DA L’ SE IKAD DOBRO JELO?

Ovoga puta ćemo malo o hrani, valja se, pred Uskrs, sa obe strane okeana. Praznik ove godine za sve hrišćane pada istog dana, pa će se Uskrs slaviti, uz mnogo jaja, tradicionalnih jela i kolača. Istina, Amerikanci uglavnom farbana jaja ne okušaju (samo ih farbaju, igrajući se sa decom), ali zato smo tu mi, sa svim svojim tradicionalnim veštinama, uz lukovinu i listiće, a sigurna sam da ima i onih koji ih šaraju guščijim perom.
U Americi, u kojoj je oko 70 posto gojaznog stanovnistva, priče o hrani mogu biti i delikatesne i delikatne. Zavisnost od hrane ovde je ozbiljna bolest, skoro epidemija, kao što su i zavisnosti od šećera i zaslađenih gaziranih pića. Kao i kod heroina, kokaina ili nikotina i zavisnost od hrane dolazi zbog toga što se uzima u velikim količinama, stalne potrebe da se unosi još više i što češće, uzrokovana je različitim socijalnim aktivnostima, nastavlja se, bez obzira na znanje o štetnosti, uz odsustvo volje da se sa zavisnošću prekine. “I am on a seafood diet. Every time I see food, I eat it!”” – rekli bi aforističari, ali đavo je ovde izgleda odneo šalu.
No, nećemo danas o tom segmentu američke ishrane. Snaga na usta ulazi, pa da vidimo koliko ta snaga ovde košta, i da li ona zbog toga i caruje.
Kao i za sve drugo na američkom tržištu, i za hranu važi pravilo da postoje radnje za sve slojeve stanovništva. Jeftina i loša u Wal Martu, ona najskuplja u Whole Foods. Povratak prirodi, zdravoj ishrani i makar malo zdravijem životu i ovde je trenutno u modi, pa ćete na svakom ćošku ravnih čikaških ulica videti male “community gardens”, a u svakom zadnjem dvorištu ovdašnjih kuća parčence zemlje oplemenjene za bašticu. Za nas sa svih meridijana aktuelne su etno-radnje, a moja najomiljenija Fresh Farms ima sve sa naših prostora, ali i iz celog sveta (svaka zemlja obeležena je nacionalnom zastavom), pa tamo kupujemo Knjaza, Podravku, Bajadere, travnički sir i užičku pršutu. Cene jesu nešto više nego u Srbiji, ali, uključujući transport, srećni smo da možemo da nahranimo makar zrnce nostalgije. Ima svega, osim pravog užičkog kajmaka, ali to ionako dolazi u mom koferu, kada god putujem ili mi neko dolazi.

I ovde postoji nepisano pravilo da hrana poskupljuje pre praznika (kao i cveće za Svetog Valentina), ali i dalje su cene hrane, naročito u poređenju sa onima u Srbiji, izuzetno niske, pa je prema nekim statistikama mesečno potrebno 325 dolara po osobi, ili nešto više od 10 dolara dnevno. Cene su različite od mesta do mesta, od grada do grada, od države do države. Zavise i od poreza, koji se dodaje na cenu, u Čikagu je veći nego u predgrađima, u nekim je državama izražen u nižoj poreskoj stopi, neke države, kao što su Alaska, Delaware, Montana, New Hampshire i Oregon, ne oporezuju hranu, pa su tamo i troškovi života značajno niži.
Zbog sve većeg broja starijeg stanovništva u usponu je i industrija dostavljanja sveže ili spremljene hrane na kućnu adresu, a najpopularnije su Peapod, Whole Foods, Insta Cart… Industrija se prilagođava tržištu, i obrnuto, pa sada možete i jesti i piti, ne samo u specijalizovanim bioskopima (film i večera), već i u pozorištu, na koncertu, promociji, izložbi. Na to se još uvek nisam navikla i ne verujem da ću ikada. Za sada se još uvek držim Starbucks kafe, živi sam dokaz da o ona izaziva neku vrstu zavisnosti, mada nisam luda da imam, recimo, ovakvu narudžbinu – Quad long shot grande in a venti cup half calf double cupped no sleeve salted caramel mocha latte with 2 pumps of vanilla substitute 2 pumps of white chocolate mocha for mocha and substitute 2 pumps of hazelnut for toffee nut half whole milk and half breve with no whipped cream extra hot extra foam extra caramel drizzle extra salt add a scoop of vanilla bean powder with light ice well stirred.
Ne smemo zaboraviti ni stari američki običaj da se jede izvan kuće: žene ovde nisu prikovane za šporet, naročito ne vikendom, kada su restorani specijalizovani za nedeljni ručak najčešće prepuni, od najjeftinijih do najskupljih. Vreme je novac, pa se ono najčešće ne troši na ozbiljno spremanje elaborantnih nedeljnih ručkova. Tako će bogati Ameri na Uskršnju nedelju, posle crkve, pravo u neki Contry Club, a boranija sića u neki običan restoran na ćošku; a mi ćemo, takođe posle crkve, slaviti uz mladu jagnjetinu, sarmicu od vinove loze i sitne kolače, u inat nepisanom pravilu – daleko od očiju, daleko od srca! Hristos Vaskrse!

CENE OSNOVNIH NAMIRNICA – TEŽINA U FUNTI (0.5 kg),

ZAPREMINA U LITRU

(Užička nedelja 957) 

Comments

comments