ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ СЕМИНАР ЦВЕЋАРСТВА
Ужичанка Ивана Драговић, цвећар дизајнер, постала је студент и сарадник једног од најпознатијег цвећара у свету Араика Галстијана из Русије. Са њим од 12. до 15. марта у Београду организује први међународни семинар у Србији „Експо Русија – Србија 2018“.
– Семинар је едукативног карактера и за та четири дана учесници ће учити технике професионалног цвећарства. Овај пројекат представља међународну изложбу руских фирми и у оквиру тога правићемо демонстрације као модну ревију са цвећем. Имаћемо моделе који ће носити букете цвећа, који су презентација нашег рада – најавила је Ивана и позвала првенствено све ужичке цвећаре и цвећаре из Србије, да узму учешће на овом семинару.
Према њеним речима има доста заинтересованих за овај семинар и то највише цвећара из околних држава, највише Хрвата (има их преко 10), има из Италије, Бугарске, Русије, али мало из Србије.
– Ваљда је мало заинтересованих из Србије, јер су сви самоуки. И ја сам тако радила, али после одласка на такмичења и на више семинара, видела сам да то није оно што се тражи у свету. Технике које се раде у Србији, не постоје у свету, и када то покушам да објасним Араику, то је њему непојмљиво. Мени је жеља да нашу професију дигнем на неки виши ниво. Такође, да поменем, пошто је Араик познат он има своје спонзоре за цвеће, и за ову прилику ће нам доћи цвеће из Колумбије, нарочито руже „Дејвид Остин“, која по комаду кошта 4 до 5 евра. Овакав семинар се дешава први пут у Србији – рекла је Ивана.
О Ивани је Ужичка недеља писала када је на свом првом такмичењу освојила специјалну награду и она је прва особа из Србије која је освојила такву награду и била на оваквом догађају. Цвећарством се бави већ девет година, али у последње три године усаврашава своје знање. Била је на многим такмичењима и стекла је разне сертификате, тако да је постала професионални цвећар дизајнер.
На захтев већ поменутог Араика, Ивана је отишла у Португалију и радила је једну ексклузивну свадбу у замку у близини Лисабона.
– Била сам на семинару у Москви и Араик ми је понудио да идем да радим свадбу. Прихватила сам, али ми није било баш свеједно, јер је то огроман пројекат. Свадба је била у једном велелепном замку у месту Пена Палас, од Лисабона удаљеног око сат времена. Свадбу сам радила за младенце из Лондона. Обоје су адвокати у Лондону. Добила сам уговор у смислу да не смем да стављам слике на друштвене мреже, да причам о томе. То је много другачије него што се ради овде у Србији. Тај пројекат су радили менаџери, који се договарају са младом, а ја сам добила 10 комада А4 папира, где је све нацртано и све написано. Добијам скицу у 3Д и кажу требало би да изгледа овако, али да не буде исто. И онда сам морала да размишљам шта је то да буде слично, да не буде исто, а да буду задовољни. То је био прави изазов. Отишла сам тамо и добила сам тим од 5 људи Португалаца, који нису били вешти и искусни у томе, па сам огроман део посла, око 80 посто сама завршила. Требало је за три дана да припремим свадбу, да купим, спремим и поставим цвеће.
Први дан сам ишла да купујем цвеће и припремала Португалце. Сваки цвет сам бирала. Требало је то цвеће поставити на тераси тог замка. Услови су били јако тешки, јер је дувао ветар, па су се те структуре од цвећа превртале. Некако смо то везивали, а била је и нека магла. Ипак смо успели да све то припремимо и одлично је успело, али свадба, због таквих услова, није могла да се одржи на тераси, па смо морали све то да пренесемо унутра. То је био огроман стрес. Чак сам на лицу места преправила бидермајер, јер је манџер рекао да додам још мало зеленила и изгледало је супер. Менаџер је ту био као посредник између Араика и мене. Свадба је почела у 19 часова увече и имала је 80 званица. Било је тешко и због тога што је тај замак од 9 ујутру отворен за посетиоце, па је мој рад био мало отежан. После тога сам у Москви имала своју презентацију у Ариаковој школи баш о тој свадби и том пројекту. За декорацију сам користила највише руже, затим хортензије и неко португалско цвеће. Комбинација је била бела – беж – зелено. Најбитније је да је млада била задовољна, једино јој било жао што венчање није могло да буде на тераси – описала је Ивана ово велико искуство.
Ивана каже да се осећа веома лепо када зна да је из Ужица, а да у једном Лисабону, једној прелепој престоници, учи људи о цвећарству.
– То само показује колико су наши људи способни – додала је Ивана.
На питање како се упознала са Араиком, Ивана се насмешила и испричала то као анегдоту.
– Пратила сам његов рад и имала сам жељу да га упознам. Отишла сам на највеће светско такмичење у Берлину које је одржано пре 4 године. Пришла сам Араику и рекла да пратим његов рад, и да сам његов ФБ пријатељ. Он ме је само погледао, рекао „а-ха“ и отишао. Он има 5.000 пријатеља на ФБ. После тога сам причала са једним Италијаном, цвећаром, који ми је рекао да постоје ВИП цвећари и да су они познати. Ако не знам њихов језик, у овом случају руски, јер је Араик из Русије, он неће да прича енглески, он не показује интересовање за даљи разговор. Током неколико дана такмичења виђала сам га и ту је било само поздрава. Последњи дан срели смо се на улици, попили кафу и он ме је позвао да дођем у Русију на семинар и такмичење. На том првом његовом семинару се издвоје талентовани људи. Задао ми је задатак да направим букет од неког цвећа и био је одушевљен како сам урадила. Затим су давали цвеће да направимо шта хоћемо. И онда ме је прихватио. Прошле године, на једном семинару учесници су добили исти цвет. То је била једна велика артичока и од тога је требало да направимо букет. За букет, који сам направила, добила сам аплауз, сви су били одушевљени. Интересантно је да је Араику било занимљиво то што ја мало другачије радим, рекао ми је да сам талентована, да треба да надограђујем своје знање. То сам и урадила. Када сам научила да правим спирални букет, знала сам да сам успела и сада само надограђујем своје знање. И у Београду људи ће много научити, технику спиралног и паралелног букета, и композиције за венчања, једноставно речено имаће прилику да науче и надограде своје знање – рекла је Ивана.
Ивана и даље ради у Ужицу, али и свуда по Србији, понајвише на Златибору. Сарађује са „Моном“ и „Палисадом“, највише када су у питању свадбе.
– После искуства из Лисабона, много сам сигурнија у себе и спремна сам да радим свадбе било где – додала је она.
– Причала сам са Араиком да његову школу (које већ има у Москви и Лисабону) отвори и у Београду, али отом-потом. Ако то буде урадио онда ми је у плану да је ја водим, односно да учим наше цвећаре – рекла је наша саговорница.
З. Г.
