Aeleback: Oblačno sa sunčanim intervalima
Aeleback je bend koji privlači sve više pažnje među publikom i muzičkim kritičarima, a svoj kvalitet su potvrdili plasmanom u finale RTS-ovog Bunt Rok Festivala. Uskoro se očekuje i njihov album prvenac, a o učešću na festivalu, nastanku grupe, daljim planovima i stanju na domaćoj sceni, razgovarali smo sa članovima ovog, kako sami kažu, bandwagon-erskog benda koji, prateći trendove moderne muzike, usvaja norme, a potom ih modifikuje i pretvara u svojstven stil sviranja.
Sastav benda čini pet mladih Užičana:
Ese Skippy (Nikola Kojadinović) – bas, vokal
AnDragan (Darko Ćitić) – vokal
Ese Milky (Cezar Batres) – gitara
Blablarin (Milan Cicvarić) – bubnjevi
Markus Haus (Marko Jovanović) – sintisajzer
Kako je i kada nastao Aeleback?
Bend je nastao u avgustu 2015. godine kao elektronski projekat basiste i bubnjara, koji su pre toga svirali u užičkom bendu Ubrzo Potom, nekon čega smo se udružili sa Cezarom i Markom. Darko nam se priključio kasnije i tako se ustalila postava benda. A što se tiče imena, Aeleback se čita – ELEBAK i starijim ljudima iz Zapadne Srbije bi trebalo da bude jasno šta znači. Za one koji ne znaju, elebak je reč koja opisuje prosečnog čoveka koji je po mogućstvu neoženjen i nema nikakvu perspektivu u životu. Takoreći, klipan.
Šta tačno svirate i po čemu se vaš zvuk razlikuje od drugih bendova?
Mi smo nastali kao elektro projekat, ne kao bend, ali sticajem okolnosti smo uspeli da sklopimo elektroniku sa rok zvukom, i upravo to, što stvaramo i jednu i drugu muziku, nas čini različitim od drugih bendova. Svoju muziku uglavnom opisujemo kao fjužn-elektro, ali ako neko kaže da smo rok bend, nećemo se ljutiti… mnogo.
Kako teče vaš autorski rad?
To je najopušteniji i najneformalniji proces ikada. Aeleback je potpuni eksperiment i sve može. Uglavnom pesme nastaju na probama jer smo tada svi uključeni, a kada radimo zajedno uvek ispadne najbolje. Tesktove pišemo svi po malo, ali pošto se u našoj muzici više baziramo na instrumentale, tekstovi se uglavnom sastoje iz fraza koje neko od nas izgovori i koje zvuče pametno ili mistično, a u stvari, kao i svaki teskt i poezija, nemaju baš mnogo smisla.
Ko su vam muzički uzori?
Što se tiče onoga na šta smo se ugledali kao bend i čime je naš zvuk inspirisan, to su definitivno Gorillaz. Ono što svi volimo da slušamo su Faith No More, Tool, Pepersi i tome slično. Takođe je dobro što pojedinačno volimo različite vrste muzike, što doprinosi fjužnu u našem bendu, gde se čuje, da je, na primer, Cezar – Metalika, a da mi ostali nismo. Takođe se čuje da ga prebijamo zbog toga. Moramo napomenuti i to da je naš basista veliki fan Pokemona.
Nedavno ste učestvovali na RTS-ovom Bunt Rok Festivalu. Kakvo je to iskustvo bilo za vas?
Poslali smo naš snimak na konkurs i posle par dana nam je javljeno da smo prošli dalje. U tom trenutku nismo baš bili uvežbani za svirku, kao bend, ali tada smo napravili postavku koja vrlo dobro radi i uspeli smo taj naš elektro zvuk da prenesemo i na binu. To se žiriju svidelo u polufinalnoj emisiji, te smo prošli u finale, gde smo se sastali sa još deset bendova. Bunt Rok kao iskustvo je bio neophodan jer da se nije desio ko zna kada bismo mi izveli našu muziku uživo. Da nije bilo ovog festivala, verovatno bi se sve svelo na snimanje i izbacivanje pesama. Ovo iskustvo nas je podstaklo da poradimo na nastupu, što se ispostavilo dobro i dalo nam nove ideje za ubuduće. Nije nam žao što nismo zauzeli neko od prva tri mesta, mada bi bilo lepo trošiti keš izražen petocifrenom brojkom, ali snaći ćemo se mi i bez toga.
Čime se bavite osim muzike, šta su vam prioriteti i kako kombinujete svoje obaveze?
Sva petorica studiramo, što nam je svima primarna obaveza, ali uvek ima vremena za probu, koja nam nekad služi kao dobar ventil od svakodnevnih obaveza. Kada ne spremamo ispite, sedimo za kompjuterom kradući bogu dane, ponekad se ode do parka ili kafića, popije pivo, kad se ohladi asfalt.
Kakvi su vam dalji planovi?
Plan nam je da snimimo album na leto i da ga, pred početak naredne godine, izbacimo. Na albumu će biti 8 pesama, 4 već poznate i 4 nove, elektronske, na kojimo smo radili u međuvremenu. Što se tiče živih nastupa, nisu nam primarni cilj u narednom periodu, tako da ćemo za vreme koje budemo radili na albumu, biti van scene, nakon čega ćemo valjda izaći na neku binu da to promovišemo. Ako fidbek ne bude dobar, onda ćemo se verovatno raspasti, kao svaki normalan bend.
Na koje načine promovišete svoju muziku?
Spamujemo narod, kucamo im na vrata i poklanjamo diskete i VHS-ove sa našom muzikom, a takođe ponekad je pustimo na razglas u kolima nedeljom i vozimo se po gradu. Često i platimo ljudima da nas slušaju, jer jedan od deset principa ekonomije je da ljudi reaguju na podsticaje. Takođe, kačimo na jutjub i šerujemo dok naši prijatelji ne kliknu na link i čuju, čisto da ih više ne bi nervirali učestali postovi.
Gde ljudi mogu da vas čuju?
Ljudi mogu da nas čuju na našem jutjub kanalu. Za sada imamo 5 pesama, od kojih je 4 sa prvog EP-a “In Fundo Sunt Animalia Varia” i jedan singl – “Hare”, a pred početak 2017. izbacićemo prvi album, koji će moći tu da čuju. Uskoro nas očekuje i živi nastupi na užičkom Park festu.
Kakvo je stanje u Srbiji sa bendovima koji sviraju ovu vrstu muzike?
Postoji par bendova koje slušamo, poznajemo, poštujemo njihov rad i koji zaista sviraju kvalitetnu muziku. Ima u Srbiji dosta dobrih bendova, ali čini se da publike nedostaje.
Postoje li, i koje su prepreke za mlade bendove?
Naravno da postoje. Neki ih vide u cvetanju turbo folka, pa onda prežvakavaju tu davno ispričanu priču o tome kako je rokenrol mrtav, kako je društvo posrnulo i kako su se prave vrednosti izgubile. Kada bi se malo više vremena posvetilo pravljenju dobre muzike, a ne da se u nedogled presviravaju iste stvari, možda bi stanje bilo bolje. Ovako, tanka svirka.
Kakvo je stanje po tom pitanju u Užicu?
Oblačno ovih dana, sa povremenim sunčanim intervalima.
Katarina Spasenić
pogledajte spot Elebaka
Aeleback – Face Of The Place
