Kaučsurfing

Besplatan smeštaj bilo gde u svetu?

Da, moguće je!

– Možda vam zvuči nemoguće, ali skoro pa besplatno letovanje ili zimovanje je sasvim moguće zahvaljujući internetu i sajtu Couchsurfing –

Balkan meeting, Temisvar

Ako bi slobodno preveli naziv sajta Couchsurfing, to bi bilo „surfovanje na kauču“. U pitanju je sajt koji polako postaje popularan i kod nas, a koji vam omogućava da uz minimalne troškove putujete po svetu. Sajt funkcioniše veoma jednostavno: nakon što se registrujete (besplatno), koristeći pretraživač sajta tražite domaćine u gradu u koji putujete. Unesete podatke kada putujete, koliko ostajete i u koji grad idete, i sajt će vam izbaciti spisak domaćina koji u vreme koje ste naveli imaju slobodan kauč, tj. krevet za vas. Ti ljudi će vam besplatno ponuditi smeštaj u svom domu, a neretko i biti vaši turistički vodiči kroz mesto koje posećujete. Isto tako, i vi možete ponuditi smeštaj ljudima koji prolaze kroz naš kraj i na taj način upoznati ljude iz najrazličitijih krajeva planete koji su odlučili da neko vreme provedu u našoj zemlji. Iako najviše domaćina i surfera ima Beograd, može se reći i da drugi gradovi u Srbiji rastu na tom polju. Što se Užica tiče, više od 160 naših sugrađana ima profil. Mi smo razgovarali sa pravim veteranima ovog sajta koji su već godinama i domaćini i surferi, ali i sa jednom gošćom iz Japana, Joko, koja je upravo došla kod nas i ostaje kod domaćina koga je pronašla preko ovog sajta. Prvo što nas je zanimalo je kada su se naši sagovornici registrovali na sajtu, i kako su saznali za njega. Od njih troje, Miloš ima najduži staž.
– Ja sam se prvi registrovao, i to 2005. Skoro sam deset godina na sajtu, i interesantno je da sam masu ljudi hostovao (bio domaćin gostima, prim.aut.), ali nisam nigde surfovao. To je bilo vreme sajta MySpace, kada su počinjale socijalne mreže, pa je Couchsurfing bio još jedan sajt koji treba probati.
Godinu dana posle Miloša, na sajt se registrovala Vesna, dok se Danijela pridružila 2009. godine nakon završenog fakulteta. Koliko Užičani znaju za sajt i kako reaguju?
– Pa imamo aktivnih članova, ali ima dosta njih koji su saznali za sajt, prijavili se, ali su iz nekog razloga prestali da dolaze. Baš aktivnih članova iz Užica imamo oko dvadeset – kaže Vesna.
Zanimalo nas je i kako ljudi reaguju kada im objašnjavate na koji način putujete ili otkud kod vas gosti iz Italije ili Francuske?
– Evo ja ću ti reći kako reaguju. Krste se, uz obavezno ‘O Bože sačuvaj’ – kaže u šali Miloš, dok Vesna objašnjava da oko nje već svi znaju kako putuje.
– Ljudi oko mene otprilike znaju kako putujem, i da mi je lepše da se družim sa nekim, nego da sam u hotelu ili da putujem preko agencije. U suštini, ima ljudi koji to sasvim razumeju, a onda ima i onih koji odmah kažu da to nikada ne bi probali, jer se plaše iz nekog razloga. Ali ja mogu da kažem da za sve ove godine nisam imala nikakvih problema – rekla je Vesna, na šta je Miloš dodao da je to jedna od najsigurnijih mreža, jer radi po sistemu referenci (kada hostujete nekoga ili gostujete, nakon toga na sajtu ostavljate ocenu: pozitivnu ili negativnu, koja služi drugim članovima da budu sigurni da idu kod proverene osobe, prim. aut.).
– Na taj način, na osnovu ocena, vi možete lako da utvrdite o kakvoj osobi se radi – dodaje on. Problema možda ima, ali u većim sredinama i gradovima. Kako Vesna kaže, u malom gradu kao što je Užice, to se nikada ne dešava.
– U Užicu nema ljudi koji bi možda napravili neki problem, jer oni češće idu u veće gradove. Ovde dođu oni koji zaista žele nešto da vide, ili oni koji su na putu ka Crnoj Gori ili nekom drugom mestu. Uglavnom dolaze takvi surferi, ali i ja koja sam dosta putovala, nikada nisam imala problema. Jedino što se meni do sada negativno desilo je da na primer neko ne zna engleski, kod koga ostajem, pa to dosta otežava moj boravak, ali drugih problema nije bilo – tvrdi Vesna.

