PRIVREDA: NOVAK NIKOLIĆ, VLASNIK NEKADAŠNJE FABRIKE ČARAPA „NONI“
Novak je rođen na Janjića brdu, u Dobračama kod Arilja. Još kao školarac, 1954. godine, došao je u Užice na zanat za mašinbravara. Pošto je poticao iz skromne poštene seoske porodice, nije se imalo puno para, išao je u školu i radio u preduzeće „Kablar“. Zatim je završio za tehničara, a nakon toga i za inženjera organizacionih nauka.
Pre 26 godina, kada je nastala fabrika čarapa „Noni“, bio je pravi bum na užičkom, pa i na srpskom tržištu. Zapošljavala je i preko 20 radnika, a danas, do nedavno, proizvodnja se svela samo na ukućane. Da li je to sudbina svih srednjih preduzeća u unutrašnjosti Srbije, kada u našu zemlju stižu veliki i moćni proizvođači, potpomognuti subvencijama države?
– Počeo sam 1990. godine da radim sa čarapama. Napustio sam „Prvi partizan“, gde sam radio kao neki manji šef. Počeo sam da proizvodim čarape i u to vreme posao je bio unosan. Radio sam na mašini, koja me je koštala 25.000 maraka i brzo sam zaradio pet do šest mašina te vrednosti. Sad ne bih mogao da zamislim da li bih smeo početi tako neki posao u ovim godinama, u ovo vreme – priseća se Novak.
I posao je cvetao, a on je već da razmišlja o proširenju proizvodnje. Počeo je da pravi i veću fabriku, koja bi zapošljavala do 100 radnika.
– No, išlo je tako do 2007. godine, a od te godine sve je pošlo nazad. Došao je jedan prijatelj, inače doktor ekonomije, kod mene i kazao mi, ukoliko ne napustim brzo ovaj posao, sve ću prodati da dugove vratim. Morao sam tada da otpustim 20 radnika i bez obzira na to što mi je rekao na vreme, ostao sam dužan mnogo para. Te 2007. godine totalno je pala potražnja za mojim čarapama, jer je uvoz bio veliki. Tu su dolazili ljudi, pošto je čarapa sitan artikal, po ceo dan je imalo mušterija, uzimali su po 50, 100 ili neko 500 komada, zavisi kako je kome išlo, ali je baš išlo. Od nekada više stotina, onih koji su uzimali od mene čarape, ostalo je njih 15 do 20. Nisam imao računa da radim na malu količinu i da držim 20 radnika. Ostalo je da radimo moji članovi porodice i ja. I opet, zbog male potražnje, sve je svedeno na minimum – rekao je Novak.
Na prodaju čarapa je, prema njegovim rečima, najviše je uticao uvoz sa svih strana, najviše iz Italije i Kine.
Na konstataciju da se naš premijer hvali izvozom čarapa, Novak je samo slegao ramenima, a onda dodao:
– Stranci su videli da je kod nas jeftina radna snaga, doterali fabrike i počeli proizvodnju i izvoze. Jedan moj dobar prijatelj, koji je kod mene vršio popravku mašina, radi sada čarape za te firme, ali ih ne dorađuje, on samo izbacuje mašinski deo, tim velikim firmama to predaje i jeftina radna snaga doradi to što treba i ode za izvoz. A on čovek radi sam na jednoj mašini, tj. na mašinu postavi materijal i mašina sama radi. Ne treba mu radna snaga. Da bih ja radio za izvoz, morao bih da imam jake menadžere, da imam para da plaćam te ljude, ali na žalost, ne mogu toliko da platim – dodao je Novak.
Ipak, on nije klonuo duhom. Kao što na početku razgovora reče, sprema se za nešto revolucionarno.
– No, bez obzira, radim jedan drugi posao i imam čvrsto ubeđenje da će taj drugi posao biti neuporedivo bolji i jači od toga koji sam počeo sa čarapama. Ali, taj drugi posao ne može krenuti pre 2018. godine, ne radi mene ili što ja ne mogu, nego zbog zakonske regulative. U svakom slučaju bićete na vreme obavešteni – rekao je na kraju Novak.
Z. G.
