Statistika kaže da prosečan Amerikanac u toku radnog veka promeni 12 radnih mesta. Jedna trećina zaposlenih posao menja svakih 12 meseci, a oni koji radno mesto menjaju posle tri godine spadaju u manjinu.
Ja se vešto uklapam u prosek, pa, evo, pre neki dan počeh novi posao. Slažem se, možete me zvati Preletačevićka, iako, iskreno, u mom slučaju se ne radi o karijeri, već samo o poslu, onom koji plaća račune, obezbeđuje pristojnu egzistenciju, pokriva zdravstveno osiguranje i nije predaleko od mesta u kome živim. Sklopiti sve to u jednom, za Čikago je prilično veliki luksuz, pa sam posle iscrpnih intervjua sa rekruterima i poslodavcima, odlučila da krenem u novi izazov, u centru Čikaga.
Moja novinarska karijera završena je onog dana kada sam napustila mesto glavnog i odgovornog urednika Radio Užica, završetak je potvrđen 1. aprila 1996, kada sam kročila u Čikago, u kome sam za ove dve decenije nekoliko puta promenila posao, struku i zanimanje. Poslednja četiri su na mestu izvršnog asistenta direktora (čitaj sekretarica, jednostavno, rečeno, brate mili), pa vam se bakćem zakazivanjem i otkazivanjem sastanaka, rezervacijama putovanja, asistiram u izradi izveštaja i prezentacija, brinem o kancelariji, kandidatima, novozaposlenima, služim kao amortizer između stranaka i glavnih direktora velike finansijske korporacije. I priznajem vam, ako sam ja mogla da iz kreativnog preletim u administrativni svet, verujte mi – onda je baš sve moguće!
Zašto Amerikanci tako često menjaju poslove, pitaćete radoznalo, a ja ću vam reci da im je na starom dosadno, da tamo nisu upotrebili sve svoje resurse i kapacitete, nisu bili dobro plaćeni, u zavadi su sa šefom ili kolegama, nemaju mogućnost napredovanja, konstantno tragaju za balansom između života i radnog mesta… U mom slučaju prethodna firma se drmala od neorganizovanosti, odsustva standarda i principa, pa ni glavnima nije bilo jasno šta može doneti novi dan. Imala sam utisak da će implodirati, urušiti se u sebe iznutra, onako na kvarno, poklapajući sve nas koji smo poslove pošteno obavljali. Pretnja otkazom visila je iznad svačije glave (računajući i direktore, koje je Bord preko noći mogao da otpusti, a često je to i radio), a mogućnost napredovanja i usavršavanja skoro da nije postojala. Ja imam veoma visok prag tolerancije, valjda me znate, ali kada dotera cara do duvara, odlazim ne osvrćući se. Tako sam napustila i prethodni život, posao i zemlju, zašto bi sada bio problem da promenim radno mesto? Kontinuirano obrazovanje, spremnost da učiš, i, naročito važno, još iz novinarstva, da znaš ko zna!
Shvatila sam za ove dve decenije da smo svi zamenjivi (ako nisi zamenjiv nisi dostojan ni promocije, staro je pravilo) i da neće biti smak sveta ni ako im date otkaz, niti ako oni vas otpuste. Dve nedelje je idealno vreme za uzimanje vazduha i zaleta, kurtoazni osmeh i izrazi zahvalnosti pri rastanku, u želji da vam se staze u budućnosti možda opet nekako ukrste. Ima, zaista ima mnogo izveštačenosti, ali, naučila sam i to da je i pristojna izveštačenost bolja od bilo kakve nepristojnosti.
Činjenica da na poslu provodimo jednu trećinu svog dana (u mom slučaju i više), a da jednu trećinu prespavamo (u mom slučaju manje), naterala nas je da želimo da ta jedna trećina makar bude kvalitetna. U protivnom, tih 8 sati dnevno skratiće vam život tačno za toliko, na dnevnoj bazi. Da se razumemo, kao i svuda u svetu, ili naročito ovde, najbolje je raditi za sebe, jer jedino tako nećeš biti sluga do groba. Ali, ako već nemaš tu sreću, niti šansu, moraš prepoznati trenutak i pravo vreme da se ponovo staviš na market, pripremiš rezime, obnoviš kontakte i kreneš u potragu. Traženje posla je posao sa punim radnim vremenom! Teže je naći novi posao, nego zadržati stari. Nimalo lako u našim godinama, priznajem, ali na kraju krajeva, godine ne priznajem, sve dok u glavi imam 22.
I ne zaboravite, bonusi su sve ređi, kao i trinaeste plate, najčešća nagrada za dobro urađen posao je – još više posla. Ako znaš kako, uvek ćeš imati posao. Ako znaš zašto – mošeš postati i šef!
Mnogi će vam tvrditi da je posao nepopularan način zarađivanja novca. Ali, ako naučite da više ne tragate za svojom izgubljenom karijerom i da život ne uzimate previše ozbiljno, jer iz njega niko nije izašao živ, neće vam smetati kada vam i prosjak, u rano petkovsko jutro, na mostu, sasvim iskreno kaže – Happy friday!
(Užička nedelja 956)