Zlatni Rat, Brac

A šta bi ovi veterani sajta Couchsurfing poručili novim članovima koji će tek doći na sajt? Prve ocene nije lako dobiti.
– Ne bi bilo najbolje da dosađuju prijateljima da se registruju i ostave ocene, jer možda ti ljudi ne bi voleli da budu na sajtu. Moj predlog je da se prvenstveno registruju, a onda da se upoznaju sa drugim, aktivnim članovima iz Užica. Pre je postojao poseban način na kojima se Couchsurfing postavljao novim korisnicima, ali se to sada promenilo, i sada se njima predlaže da ostave poruku u grupama koju će da vide drugi članovi sajta iz istog grada – objašnjava Vesna.
– Prve reference bi bilo najbolje da dobiju od nas, da se upoznaju sa nama, i mi ćemo potom nakon susreta rado da ostavimo komentar na profilima novih članova. To je najbolje i najbrže – kaže Miloš, na šta Danijela dodaje da je najbolje da se dođe na neki od sastanaka.
– Često se organizuju sastanci Užičana, kada se mi svi nađemo, da li kod nekoga u stanu, ili u gradu. Naši sastanci su poprilično redovni, i na taj neki način se širi mreža poznanstava – tvrdi Danijela, dok Miloš dodaje da je to prava „lokalna komuna“.
Osim što ćete upoznati i možda steći nove prijatelje, ovi sastanci su savršena prilika da iz prve ruke čujete kakva su iskustva surfera koji su dosta putovali. Veliko je zadovoljstvo kada nekoga pitate koliko zemalja je do sada posetio, a prvo što čujete je „uh“.
– Dosta zemalja Evrope. Ja sam i sa Couchsurfing-om, i sa nekom organizacijom na mom fakultetu, obišla dosta zemalja. Najviše po Evropi, a zadnja destinacija je bila Indonezija. Tamo smo isto koristili Couchsurfing, i na taj način upoznali lokalce. Po meni je to najbolja stvar, jer kada neko dolazi kod nas, mi ćemo mu predstaviti mesta koja mi volimo. Isto tako, kada odete u neku novu zemlju i grad, zahvaljujući domaćinu ti koji ništa ne znaš o tom mestu, bukvalno upoznaš zemlju i ljude na jedinstven način, tako što će vas taj domaćin odvesti i provesti kroz grad. Odete da ručate lokalnu hranu, ali na proverena mesta, odete u lokalne barove i uvek dobijete neke savete koje ne možete da dobijete od običnog turističkog vodiča. Meni je to divna stvar vezana za ovaj sajt, sa celim konceptom i idejom – kaže Danijela. Vesna kaže da često mora da se podseća gde je sve bila.
– Teško je prisetiti se gde sam sve putovala, pa tako ponekad i prođem kroz listu na sajtu kako bih se podsetila ljudi koje sam upoznala i mesta gde sam bila. Veći deo Evrope sam obišla otprilike od 2006. godine kada sam se registrovala. Prvo sam otišla u Albaniju, gde sam bila 10 dana, iako je tada sajt bio na početku. Portugal, Španija, Italija, Turska, Grčka, sve sam to obišla i upoznala ljude preko Couchsurfing. Najbolje mi je bilo u Južnoj Americi gde sam bila tri meseca. Tu sam posetila Argentinu, Čile, Peru i Urugvaj. Kao što je Danijela rekla, najbolje je kada možete da upoznate nekoga iz istog grada. Često se dešava da neki stranci žive u gradu koji želite da posetite, ali ja najčešće izbegavam njih da kontaktiram, jer volim da upoznam te lokalce kada posećujem neki grad. Mene najviše fasciniraju te razlike u kulturi, što se na ovaj način najbolje primete. Nešto što je nama sasvim normalno, nekome drugom je „vau“, i obrnuto. To ne može da vam prikaže nijedan turistički vodič, kao što može neko ko živi u zemlji koju posećujete – dodaje ova suferka.

