Piše: prof. dr Bilja Grujičić
Pišem na praznik koji bi trebalo da bude oaza mira i radosti, jer Vaskrsenje Hristovo je pobeda nad svakim zlom, grehom i smrću. Sve loše neka ostane iza nas, jer Vaskrsenja nema bez trpljenja i prevazilaženja svega što nam na našem putu smeta. Ali znate ono o psima na putu i lajanju. Dakle, samo pravo, dragi moji. Skoro mi je rekao jedan prijatelj da je red da njegova omiljena kolumnistkinja napiše nešto vredno, ali rekao je da dok čita želi da se odmara. Da se razumemo, ja neću da pišem da vas odmaram od života, dragi moji. Hoću da vodite život od koga vam nije potreban odmor, nemojte želeti da vam je žena mršavija, deca bolja, a hleb pečeniji, svako valjda dobije ono što zaslužuje.
Ako ste popili to kvalitetno vino uz današnji ručak, a somelijeri preporučuju domaće, najbolje tamjaniku, onda ste, verovatno imali i lepu zdravicu uz njega. Jedno bez drugog ne ide. No, ja ne želim da zvučim kao intervjuisani iz par uskršnjih intervjua koje sam pročitala i u kojima se svi odreda sećaju detinjstva, kucanja jajima na selu, bake i deke. Daleko od toga da ne poštujem tradiciju, ali mi je pomalo postala otrcana ta priča kako je sve nekad bilo bolje i kako je preko plota zelenija trava. Nostalgija ne znači nužno i tradiciju.
Nekako mi to pozivanje na tradiciju često ima markentinški prizvuk. Priroda i selo se mogu voleti i kad nije praznik. U selo naš čovek ne može doći, a da ne naiđe na širokogrud doček. Narodne seoske svetkovine još čuvaju onaj prelepi običaj ugošćavanja. Svaki namernik biće ugošćen. Ali istraživanja pokazuju da oni koji su rođeni posle 2000. godine i ne znaju kako je svet izgledao pre uvođenja interneta. Najnovije generacije ne moraju da izađu iz kuće da bi se družile. Najdruštveniji, a najizolovaniji. Kamera pametnog telefona postala je ključno sredstvo za komunikaciju, popularnost Instagrama vrtoglavo raste. Kao najveću vrednost svi cene punu bateriju na telefonu, a sa nostalgijom se sećaju seoskog kucanja jajima, nešto ne štima. Pripadnici mlađih generacija u Srbiji provedu dnevno tri i po sata na internetu, a ti onda, Biljana, piši o selu i kucanju jajima.
Kad smo već kod tradicije, ne bi bilo loše da otkupimo sliku srpskog slikara Paje Jovanovića, koja se do sada nalazila u privatnom posedu jednog kolekcionara. Slike ovog istaknutog predstavnika akademskog realizma već imaju značajnu međunarodnu reputaciju i nalaze se u kolekcijama bogatih Engleza ili Amerikanaca. Nadam se da ste je negde videli, sama bi vam rekla koliko je naša.
Nije me briga i ko će postati počasni član Ulusa, odavno već i među umetnicima postoje deklerativci, ako taj neko može da učini nešto za umetnost na ovim prostorima. Nisam primetila ni da su intelektualci baš naročito glasni, izuzev kada pojedinačni interesi budu ugroženi, no to je tema za idući put. Neću da vam kvarim ovaj praznični dan, misleći o našoj kulturnoj baštini. Nasmejte se proleću koje dolazi, ili bar njemu, ako je zaslužio vaš osmeh!
Voli vas Vaša BILJANA!
(Užička nedelja 983)
