Igre i igrarije
Proteklog vikenda novinari iz Beograda su organizovano,vozom Romantika, krenuli put Kikinde, na ovogodišnje izdanje festivala “Dani ludaje”, koji se već dvadeset i devet godina tradicionalno održava u ovom gradu. Novinare, kao i ostale putnike u vozu, tog jutra i prepodneva, sve vreme puta, animirao je i pesmom dirao dušu, ansambl Peti kec,što će onima koji su ih slušali ostati kao prelepo i nezaboravno iskustvo.
Kikinda je grad koji je nastanjen 1751. godine. Kristofor Kinđelac je prvi došao sa svojom porodicom, i tu je pobo zastavu, a došao je iz jednog rumunskog mesta koje se nalazi na 40 kilometara od Kikinde, rumunska granica je udaljena 8 kilometara. Ono što su ljudi koji bi naselili neko mesto prvo radili, bilo je podizanje Crkve, a prva Crkva u Kikindi bila je sagrađena od pruća. Nju su izgradili Srbi graničari, vojnici, koji su izgubili svoj posao. Ovde su se ljudi mogli baviti u to vreme samo ribarstvom, a i sam Kristofor je na tle Kikinde došao u čamcu. Najstarija Crkva u Kikindi izgrađena je 1773. godine i posvećena je svetom ocu Nikoli. Na par stotina metara od Kikinde nalazi se i najviše uzvišenje od 78 metara nadmorske visine. U centru Kikinde postoji mesto koje se zove Galacka, a nosi naziv po reci koju je Kikinda nekada imala.
Kikinđani kažu da oni ustvari prave festival kikindskoj banani, jer bundeva po njenim vitaminima i sastojcima najviše slici ovom južnom voću. Takođe, žitelji Kikinde tvrde da su prvi kad je bundeva u pitanju, jer ako čujete za festival posvećen bundevi, od Mađarske do Amerike, to su samo kopije njihovog festivala. U samom centru Kikinde na jedine dve krošnje drveća, već godinama obitava čak 740 sova koje meštani smatraju domaćim, a svaki putnik namernik može da ih posmatra.
Svake godine, sredinom oktobra, Kikinda postane na nekoliko dana centar Evrope, i to zahvaljujući jednoj pomalo nezgrapnoj biljci, tikvi, ili kako u Kikindi kažu, ludaji. Sve je počelo još u davnoj prošlosti,kada su ljudi, da bi opisali koliko je Kikinda ravna, govorili – “Popneš se na ludaju i vidiš Kekendu”. Danas se na „Danima ludaje” Kikinđani, i ne samo oni, nadmeću čija je ludaja najduža i najteža. Skoro sve se odigrava, kako Kikinđani vole da kažu, u najlepšoj gostinskoj sobi srednje Evrope,na kikindskom Trgu. Mnogo događanja i programa smesti se u četiri dana, koncerti poznatih sa pop, rok, i folk estrade, odnosno klasične muzičke scene, promocije knjiga, etno nastupi domaćih, ali i gostujućih folklornih grupa, promocije najboljih literarnih i likovnih radova, privredna izložba u organizaciji kikindskih preduzetnika, premijera u kikindskom Narodnom pozorištu, samo su neki od sadržaja koji privlače brojne goste.
Subota je glavni dan za takmičarske ludaje i gostujuće programe, kada u okviru „ Banatskog fruštuka” i “ Evropskog kutka”, budu promovisani etno i turistički sadržaji, ne samo srpskog i mađarskog življa severnog Banata, već i znamenitosti prijatelja iz ostalih država. Bude tu na „Seoskom roglju”, a u režiji žena iz mesnih zajednica kikindske opštine, svega od bundeve, slanih i slatkih jela, soka, kolača, slatkog, kompota, a tek onih, pečenih muskatnih tikvi koje se baš slažu uz “krompir u čakširama”, i banatske suhomesnate i mlečne specijalitete, mokrinski lisnati sir, ovčije kiselo mleko, belolučne kobasice, i suva domaća šunka. I da nije “Banatskog fruštuka” na “Danima ludaje” u Kikindi, do sada bi već mnoga tradicionalna jela bila zaboravljena. A da bi sve bilo potaman, nađe se još i poneka olba s vinom, i stara, već pomalo iščezla, rakija dudovača. I sve to samo za doručak. Dug je dan do podneva svakog miholjskog leta u Kikindi.
“Dani ludaje” su spoj prošlosti i tradicije, ali i budućnosti koju krasi pravljenje maski od ludaja, kao i maskenbal. Tu su i Igre i igrarije sa ludajom, u okviru koje je i štafetno trčanje sa bundevom u ruci, takmičenje u brzom jedenju semenki i pite bundevare, a sve je to rezervisano za učenike osnovnih škola. Za one druge, s nešto manje sportskog duha, sledi pravljenje maski, gde su deca posebno motivisana, jer rade s materijalima, skojima obično ne “vajaju” na časovima likovnog vaspitanja, bundevom, pasuljem, kukuruzom, suncokretom, šargarepom, paprikom, jabukama, različitim lišćem. Sa malo mašte stvaraju se od plodova jeseni različiti veseli oblici koji najčešće podsećaju na klovnove. Nakon završetka ovih remek dela, sledi karneval. Tada mame i tate, bake i deke, barem na jedan dan postaju svetski poznati modni stvaraoci koji šiju odore napravljene od džakova od jute, ukrašene žirovima, semenkama kukuruza, pasulja i ostalim “ draguljima”, da bi u njima najmlađi manekeni prodefilovali kroz “ludejgrad”.
U lagano predveče stižemo i do finalnog dela, kada stručni žiri meri čija je ludaja najduža i najteža. Zvanični apsolutni šampion u dužini je tikva od 266cm, a svakako, najteža ludaja, do sada izmerena u Kikindi je težila čak 288,3 kg na XXV Danima ludaje 2010. godine. Da bi se odgajili takvi plodovi neophodno je puno sunca, toplote, dovoljno đubrenja, vode, i naravno, kao i za sve u životu – ljubavi.
Marko Mihajlović