Trebevic, Sarajevo

Na pitanje anegdota, Vesna kaže da je teško izabrati neku koja joj je najdraža. Pitali smo je da li se možda negde izgubila, ali je rekla da se to nije desilo.
– Najveća su sećanja sa nekih većih okupljanja, kao što je na primer Balkan Meeting koji mi članovi sajta Couchsurfing organizujemo. Dva puta godišnje, u proleće i na jesen imamo taj sastanak, koji se svake godine održava u nekoj drugoj zemlji. Dolaze ljudi sa Balkana, ali i oni surferi koji su u prolazu. Nekada nas bude 30, a nekada 120, i nekako mi je tu uvek najbolja zabava, to se pamti. Tu se skupe ljudi koji su najčešće sličnog mentalitita, pa je dobar provod zagarantovan – objašnjava Vesna, i dodaje da je tokom putovanja zaista bilo nekih interesantnih momenata.
– Kada sam stopirala u Čileu pokupio me je neki bračni par, pa su me pitali odakle sam i kako se zovem. Pošto u Čileu ima dosta naseljenika iz stare Jugoslavije, kada sam rekla kako se prezivam, oni su rekli „Super, naš najpoznatiji novinar se preziva isto kao vi. Možda ste neki rod.“ Tako je bilo dosta zanimljivih situacija kako sam putovala – dodaje ona.
Kada se odlučite na putovanje i posetite svog domaćina, mnogi se pitaju kako da im se oduže za gostoprimstvo koje im oni na ovaj način pružaju.
– Ima ljudi koji vole da svakako nekako nadoknade ljudima koji ugošćavaju. Ne znam, može da priredi neko tradicionalno jelo, donese piće ili izvede domaćina na večeru, pa čak i ostavi novac za troškove, to sve zavisi od osobe – kaže Vesna.
Kada neko puno putuje, sigurno se nekada dese i određene neprijatnosti. Vesna, međutim, kaže da do sada nije imala nekih baš loših iskustava.
– Meni se samo jednom desilo u Argentini, trebalo je da budem kod nekoga, pa se taj momak nije pojavio, ali to je bilo jedino da kažem „ispaljivanje“, a na sajtu sam osam godina. Ono što ja volim, i što preporučujem, je da se o svemu unapred dogovorite. Čak i kada neko dolazi kod mene, ja kažem koliko ću imati vremena, dogovorimo se da vidim šta oni žele kada dođu kod nas. Na taj način ja znam šta očekujem od gosta, a šta on od mene. Najčešće ne dolazi do nekih neprijatnih situacija. Uvek treba imati alternativu, iliti plan B, ako se nešto desi. Informišite se o hostelu i mestima gde možete da idete, ako se desi da domaćin ne može da vas primi, ili ako se desi da vam nešto ne odgovara. U tom slučaju pokupite svoje stvari, kažete hvala, ali meni ovde ne odgovara. Nekad i nije svejedno, i ja uvek kažem, ako vam se nešto ne svidi, vi možete da odete. Ne tera vas niko da ostanete tu – objašnjava ona.

