ПРИВРЕДА: НОВАК НИКОЛИЋ, ВЛАСНИК НЕКАДАШЊЕ ФАБРИКЕ ЧАРАПА „НОНИ“
Новак је рођен на Јањића брду, у Добрачама код Ариља. Још као школарац, 1954. године, дошао је у Ужице на занат за машинбравара. Пошто је потицао из скромне поштене сеоске породице, није се имало пуно пара, ишао је у школу и радио у предузеће „Каблар“. Затим је завршио за техничара, а након тога и за инжењера организационих наука.
Пре 26 година, када је настала фабрика чарапа „Нони“, био је прави бум на ужичком, па и на српском тржишту. Запошљавала је и преко 20 радника, а данас, до недавно, производња се свела само на укућане. Да ли је то судбина свих средњих предузећа у унутрашњости Србије, када у нашу земљу стижу велики и моћни произвођачи, потпомогнути субвенцијама државе?
– Почео сам 1990. године да радим са чарапама. Напустио сам „Први партизан“, где сам радио као неки мањи шеф. Почео сам да производим чарапе и у то време посао је био уносан. Радио сам на машини, која ме је коштала 25.000 марака и брзо сам зарадио пет до шест машина те вредности. Сад не бих могао да замислим да ли бих смео почети тако неки посао у овим годинама, у ово време – присећа се Новак.
И посао је цветао, а он је већ да размишља о проширењу производње. Почео је да прави и већу фабрику, која би запошљавала до 100 радника.
– Но, ишло је тако до 2007. године, а од те године све је пошло назад. Дошао је један пријатељ, иначе доктор економије, код мене и казао ми, уколико не напустим брзо овај посао, све ћу продати да дугове вратим. Морао сам тада да отпустим 20 радника и без обзира на то што ми је рекао на време, остао сам дужан много пара. Те 2007. године тотално је пала потражња за мојим чарапама, јер је увоз био велики. Ту су долазили људи, пошто је чарапа ситан артикал, по цео дан је имало муштерија, узимали су по 50, 100 или неко 500 комада, зависи како је коме ишло, али је баш ишло. Од некада више стотина, оних који су узимали од мене чарапе, остало је њих 15 до 20. Нисам имао рачуна да радим на малу количину и да држим 20 радника. Остало је да радимо моји чланови породице и ја. И опет, због мале потражње, све је сведено на минимум – рекао је Новак.
На продају чарапа је, према његовим речима, највише је утицао увоз са свих страна, највише из Италије и Кине.
На констатацију да се наш премијер хвали извозом чарапа, Новак је само слегао раменима, а онда додао:
– Странци су видели да је код нас јефтина радна снага, дотерали фабрике и почели производњу и извозе. Један мој добар пријатељ, који је код мене вршио поправку машина, ради сада чарапе за те фирме, али их не дорађује, он само избацује машински део, тим великим фирмама то предаје и јефтина радна снага доради то што треба и оде за извоз. А он човек ради сам на једној машини, тј. на машину постави материјал и машина сама ради. Не треба му радна снага. Да бих ја радио за извоз, морао бих да имам јаке менаџере, да имам пара да плаћам те људе, али на жалост, не могу толико да платим – додао је Новак.
Ипак, он није клонуо духом. Као што на почетку разговора рече, спрема се за нешто револуционарно.
– Но, без обзира, радим један други посао и имам чврсто убеђење да ће тај други посао бити неупоредиво бољи и јачи од тога који сам почео са чарапама. Али, тај други посао не може кренути пре 2018. године, не ради мене или што ја не могу, него због законске регулативе. У сваком случају бићете на време обавештени – рекао је на крају Новак.
З. Г.
