Piše prof.Bilja Grujičić:
Kako ste mi, dragi moji? Tražili ste ženske teme, kažete da sam prošli put bila tužna, a i urednik mi se zabrinuo. Nema brige za mene, od onih sam samosvesnih koji hodaju ulicama. (A to je bitno zbog ovoga što sledi.) Uplašila sam se od ovog naslova, ali nisam mogla da ga izbegnem. Moja bojazan išla je u pravcu mog profesionalnog angažmana i toga što ne volim žargon, pa ga ne preporučujem ni mojim đacima, ali setila sam se da su i oni samosvesni, pa će razumeti.
Pitali ste me i šta kuvam ovoga puta. Pa šta drugo, nego ajvar. Od pečene, ili barene paprike? Otkriću Vam, dragi moji, da više volim ovaj prvi, a Vi? Ljuštenje paprike u društvu vam ne izgleda privlačno? Mobe i prela davno zaboravljeni. Oktobarski jesenji miris zimnice podseća vas na sve što ste uradili i što niste. Nešto će Vam se baš ukiseliti.
Spremam se da pored ove hrane za telo, da nabavim i neku hranu za glavu, na predstojećem Sajmu knjiga. Čitali ste one prepiske i ubeđivanja da li je to komercijalna manifestacija ili ne. Meni je bitno da imam svoj spisak sa kojim idem na Sajam, a nadam se da imate i Vi. Posle toga idem kod Zorana u Pozorište na Festival i mislim da je to dovoljno za moju glavu. Hrana za glavu podjednako je značajna, po mom skromnom mišljenju, kao i ova koju varimo. Mada, vremenom sve manje stvari mogu da svarim. Međutim, opet ja o hrani, a nisam htela o tome.
Htela sam o nasilju nad ženama, o potrebi otvaranja SOS telefona, o pravnoj pomoći žrtvama nasilja i svemu što uz to ide. Često se pojavljuje i strana reč „Mobing“. Kažu da je strah moćan motivator i tera ljude da se predaju autoritetu. Zlostavljači se okružuju poslušnim izvršiocima, slepim ubicama ljudske psihe, odanim sledbenicima, a usput su oni vrhunski majstori opsena. Oni iskorištavaju naivnost žrtve, stvaraju nejasne situacije, odbijaju odgovornost. Pri tom, koriste mogućnost da prođu nekažnjeno, kao i nemogućnost žrtve da pruži otpor. Žrtva oseća zbunjenost, sumnju, krivicu, stres, strah i druge psihičke poremećaje. Razgovor sa nasilnikom nema smisla, od njega se jednostavno treba odvojiti i potražiti podršku spolja. Ne može šut sa rogatim, rečeno je davno. Slučajno je reč “ žrtva“ ženskog roda.
Drage moje, ako ste u svemu ovome što sam rekla prepoznale svog šefa, direktora, taksistu, muža, brata, sina, prijatelja, vreme je da reagujete. Čovek, tj. žena, koja se bori za sopstveni integritet i dostojanstvo, potrebno je da prepozna manipulacije psihopatskog tipa, pa makar one za početak bile i uvijene u ono iz naslova: “Baš si dobro parče, znaš!“ Ako znate onu kojoj se to dešava,pa bila to i Vaša ćerka, majka, prijateljica, pomozite. Odgovornost je onda Vaša. Nisu samo batine te koje bole, okrnjena duša boli mnogo više. Ona se teško leči, jer se šetamo Balkanskom ulicom, a svaka stručna pomoć može biti okarakterisana upravo suprotno.
Nadam se da sam makar zagrebala vrh ledenog brega. Volela bih da sam pomogla. Verujem u humanost kojoj nije potreban marketing. Moji razlozi nisu samopromotivni. Obični su, ljudski. Isti kao i dobar recept za zimnicu.