Sardinija

To su iskustva kada putujete, ali kakva su iskustva domaćina? Pitali smo Miloša, koji je veteran u hostovanju ljudi.
– Ja sam do sada hostovao oko pedeset ljudi iz različitih zemalja. Stranci dolaze uglavnom u jeku leta, ili zime, i uglavnom dolaze ovde turistički – otkriva nam Miloš, a na pitanje da li je on možda imao kada nekih problema, on otkriva da mu se desila jedna stvar.
– Došla je devojka iz Rusije, i umesto dva dana, ostala je pet meseci – otkriva Miloš.
– Dešavaju se neke stvari, što kažu, život je to. Možda nije po protokolu Couchsurfing-a da neko ostane toliko dugo, ali se to dešava – otkriva ovaj momak.
Na pitanje šta je radila pet meseci kod nas, Miloš u šali kaže da joj se izgleda Užice mnogo svidelo. Da li je u pitanju grad ili Miloš, nismo uspeli da saznamo, ali smo zato saznali na koja mesta ih vodi.
– Pa kada dođu kod nas, ako je lepo vreme, onda imate pravi paket. Imate grad, prirodu, izlaske i aktivnosti. Mi smo lokalci, pa ih vodimo na komplet lepinju, Stari grad, ali sve zavisi šta gost hoće. Nekada hoće u prirodu, pa mi ako imamo vremena, idemo sa njima na izlet. Uglavnom, svima bude super – kaže Miloš, a Vesna otkriva da zaista zaista uživaju kada sa gostima mogu negde otići.
– To opet sve zavisi od toga da li imamo vremena i kakvi su vremenski uslovi. Doduše, mi smo jednom išli sa Italijanom i Velšaninom na Zlatibor, kada je sneg bio do kolena. Iako smo bili mokri kada smo stigli kući, svima je bilo super – rekla je Vesna.
Miloš kaže da bez obzira što nikada nije putovao kao surfer, to što je domaćin u potpunosti odgovara i na neki način kompenzuje putovanja.
– Svaki gost nosi sa sobom svoju kulturu, neretko i hranu, pa i svoju muziku. Ja ne putujem, ali kao da svet dolazi kod mene i to na neki način kompenzuje što ne putujem. Meni je to jako zanimljivo, kada gledate sa te strane. Sve te sitnice čokoladice, narukvice i sitnice koje vam donesu, to je super – kaže Miloš i onda prevodi to što je rekao gošći iz Japana.
Joko je mlada devojka koja je odlučila da poseti ovaj deo Evrope, i to sama. U Užice je stigla pre dva dana i došla je sa Mokre gore
– Na mene je na Mokroj gori najviše ostavila utisak priroda, ali sam oduševljena i Užicem. Ovde ću biti tri dana, a posle toga idem u Beograd. Pre Mokre gore sam putovala po Bosni, a kada sam stigla u Srbiju posetila sam Zlatibor – rekla je Joko i onda dodala da joj se zemlja do sada svidela. Pitali smo je i da li joj se neka hrana kod nas posebno dopala, ali je ona otkrila da nije imala prilike da proba neke specijalitete, na šta je Miloš dodao da će je tek voditi na komplet lepinju. Pošto joj je ovo prvo putovanje preko sajta Couchsurfing, Joko kaže da će ovo preporučiti svojim prijateljima.
– Mislim da je ovo mnogo bolje nego kada putujete preko agencija, jer upoznajete kulturu naroda na jedan jedinstven način, što je meni kao mladoj osobi super – kaže Joko.
Na pitanje zašto se odlučila da poseti baš Balkan, Joko kaže da je preovladala zainteresovanost.
– Kada pokušate da se informišete o ovom kraju Evrope, nema puno informacija o vašoj zemlji. Želela sam da je iskusim iz prve ruke – rekla je gošća, koja nije prva iz Japana koja je došla u Užice.
Vesna je do sada imala priliku da bude domaćin jednom mladiću iz te zemlje, koji je pre Srbije posetio Hrvatsku i Bosnu. Naravno, jedna od prvih stvari koje je probao kada je došao su ćevapčići.
– Hrana mu se svidela, ali čovek se baš oduševio ćevapčićima. Pošto je studirao za učitelja, rekao je da kada se vrati u Japan da će da napusti fakultet, i da otvori ćevabdžinicu. Nije javio da li je to stvarno uradio, ali mi je ta anegdota ostala u dobrom sećanju. Nadam se da je uspešan ako se odlučio na taj korak – kaže Vesna.
Tokom višegodišnjeg bavljenja sajtom Couchsurfing, sigurno je da su ovi mladi ljudi upoznali i stekli neke nove prijatelje.
– Stvarno sam dosta ljudi upoznala i sa nekim postaneš baš dobar prijatelj. Tokom vremena se naviknete jedni na druge, pa sada neki prijatelji redovno dolaze kod mene, ali i ja redovno idem kod drugih – tvrdi Vesna.
Avantura i doživljaja ima puno, a ono što doživite dok putujete, teško se zaboravlja. Tako je Danijela otkrila da je jedan gost koji je obišao veliki deo Srbije, najviše pamti doživljaje baš iz Užica.
– Ja sam imala jednog surfera iz Italije kojem sam trebala da budem domaćin. Međutim, zbog nekih ispita sam morala da idem u Beograd, pa sam zamolila sestru da bude kod nje. Ona ga je ugostila, i zajedno sa našim društvom ga povela u grad. Tu napiju čoveka koji i ne pije nešto puno, ali izgleda da mu je bilo zabavno. Bio je par dana, šetali su po gradu i okolini, vodili su ga kuda su stigli. Ja sam ih zvala skoro svaki dan da vidim šta su uradili sa čovekom. Posle toga je otišao u Novi Pazar, pa je došao u Beograd, gde smo se konačno upoznali. Tu je rekao da mu je u Užicu bilo najbolje i da će svima pričati kakav provod mi možemo da pružimo – kaže Danijela.

