ДА Л’ СЕ ИКАД ДОБРО ЈЕЛО?

Овога пута ћемо мало о храни, ваља се, пред Ускрс, са обе стране океана. Празник ове године за све хришћане пада истог дана, па ће се Ускрс славити, уз много јаја, традиционалних јела и колача. Истина, Американци углавном фарбана јаја не окушају (само их фарбају, играјући се са децом), али зато смо ту ми, са свим својим традиционалним вештинама, уз луковину и листиће, а сигурна сам да има и оних који их шарају гушчијим пером.
У Америци, у којој је око 70 посто гојазног становниства, приче о храни могу бити и деликатесне и деликатне. Зависност од хране овде је озбиљна болест, скоро епидемија, као што су и зависности од шећера и заслађених газираних пића. Као и код хероина, кокаина или никотина и зависност од хране долази због тога што се узима у великим количинама, сталне потребе да се уноси још више и што чешће, узрокована је различитим социјалним активностима, наставља се, без обзира на знање о штетности, уз одсуство воље да се са зависношћу прекине. “I am on a seafood diet. Every time I see food, I eat it!”” – рекли би афористичари, али ђаво је овде изгледа однео шалу.
Но, нећемо данас о том сегменту америчке исхране. Снага на уста улази, па да видимо колико та снага овде кошта, и да ли она због тога и царује.
Као и за све друго на америчком тржишту, и за храну важи правило да постоје радње за све слојеве становништва. Јефтина и лоша у Wal Martu, она најскупља у Whole Foods. Повратак природи, здравој исхрани и макар мало здравијем животу и овде је тренутно у моди, па ћете на сваком ћошку равних чикашких улица видети мале “community gardens”, а у сваком задњем дворишту овдашњих кућа парченце земље оплемењене за баштицу. За нас са свих меридијана актуелне су етно-радње, а моја најомиљенија Fresh Farms има све са наших простора, али и из целог света (свака земља обележена је националном заставом), па тамо купујемо Књаза, Подравку, Бајадере, травнички сир и ужичку пршуту. Цене јесу нешто више него у Србији, али, укључујући транспорт, срећни смо да можемо да нахранимо макар зрнце носталгије. Има свега, осим правог ужичког кајмака, али то ионако долази у мом коферу, када год путујем или ми неко долази.

И овде постоји неписано правило да храна поскупљује пре празника (као и цвеће за Светог Валентина), али и даље су цене хране, нарочито у поређењу са онима у Србији, изузетно ниске, па је према неким статистикама месечно потребно 325 долара по особи, или нешто више од 10 долара дневно. Цене су различите од места до места, од града до града, од државе до државе. Зависе и од пореза, који се додаје на цену, у Чикагу је већи него у предграђима, у неким је државама изражен у нижој пореској стопи, неке државе, као што су Alaska, Delaware, Montana, New Hampshire и Oregon, не опорезују храну, па су тамо и трошкови живота значајно нижи.
Због све већег броја старијег становништва у успону је и индустрија достављања свеже или спремљене хране на кућну адресу, а најпопуларније су Peapod, Whole Foods, Insta Cart… Индустрија се прилагођава тржишту, и обрнуто, па сада можете и јести и пити, не само у специјализованим биоскопима (филм и вечера), већ и у позоришту, на концерту, промоцији, изложби. На то се још увек нисам навикла и не верујем да ћу икада. За сада се још увек држим Starbucks кафе, живи сам доказ да о она изазива неку врсту зависности, мада нисам луда да имам, рецимо, овакву наруџбину – Quad long shot grande in a venti cup half calf double cupped no sleeve salted caramel mocha latte with 2 pumps of vanilla substitute 2 pumps of white chocolate mocha for mocha and substitute 2 pumps of hazelnut for toffee nut half whole milk and half breve with no whipped cream extra hot extra foam extra caramel drizzle extra salt add a scoop of vanilla bean powder with light ice well stirred.
Не смемо заборавити ни стари амерички обичај да се једе изван куће: жене овде нису приковане за шпорет, нарочито не викендом, када су ресторани специјализовани за недељни ручак најчешће препуни, од најјефтинијих до најскупљих. Време је новац, па се оно најчешће не троши на озбиљно спремање елаборантних недељних ручкова. Тако ће богати Амери на Ускршњу недељу, после цркве, право у неки Contry Club, а боранија сића у неки обичан ресторан на ћошку; а ми ћемо, такође после цркве, славити уз младу јагњетину, сармицу од винове лозе и ситне колаче, у инат неписаном правилу – далеко од очију, далеко од срца! Христос Васкрсе!

ЦЕНЕ ОСНОВНИХ НАМИРНИЦА – ТЕЖИНА У ФУНТИ (0.5 кг),

ЗАПРЕМИНА У ЛИТРУ

(Ужичка недеља 957) 

Comments

comments