Пише проф.Биља Грујичић:
Како сте ми, драги моји? Тражили сте женске теме, кажете да сам прошли пут била тужна, а и уредник ми се забринуо. Нема бриге за мене, од оних сам самосвесних који ходају улицама. (А то је битно због овога што следи.) Уплашила сам се од овог наслова, али нисам могла да га избегнем. Моја бојазан ишла је у правцу мог професионалног ангажмана и тога што не волим жаргон, па га не препоручујем ни мојим ђацима, али сетила сам се да су и они самосвесни, па ће разумети.
Питали сте ме и шта кувам овога пута. Па шта друго, него ајвар. Од печене, или барене паприке? Открићу Вам, драги моји, да више волим овај први, а Ви? Љуштење паприке у друштву вам не изгледа привлачно? Мобе и прела давно заборављени. Октобарски јесењи мирис зимнице подсећа вас на све што сте урадили и што нисте. Нешто ће Вам се баш укиселити.
Спремам се да поред ове хране за тело, да набавим и неку храну за главу, на предстојећем Сајму књига. Читали сте оне преписке и убеђивања да ли је то комерцијална манифестација или не. Мени је битно да имам свој списак са којим идем на Сајам, а надам се да имате и Ви. После тога идем код Зорана у Позориште на Фестивал и мислим да је то довољно за моју главу. Храна за главу подједнако је значајна, по мом скромном мишљењу, као и ова коју варимо. Мада, временом све мање ствари могу да сварим. Међутим, опет ја о храни, а нисам хтела о томе.
Хтела сам о насиљу над женама, о потреби отварања СОС телефона, о правној помоћи жртвама насиља и свему што уз то иде. Често се појављује и страна реч „Мобинг“. Кажу да је страх моћан мотиватор и тера људе да се предају ауторитету. Злостављачи се окружују послушним извршиоцима, слепим убицама људске психе, оданим следбеницима, а успут су они врхунски мајстори опсена. Они искориштавају наивност жртве, стварају нејасне ситуације, одбијају одговорност. При том, користе могућност да прођу некажњено, као и немогућност жртве да пружи отпор. Жртва осећа збуњеност, сумњу, кривицу, стрес, страх и друге психичке поремећаје. Разговор са насилником нема смисла, од њега се једноставно треба одвојити и потражити подршку споља. Не може шут са рогатим, речено је давно. Случајно је реч “ жртва“ женског рода.
Драге моје, ако сте у свему овоме што сам рекла препознале свог шефа, директора, таксисту, мужа, брата, сина, пријатеља, време је да реагујете. Човек, тј. жена, која се бори за сопствени интегритет и достојанство, потребно је да препозна манипулације психопатског типа, па макар оне за почетак биле и увијене у оно из наслова: “Баш си добро парче, знаш!“ Ако знате ону којој се то дешава,па била то и Ваша ћерка, мајка, пријатељица, помозите. Одговорност је онда Ваша. Нису само батине те које боле, окрњена душа боли много више. Она се тешко лечи, јер се шетамо Балканском улицом, а свака стручна помоћ може бити окарактерисана управо супротно.
Надам се да сам макар загребала врх леденог брега. Волела бих да сам помогла. Верујем у хуманост којој није потребан маркетинг. Моји разлози нису самопромотивни. Обични су, људски. Исти као и добар рецепт за зимницу.
