početak NAJNOVIJE Do Bandere i nazad

Do Bandere i nazad

od Toni Stanković
97 pregleda

TORNIK 2020.
Ne znam da li smem da kažem, na Torniku nikada nisam bio zimi. Još kao klinjo, sa ćalom sam kampovao leti na Torniku po 7 dana, kada je bio nepristupačan i divlji (ima tome blizu 50 godina…), peo sam se leti skoro sa svih strana i uzbrdo i nizbrdo, ali, kako na skije nisam stao od svoje dvadesete, nisam imao neki poseban razlog da zimi idem u tom pravcu. Istini za volju, pešačili smo po snedu do Dobroselice, preko padina Tornika, umelo je i da nas zaveje, ali do Bandere nikada nismo išli po ovolikom snegu.
Vikend, raspust, prilično toplo za februar, sunčano, i Milan predloži da odemo do Tornika, da vidimo šta se dešava, pa da posle toga krenemo na pešačenje. Međutim, kako smo skrenuli sa glavnog puta prema Torniku, bio je toliko veliki broj vozila, da smo odmah parkirali i krenuli peške. I onda naredni kilometar – haos. Automobili nisu mogli da se mimođu, a uvek se nađe i po koji beogradski i užički debil da pretiče celokupnu kolonu, da napravi haos, kao da su svi budale, a samo oni pametni…

A kada dođosmo u podožje, tek tamo zatekosmo tarapanu. Šestosed je tek proradio, pa je bila neviđena gužva i mi skrenusmo levo, novom stazom, da malo pobegnemo od te vreve. Čuo sam da ume da zagužva na Torniku, ali ovo kao juče, retko se viđa. I onda nas, kako to već biva, noge same povuku, pa krenusmo pored novootvorene staze, pa uzbrdo, i onda već uobičajenom rutom do pola Tornika, a gde je pola, tu je i celo, i, nogu-pred nogu, izbegavajući pažljivo ogroman broj skijaša, popesmo se na vrh. I, reklo bi se, iako nismo u kondiciji ni priblližno kao nekada, lakše nego što smo se istim putem peli leti. I na vrhu gužva, obe kafanice prepune, pa, kako put nizbrdo, koji vodi prema Jablanici, nije očišen, opet stazom A2 nizbrdo, sve do početne stanice.
Sunce, čist vazduh, sneg na sve strane – stvarno uživanje. Spustismo se i mi niz Tornik, i to bez ski pasa. Srećom, ulazak za pešake još nisu počeli da naplaćuju, ali se šuška i da taj dan nije tako daleko.

Eh, da je tako svaki dan, gde bi nam bio kraj… Ali nije. Dođeš kući, uključiš tv i – počinje svakodnevni pakao…
A život bi mogao biti tako lep, da nam je barem malo pameti. Izgleda da je naše krajeve bog izdašno nagradio prirodnim lepotama, ali nas je, da bi iznivelisao, uskratio za istu toliku količinu pameti, ako ne i veću…

Toni Stanković, 10. februar 2020.

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.