, и у недовољно великом нити топлом простору. Ако се узме у обзир да ту не долазе само деца и ученици који похађају специјална одељења у школама, већ и старије особе, којима је то једини прозор у свет и једина радост- мало је. “У оквиру удружења постоји Клуб родитеља. родитељи деце која нису способна и самостална, јер њихов инвалидитет и ментални склоп захтева двадесетчетворочасовну подршку и помоћ, долазе и размењују искуства док су деца на радионицама. Такође, могу да оставе децу под сталним надзором. Клуб много значи јер родитељи могу да ураде нешто за себе, да испуне слободно време на неки квалитетнији начин да би били после продуктивнији са својом децом. Велики број наших чланова су запослени у „Будућности“ у Севојну, која је текстилна фирма, јер након средње школе, у зависности од радне способности, они могу ту да се запосле. Доста њих самостално функционише и корисни су чланови друштва. То је стварно успех породице да могу да се осамостале. То је циљ свих нас родитеља.”
Данијела Перовић и Александра Брковић, које одавно прате рад Удружења Родитељ, показале су жељу да се придруже, такође су биле пуне утисака, а највише их је дирнула искреност и срдачност деце. ,,Посебно су нас одушевиле њихове рукотворине, вредне дивљења које израђују на радионицама, посебно новогодишњим. Сав новац скупљен од продаје прослеђује се удружењу и деци за финасирање материјала за рад или за неки излет. Деца се осећају друштвено корисним и испуњеним, јер су нешто постигли својим трудом и то је продукт њиховог рада, а штета је што због недовољно средстава нису већ пар година ишли на излете. Деца ометена у развоју су заиста у нашим очима и срцима прави анђели, пуни несебичне љубави, поверења и топлине. На жалост, иако можда друштво нема онолико разумевања, нити средстава колико је потребно да им се пружи, бар у скромним условима успевају да се задовоље, са много мање него остала деца, а кроз радионице које спроводе са својим стручним тимом, као и психологом, Радицом Благојевић и логопедом, Горданом Мурић, њихов живот је оплемењен. Од дана упознавања са њима и наши, такође.”
У дворишту моје баке постоји дрво,
То је требало бити дрво шљиве,
Али било је другачије, било је слабо, накривљено,
Још као танано било је јадно и штрчало је
Међу другим стаблима у дворишту.
Деда је у јесен размишљао да га посече,
Али га је ипак оставио да презими.
Те зиме под снегом се преломило и ослонило на стабло
Кајсије чија крошња одавно дарује хлад
И брдо плодова.
Олистало је у пролеће и уплело своје гране
У гране старог дрвета.
Следеће јесени дало је плодове,
То нису били плодови шљиве, нити кајсије,
То су били плодови кисели и слатки на свој начин…
