ЈОВО ПЕТИЈЕВИЋ, Вајар
Уметност је само оригиналност!!!
Вајар Јово Петијевић је занимљива појава у савременој уметности. Он је неуморни стваралац позитивног духа који дубоко осећа и мисли, али уз то поседује машту за коју Бодлер каже да је шесто чуло уметника, којим овај успоставља везу са мистеријом света. Доказ за то је његов богат и разноврстан опус који чине преко сто изложби и преко две хиљаде скулптура, а који се још допуњује, јер Петијевић и даље ствара, са подједнаким жаром и одушевљењем каои на почетку. Као дечак од 12 година почиње да показује свој дар, правећи за себе и своје другове играчке, које су тада у ратом осиромашеној земљи биле права драгоценост. Досетљиви дечак потпуно сам, са мајсторском вештином,прави кугле, палице за игре клиса, тротинет, чамац од храстове коре, лопту сличну савременој…, Воли да црта, и то добро ради , а школски радови му учествују на изложбама. Бројни радови који су настали током времена формирају циклусе који делују уједначено Кугла, Спортски циклус, Актови, Косовски бој, Религиозни циклуси посвећени Светом Сави, Светој Петки, молитви и Богу, у славу Вука портрети, Сове Атини, Луле мира и Овнови. Пре почетка рата у Југославији, предосећа најгоре и прво шаље молбу људима,а потом молбу Богу. Ради циклус Луле мира, а изложбу отвара у Дубровнику, Загребу и Београду. Тиме је одужио и дуг оцу, који је лулом мирио завађене комшије у Требињу, и који му је дао идеју. У светом дрвету је извајао фигуру Мајка Тереза и која се налази у Нобеловом институту за мир у Ослу…
Извајали сте у тиси Мајку Терезу, и тај ваш рад се налази у Нобеловом институту
Ј.П. У Нобеловом институту за доделу награде за мир у Норвешкој , у Ослу. Амбасадор је, када сам ја то урадио, јер се сматра да рогач, Немци кажу Јоханес брад баумхолт, Јоханесов хлеб урадјен у светом дрвету. Сматра се да је крст Исуса урађен од рогача, светог дрвета, Јоханесовог хлеба, свете тисе и маслине. Ја сам је урадио, јер сам читао њену поезију. Мене не интересује што је она пореклом Албанка, тада је била Југославија, а ја нисам политички обојен. Ја сам имао потребу да урадим њу у светом дрвету, имао сам атеље на Хвару, и имао сам рогач. Дошао сам тада у новинску агенцију Вечерњих новости, и био је тамо тада неки Меца, и ја сам му рекао коју идеју имам. Он ми је рекао Јово, немој да се завараваш. То је велики протокол. Ја сам тада био љут. Следећег дана сам окренуо амбасаду и рекао косам ја, да сам вајар, и да сам ја сретан, јер је она добила нобелову награду за мир. Она је била онај трећи ред, она је мени била идол, као што је нама био патријарх Павле, јер она се жртвовала. Ја сам тада отишао у амбасаду, и тадашњем амбасадору, чијег имена сада, на жалост немогу да се сетим, он је позвао секретарицу и рекао јој да му резервише авионску карту за Осло, а мени је рекао господине Петијевићу ја ћу је лично однети у Осло. Ја сам касније добио и захвалницу од директора Александра Свердла, и од амбасадора који ме је тада упитао господине Петијевићу, шта смо ми Вама дужни, а ја сам му одговорио да су они мени учинили нешто духовно, што нема цену. Један човек ми је тада рекао да сам могао од амбасаде добити за то десет хиљада марака у то време, али ја то нисам хтео. Рекао сам му ја немам паре, али имам душу. Мајка Тереза је мени са својим деловањем учинила да будем поносан, њене песме које су ме дирнуле, и она је до краја њеног живота остала само једна старица која је добила нобелову награду за мир. Ја сам је урадио у светом дрвету, и то је мој понос. Норвежани су мене тада испоштовали као личност, и ја сам и данас због тога сретан.
На затварању овогодишњег Сајма књига једном од награђених сте предали Куглу иизвајану у тиси. Кугла као да представља управо неки Ваш печат
Ј.П. Онда сам ја пронашао и наше свето дрво, свету тису. Пронашао сам да је света тиса, кад је требало Исуса да разапну, да га потцене,они су тада рекли у овом потоку лежи једно црно дрво, дајте од тог дрвета да направимо крст. А уствари свето дрво тисе, ми од паганског времена до данас држимо га уза себе, и у сваком домаћинству, да нас брани од злих духова, да нам срећан живот буде. Зато сам ја на овом сајму књига предао тај српски грал у светој тиси, куглу, јер то потиче од Христовог крста на ком је разапет. Српски народ мора да буде, као што је говорио Милић од Мачве, небески народ. И мајке су некада својим синовима, војницима у шињеле ушивали комад тисе. Ја сам као вајар пронашао да је кугла најестетскији, најлепши облик. Платон је рекао да се универзум и душа репродукују у кугли, а Никола Тесла, великан, кога Американци цене да је са неб дошао, каже да у небесима постоји језгро одакле ми људи узимамо енергију, и то је језгро у облику кугле. А Весна Живковић, историчар уметности је рекла да је кугла објашњење за апсолутног бога. Зато сам ја данас предао куглу на сајму, и ко је разумео, разумео је, а мени је довољно чак и то да су ркли да је кугла лепа. Надам се да ће Бајац схватити значење, и он је сада стваио тамо код њега у средину, на постоље, да се она окреће и зрачи. Ја сам вајар, говорим вајарским језиком, и ја верујем у то , верујем у ту куглу, у ту енергију. Ја сам јуче имао потребу од седам сати ујутру до један да стварам, а онда да се средим, окупам, и дођем на сајам, на ову моју изложбу, камерну, на штанду Завода за уџбенике, и код њих је изложено мојих седам скулптура у дрвету тисе. Људи могу да верују, или не, ја верујем, и ја сам данас сретан јер сам предао тај путир победнику, а то је Геопоетика. Ја сам бајцу и сугерисао, пошто он објављује махом стране писце, да мора мало и српски грал, и ту нашу светлост мало да види. Нисмо ми мали народ ! Ми смо народ неба. То је вајарски језик. Ја сам својевремено написао једну књигу Тајна кугле, која је тада добила и награду, и ушла у све библиотеке града. Ја нисам књижевник, ја бележим мисли, филозофије, стилом вајара, формом, обликом, а кугла је најестетскији облик. И Весна Живковић је рекла да ја стварајући две хиљаде скулптура, све моје скулптуре имају ту форму да могу да стану у куглу. То је енергија ! То сам ја ! ја сам у кугли ! Уствари, није требало да ја радим облике, већ само кугле у светом дрвету. И то сам ја !