KAUČSURFING

Prilikom istraživanja sajta i gledanja liste ljudi iz Užica koji su veoma aktivni na sajtu, primetili smo da na Vesninom profilu stoji oznaka ambasador. Zanimalo nas je šta to znači i šta to donosi članovima?
– Ambasadori postaju oni koji su dosta aktivni na sajtu, i jedino što možeš je da pre dođeš do nekih informacija vezanih za sajt i neke druge važne stvari koje kasnije prosleđuješ drugim ljudima. U suštini, oznaka ambasador označava volontere koji pomažu novim članovima, jer je sajt u poslednje vreme sve popularniji. Odgovaraš na pitanja u grupama, gde ljudi pitaju kako negde da dođu, šta da vide i ostalo. To sve radite volonterski, kao i što možete da organizujete okupljanja. Sada, postoje ta ustaljenja okupljanja kao što je Balkan Meeting koji smo spomenuli, ili Winter Camp na koji dolaze ljudi iz cele Evrope. U suštini, ambasador može da postane bilo ko aktivniji na sajtu, i onda kada se registruju novi članovi, sam sajt im kaže da se za sva pitanja obrate lokalnom ambasadoru – kaže Vesna, na šta je Danijela dodala da je Vesna pravi lokalni info centar.
Vratili smo se na priču o strancima i gostima koji dolaze u Užice. Pošto su nam objasnili šta stranci vole, pitali smo ih šta je to što im najviše smeta kada dođu kod nas?
– Pa na primer kada pričamo o cenama u prodavnicama, neki se iznenade kako su neke stvari skupe kod nas, a druge jeftinije, dok je kod njih drugačija situacija. Doduše, ako posećuju Balkan, onda kada dođu kod nas i ne iznenade se toliko cenama – kaže Vesna i dodaje da je poslednje na šta su se žalili bio problem sa vodom.
– Eto to, ali ne mogu baš ni da se setim da li se neko eksplicitno žalio na nešto, jer sve zavisi od toga kako ko šta doživljava i šta očekuje od puta. Ono što većina gostiju primeti je da Užice i Srbija imaju pravog turističkog potencijala, ali da to ne znamo da iskoristimo. Mi svi očekujemo da turisti dođu, da saznaju za nas, ne znam odakle i da kada dođu. svi znaju ćirilicu i da se lako snađu po gradu. Situacija kod nas je loša, jer smo, tako na primer, imali dve Nemice koje su otišle na Zlatibor i posetile lokalni turistički centar. Pitale su koja ruta je najbolja za šetnju, na šta su dobili odgovor, pa nemate gde. Mislim, kako nemaš gde, pogledaj koliki je Zlatibor. To je problem, jer nemate te staze obeležene i uglavnom je sve neorganizovano. Kada smo bili u Rumuniji tokom maja, upravo na Balkan Meeting-u, primetili smo da je tamo sve mnogo bolje organizovano i da je posvećena pažnja turistima. Kod nas je druga stvar, mi znamo, ali ne umemo da to predstavimo turistima koji dolaze. Oni ni ne znaju kako da dođu, ni gde da idu – kaže Vesna. Srećom pa su domaćini tu da ih provedu kroz grad.
– Imate ljude koji su nezavisniji, pa vole sami da obilaze grad, za razliku od drugih koji vole da ih mi sprovedemo. Ja se trudim da im tada pružim nešto što će im sigurno biti interesantno, pa ih na primer vodim na tamburicu. Nećemo ih mi sada odvesti na neki rok koncert, jer to imaju i kod svoje kuće, već ćemo se potruditi da im predstavimo našu kulturu i grad. Tada kada ih odvedem u Knjeginju, svi budu oduševljeni i zaljube se u Srbiju – zaključuje Vesna.
Srbija jeste lepa zemlja u koju se stranci često zaljube, kada dođu ovde. Ali, kao i sve ostalo u našoj zemlji, turizam dosta zapinje. Zahvaljujući ovim mladim ljudima, koji putuju po svetu i šire priče o Srbiji, ali i raširenih ruku dočekuju strance, bar jedan mali deo sveta ode odavde noseći lepe uspomene. Tako možemo slobodno reći da su aktivni članovi sajta Couchsurfing pravi ambasadori naše zemlje, a mi se nadamo da će njihov broj samo rasti.

N. Kutlešić

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.