Aeleback: Облачно са сунчаним интервалима
Aeleback је бенд који привлачи све више пажње међу публиком и музичким критичарима, а свој квалитет су потврдили пласманом у финале РТС-овог Бунт Рок Фестивала. Ускоро се очекује и њихов албум првенац, а о учешћу на фестивалу, настанку групе, даљим плановима и стању на домаћој сцени, разговарали смо са члановима овог, како сами кажу, bandwagon-eрског бенда који, пратећи трендове модерне музике, усваја норме, а потом их модификује и претвара у својствен стил свирања.
Састав бенда чини пет младих Ужичана:
Ese Skippy (Никола Којадиновић) – бас, вокал
AnDragan (Дарко Ћитић) – вокал
Ese Milky (Цезар Батрес) – гитара
Blablarin (Милан Цицварић) – бубњеви
Markus Haus (Марко Јовановић) – синтисајзер
Како је и када настао Aeleback?
Бенд је настао у августу 2015. године као електронски пројекат басисте и бубњара, који су пре тога свирали у ужичком бенду Убрзо Потом, некон чега смо се удружили са Цезаром и Марком. Дарко нам се прикључио касније и тако се усталила постава бенда. А што се тиче имена, Aeleback се чита – ЕЛЕБАК и старијим људима из Западне Србије би требало да буде јасно шта значи. За оне који не знају, елебак је реч која описује просечног човека који је по могућству неожењен и нема никакву перспективу у животу. Такорећи, клипан.
Шта тачно свирате и по чему се ваш звук разликује од других бендова?
Ми смо настали као електро пројекат, не као бенд, али стицајем околности смо успели да склопимо електронику са рок звуком, и управо то, што стварамо и једну и другу музику, нас чини различитим од других бендова. Своју музику углавном описујемо као фјужн-електро, али ако неко каже да смо рок бенд, нећемо се љутити… много.
Како тече ваш ауторски рад?
То је најопуштенији и најнеформалнији процес икада. Aeleback је потпуни експеримент и све може. Углавном песме настају на пробама јер смо тада сви укључени, а када радимо заједно увек испадне најбоље. Тесктове пишемо сви по мало, али пошто се у нашој музици више базирамо на инструментале, текстови се углавном састоје из фраза које неко од нас изговори и које звуче паметно или мистично, а у ствари, као и сваки тескт и поезија, немају баш много смисла.
Ко су вам музички узори?
Што се тиче онога на шта смо се угледали као бенд и чиме је наш звук инспирисан, то су дефинитивно Gorillaz. Оно што сви волимо да слушамо су Faith No More, Tool, Пеперси и томе слично. Такође је добро што појединачно волимо различите врсте музике, што доприноси фјужну у нашем бенду, где се чује, да је, на пример, Цезар – Mеталика, а да ми остали нисмо. Такође се чује да га пребијамо због тога. Морамо напоменути и то да је наш басиста велики фан Покемона.
Недавно сте учествовали на РТС-овом Бунт Рок Фестивалу. Какво је то искуство било за вас?
Послали смо наш снимак на конкурс и после пар дана нам је јављено да смо прошли даље. У том тренутку нисмо баш били увежбани за свирку, као бенд, али тада смо направили поставку која врло добро ради и успели смо тај наш електро звук да пренесемо и на бину. То се жирију свидело у полуфиналној емисији, те смо прошли у финале, где смо се састали са још десет бендова. Бунт Рок као искуство је био неопходан јер да се није десио ко зна када бисмо ми извели нашу музику уживо. Да није било овог фестивала, вероватно би се све свело на снимање и избацивање песама. Ово искуство нас је подстакло да порадимо на наступу, што се испоставило добро и дало нам нове идеје за убудуће. Није нам жао што нисмо заузели неко од прва три места, мада би било лепо трошити кеш изражен петоцифреном бројком, али снаћи ћемо се ми и без тога.
Чиме се бавите осим музике, шта су вам приоритети и како комбинујете своје обавезе?
Сва петорица студирамо, што нам је свима примарна обавеза, али увек има времена за пробу, која нам некад служи као добар вентил од свакодневних обавеза. Када не спремамо испите, седимо за компјутером крадући богу дане, понекад се оде до парка или кафића, попије пиво, кад се охлади асфалт.
Какви су вам даљи планови?
План нам је да снимимо албум на лето и да га, пред почетак наредне године, избацимо. На албуму ће бити 8 песама, 4 већ познате и 4 нове, електронске, на којимо смо радили у међувремену. Што се тиче живих наступа, нису нам примарни циљ у наредном периоду, тако да ћемо за време које будемо радили на албуму, бити ван сцене, након чега ћемо ваљда изаћи на неку бину да то промовишемо. Ако фидбек не буде добар, онда ћемо се вероватно распасти, као сваки нормалан бенд.
На које начине промовишете своју музику?
Спамујемо народ, куцамо им на врата и поклањамо дискете и VHS-ове са нашом музиком, а такође понекад је пустимо на разглас у колима недељом и возимо се по граду. Често и платимо људима да нас слушају, јер један од десет принципа економије је да људи реагују на подстицаје. Такође, качимо на јутјуб и шерујемо док наши пријатељи не кликну на линк и чују, чисто да их више не би нервирали учестали постови.
Где људи могу да вас чују?
Људи могу да нас чују на нашем јутјуб каналу. За сада имамо 5 песама, од којих је 4 са првог ЕП-а “In Fundo Sunt Animalia Varia” и један сингл – “Hare”, а пред почетак 2017. избацићемо први албум, који ће моћи ту да чују. Ускоро нас очекује и живи наступи на ужичком Парк фесту.
Какво је стање у Србији са бендовима који свирају ову врсту музике?
Постоји пар бендова које слушамо, познајемо, поштујемо њихов рад и који заиста свирају квалитетну музику. Има у Србији доста добрих бендова, али чини се да публике недостаје.
Постоје ли, и које су препреке за младе бендове?
Наравно да постоје. Неки их виде у цветању турбо фолка, па онда прежвакавају ту давно испричану причу о томе како је рокенрол мртав, како је друштво посрнуло и како су се праве вредности изгубиле. Када би се мало више времена посветило прављењу добре музике, а не да се у недоглед пресвиравају исте ствари, можда би стање било боље. Овако, танка свирка.
Какво је стање по том питању у Ужицу?
Облачно ових дана, са повременим сунчаним интервалима.
Катарина Спасенић
погледајте спот Елебака
Aeleback – Face Of The Place
