DR NIKOLA ŠUMENKOVIĆ: Dr Nikola je zaslužio da Bolnica u Užicu dobije njegovo ime
U leto 1990. godine u Beogradu je, iznenada, i prerano (u 63. godini) preminuo primarijus dr sci Nikola Šumenković, jedan iz plejade najistaknutijih zdravstvenih radnika i rukovodilaca zdravstvene službe u Užicu, Srbiji i Jugoslaviji.
Ovu tužvu vest i podatke o dr Nikoli Šumenkoviću saopštili su široj javnosti dr Vida Parezanović i dr Živadin Đorđević, pre dvanaest godina, a ovom prilikom, uz podatke dr Andrije Đuričića, podsećamo Užičane na dr Nikolu, vrsnog čoveka, humanistu, odličnog lekara, neumornog rukovodioca i arhitektu razvoja i unapređivanja užičkog i zdravstva Srbije i Jugoslavije.
Dr Nikola Šumenković je prošao put dostojan poštovanja, put koji, istovremeno, čini presek ne tako davne naše istorije: skojevac u okupiranom Beogradu, đak borac Osme crnogorske udarne brigade, student medicine u Beogradu u posleratnim uslovima kad je trebalo ući u drugu vrstu borbe- protiv bolesti, epidemija, neznanja i nemaštine, lekar početnik u Domu zdravlja u Kosjeriću, internista i direktor Opšte bolnice u Užicu, rukovodilac Instituta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Srbije, predsednik Republičkog komiteta za zdravlje i socijalnu politiku, sekretar Saveza zdravstvenog osiguranja i zdravstva Jugoslavije i Saveza penzionog i invalidskog osiguranja Jugoslavije.
U vreme Šumkovićevog rukovođenja Opštom bolnicom u Užicu uvedeno je parno grejanje u sva odeljenja Bolnice, sazidan je hirurško-internistički blok, kupljen je autobus za radnike Bolnice, sazidan soliter za zdravstvene radnike lekare, rentgenologe, medicinske sestre u centru Užica, sa najpravičnijom raspodelom istih, tako da se nije moglo desiti da medicinske sestre i tehničari ostanu bez stanova u korist lekara.
Dr Nikola se borio za adekvatno mesto zdravstvene, socijalne i dečje zaštite, za pristojan položaj zaposlenih u ovim oblastima. Unosio je toplinu u čestim susretima sa saradnicima na terenu, znao je da ih pohvali, ohrabri, ali i kulturno prekori kada je to trebalo.
Dr Nikola je, jedini u Jugoslaviji, bio omogućio da svaki bolnički lekar specijalista i viši laborant dobije mesec dana usavršavanja u jugoslovenskim zdravstvenim centrima u Bogradu, Zagrebu, Ljubljani, pa i u inostranstvu, što je bilo nezamislivo u to vreme, a trajalo je oko 10 godina. Posle Šumenkovog, kako su ga svi iz milošte zvali, odlaska na višu dužnost u Beograd ovo usavršavanje je smanjeno na 15 dana, a zatim i ukinuto!
Kao predsednik Republičkog komiteta za zdravlje i poslanik Skupštine Srbije dr Nikola je vodio i dobio najveću bitku- da zemljoradnici dobiju kompletno zdravstveno osiguranje.
Dr Nikola je bio poznat i priznat zdravstveni, ali i društveni radnik, član mnogih foruma i tela preko kojih se istinski borio za unapređivanje zdravstvene zaštite i razvoj zdravstvene služve, povernik, odbornik, savezni poslanik, član Izvršnog veća Srbije.
Šumenko je nosio istim zanosom sve poslove koje je obavljao, unosio u njih svu širinu svoje ličnosti, snagu i lepotu poziva kojim se bavio.
Energično i sa velikim entuzijazmom i upornošću zalagao se dr Nikola Šumenković da sistem zdravstve zaštite u Srbiji bude savremen i da se zasniva, pre svega, na potpunom zdravstvenom osiguranju celokupnog stanovništva.
Problemi zdravstvenog, penzionog i invalidskog osiguranja na nivou Jugoslavije bili su nova i velika obaveza i izazov za dr Nukolu Šumenkovića. Samo dan uoči smrti dr Nikola je, na održanoj vanrednoj sednici Veća Savezne skupštine, predložio da se ne prihvati amandman SIV-a na Savezni zakon o penzijama, kojim bi se prava osiguranika smanjila. Nije sačekao da sazna da je Odbor za rad, zdravlje i socijalnu politiku Savezne skupštine uvažio njegov predlog. Na ovoj sednici Odbor je, saznavši za smrt dr Nikole, minutom ćutanja odao poslednju poštu neumornom borcu za svekolika ljudska prava i progres, kao što su to učinili i zdravstveni radnici, prijatelji i saradnici dr Nikole Šumenkovića širom Srbije.
Dr Nikola je bio nezamenjiv rukovodilac na svim radnim mestima na kojima se nalazio. U vreme rukovođenja zdravstvenim ustanovama dr Nikole nije se moglo ni zamisliti da se dešavaju kasnije anomalije u zdravstvu o primanju mita, o pljačkama zdravstvenih fondova Srbije, o nejednakom odnosu prema lekarima, pacijentima,.. I sam izuzetno stručan i sposoban, pošten i rođen za rukovodioca, ulivao je poverenje, pa su svi njegovi saradnici, a i ostalo zdravstveno osoblje, ulagali maksimalne napore da dr Nikolu slede, da sve bude besprekorno, kao što je i dr Nikola bio besprekoran čovek, lekar i rukovodilac.
Nedavno sam posetio Ristanovića, fizioterapeuta, na Beloj Zemlji, i od njega čuo divnu priču o dr Nikoli Šumenkoviću: „Kao mlad fizioterapeut konkurisao sam za prijem u Bolnicu u Užicu. Posle trideset godina kolega mi je ispričao šta se dešavalo na Komisiji za prijem osoblja u radni odnos u Bolnici. „Na samom početku sednice odbili smo tvoju molbu za prijem u radni odnos. Nakon pola sata na Komisiju se pomolio dr Nikola Šumenković, direktor Bolnice, i pitao: Šta ste uradili sa molbom slepog fizioterapeuta? Predesednik Komisije se snašeo i rekao da nismo odlučivali o njegovoj molbi! Dr Nikola je rekao primite ga i to bez diskusije. Tada sam primljen u radni odnos i ceo radni vek, do penzije, radio sam u Bolnici, a dr Nikolu Šumenkovića pamtim kao izuzetnog čoveka, lekara i direktora. Nikada nije u Bolnici bilo reda, rada i discipline, kakve su bile dok je dr Nikola bio direktor. Dr Nikola mene nije poznavao, ali je kao humanista i izuzetno pametan čovek znao da mi vid, kao fizioterapeutu, i nije neophodan. Zahvaljujem Vam se što ste dali predlog direktoru Zdravstvenog centra dr Božoviću da Bolnica dobije ime dr Nikola Šumenković“.
I danas se u Užicu sa velikim poštovanjem izgovara ime dr Nikole Šumenkovića, ali i seta što se Užice, pa ni Zdravstvo Srbije nisu odužili nezaboravnom dr Šumenku za sve što je uradio za zdravstvo Užica i Srbije.
Dr Nikola Šumenković zaslužio je da Opšta bolnica u Užicu ponese ime dr Nikola Šumenković i time se trajno oduži ovom velikom i zaslužnom zdravstvenom pregaocu.
Užice, 9.04. 2016. mr Tihomir Đurđić
