ZDRAVSTVENO BEZBEDNA HRANA
U Regionalnoj privrednoj komori u petak, 29. oktobra 2016. godine, održan je sastanak prerađivača i proizvođača sitnog jagodičastog voća sa načelnikom Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane i čelnicima Privredne komore.
SP laboratorija, jedna od prvih akreditovanih laboratorija u Srbiji, uradila je prezentaciju na temu koja je od velikog značaja za proizvođače i prerađivače sitnog jagodičastog voća „Pojava i sprečavanje bakterijske i virusne kontaminacije voća“.
Nenad Vuković, načelnik Poljoprivredne inspekcije, rekao je da se na ovakvim skupovima iznose činjenice i podaci šta je urađeno i šta će se raditi na bezbednosti proizvodnje i bezbednosti hrane, pre svega voća.
– Imamo novu zakonsku regulativu koja inspektorima daje mogućnost posmatranje rada na terenu, kontrolu, savetodavne poslove i preventivni rad. Srbija izvozi dosta voća i jako je važno da imamo potvrđene činjenice da je naš proizvod kvalitetan i bezbedan – rekao je Vuković i dodao da je novi pravilnik definisao i posebne uslove za otkupna mesta koja do sada nisu bila do kraja pokrivena u zakonodavnom sistemu.
– Mi moramo da se pridržavamo i evropskog propisa, a to je da se deset posto svih pošiljki kontrolišu na noro-virus. To je ono što je trenutno problematično i to je ono što ćemo danas pokušati da još jednom podvučemo, da moramo protiv toga da se borimo i da vodimo računa da toga bude što manje. U poslednje tri godine imamo manje problema na terenu. Ove godine smo zabranili rad šest hladnjača i to iz Zlatiborskog okruga, a prošle godine je bilo preko 20. Takođe, na terenu je registrovan veliki broj hladnjača koje poseduju fizička lica i iznalizimo način da i te hladnjače uvedemo u sistem – rekao je Vuković.
Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije je rekao da je uloga komore u ovoj oblasti da poveže ceo lanac od proizvođača do trgovinskog lanca.
– Pored toga što imamo problema sa individualnim hladnjačama, imamo problema sa kvalitetom sadnog materijala, imamo problema sa organizacijom i konsolidacijom sektora. Kada se sve to lepo poveže, onda možemo da pričamo o kvalitetnom nastupu na inostranom tržištu. To je ogroman posao. Ali, kada smo, na primer, za rusko tržište mogli to da uradimo, koje je zahtevnije od evropskog, kada je reč o količini i kvalitetu, onda to možemo i moramo da uradimo i sa ostalim tržištima. Dakle, moramo da shvatimo probleme u tom lancu i da ih rešavamo zajednički, kroz sastanke grupacije, lice u lice – rekao je Jovanović.
Na pitanje da li je bilo povraćaja voća koje izvozimo, Jovanović je rekao da je bilo i da je to posledica grešaka u nekoj od karika u tom lancu.
– Podvale ne ostavljaju posledice samo na jednog proizvođača, već na sve u tom lancu. Moramo zajednički da kontrolišemo, da ne bi bilo povraćaja ili bar da ga bude manje – odgovorio je Jovanović, s tim što nije imao podatak koliko je ukupno u prvih devet meseci vraćeno voća.
Pored finansijskih problema sa kojima se suočavaju naši proizvođači ili prerađivači voća, a koje bi država mogla da reguliše, time što bi odvojila više novca za taj sektor, Jovanović je naveo i da je najveći problem, koji je stalno prisutan kod malih proizvođača, što je nedovoljno tržišno pismen.
– Naši mali proizvođači izlaze na tržišta dovoljno nespremni i mi moramo da im pomognemo kako i gde da nađu dovoljno informacije i gde da traže informacije, da znaju da rade na računaru. Razlog tome je što danas skoro sve isključivo funkcioniše preko elektronskih aplikacija, nema više papira, i ljudi moraju da nauče da rade tako. To treba da bude i strateško opredeljenje države – rekao je Jovanović.
Rade Ljubojević, predsednik užičke komore, rekao je da oni već duže vreme organizuju sastanke hladnjačara i proizvođača, na kojima se razgovora o uslovima na svetskom tržištu što se tiče bezbednosti hrane.
– Ti uslovi se prilično zaoštravaju i ovaj sastanak danas, kao i niz drugih sastanaka, imaju za cilj da približe zahteve svetskog tržišta, da se upoznaju novi zahtevi koji se postavljaju pred proizvođače hrane, prvenstveno mislim na proizvođače malina i drugog voća koje se izvozi. Naš region je veliki izvoznik jagodičastog voća i zato moramo tome posvetiti dosta pažnje i prilagoditi se svetskom tržištu, jer, ako se mi ne prilagodimo, neko će se prilagoditi i zauzeti naše mesto. Ljudi moraju da shvate da nije samo cilj proizvesti hranu, već da proizvedemo zdravstveno bezbednu hranu. To je prvo i osnovno pravilo – rekao je Ljubojević.
Z. G.