Живимо у тешким временима. Људи више нису тако благонаклони једни према другима. Где се сакрила љубав?
Ј.П. У сваком случају ја сам схватио да је сва моја љубав претворена у то стварање. Имам задовољство, јако сам емотиван, врло осетљив, али све своје смирење ја налазим у стварању. Ја немам проблема, ја немам кризу, ја немам ни паре, и не требају ми паре. Ја видим лепоту живота кад уђем, сам са собом, и кад изађем, и ликови су ми лепи, и лјуди су ми лепи, ја волим људе, ја волим и децу, и старце. Ја не могу да схватим неке људе који потцењују друге људе, а ки тај други човек је људско биће. Ниси већи верник, ако се пет сати молиш у цркви богу. Моли се у простору, и не вређај људско биће ! Сваки човек је вредан на свој начин.
Своје радове сте излагали свуда по свету, а изложбом на Сицилији обележили сте јубилеј 200 година Вука.
Ј. П. То није комплекс ! Ја сам излагао у Њујорку, Лондону, Италији,… У Италији сам својим радовима обележио 200 година Вука, на Сицилији, и када је требало да домаћини говоре о мени, ја сам рекао НЕ !!! Моји су корени од Вука, и ја бих желео да говоримо о Вуку. То је била композиција једанаест лула мира са ликом Вука. Онда су ми академци рекли Опростите господине скулпторе, али ми не знамо пуно о Вуку. Ја сам им онда говорио о Вуку, ко је био, одакле потиче, да је сретао путнике, да је имао само купиново мастило, да је учио слова, а био је ичлан неколико академија. И ја сам понео можда неки ген стваралаштва. Наравно, ови нови филозофи хтели су чак и аѕбуку Вуку да искритикују ! цели свет је признао тај Вуков смисао, јер је он нашао најпрактичнију примену. Сам гете је рекао да је Вук био највећи геније, који је своје поимање речи и слова довео до савршенства, и зато је био члан неколико академија наука. Ми као српски народ зато морамо да се китимо са Вуком, са николом Теслом.
Подстицај у детињству
Сад ћу да Вам кажем ! Ја сам рођен у Херцеговини, у Требињу, где људи и данас понижавају, и мисле да ако је неко уметник, да се од тога не живи, не добијају се паре, а тако је мислио и мој рођени брат. Ја бих њима, када би седели, рекао видите ону гомилу дрва, ја њу могу претворити у велике паре. Онда бих ја направио скулптуре, па бих их изложио у Дубровнику, и правио бих паре.
Ја имам дар да визуелно памтим, себе у седмој години, какав сам био, које ципеле сам имао. Ја сам у осмој години узео длето од оца, и уклесивао моје име, јер га је било лако клесати. Радио сам и кугле за боћање. Ја сам вец тада био вајар. Направио сам две хиљаде скулптура, али мислим да је моје највеће стварање та прва кугла за боћање, јер сам тада имао осећај кугле, те енергије, тог божијег давања и свемира. То је истина.
Кравата од дрвета свете тисе
Двадесет година се борим, а имао сам култ свете тисе. Српски народ мора да се држи тог култа. То је српски грал ! Неки људи то нису разумели, али доћи ће време када ће и они то схватити. Сами Енглези су дали дрвету тисе велико значење. Говорили су да су у ранијој својој историји победили Французе зато што су правили лукове од тисе чији је домет био триста метара, а лукови које су користили Французи имали су домет само двеста метара. Тада је постојао протокол да свету тису смеју да користе само племићи. Уу Енглеској постоји тиса која је стара 4000 година, и млади парови долазе да се ту код ње венчавају, траже срећу. А ми Срби, дрво тисе и не примећујемо, није примењена код столара, законом је заштићена. Мене је као вајара бог задужио да радим у тиси. Зрачио сам са својом краватом од свете тисе, иако имам доста година. Могу да Вам кажем да су ми прилазиле и младе девојке да ме питају да додирну машну. Човек ми је нудио за кравату пет стотина евра, али ам му рекао да кравата од свете тисе нема цену.
Порука младима
Ј. П. Баш Вам хвала ! Право питање ! Сви кукају ! Да би човек нашао своју срећу, мора прво пронаћи своје звање, своју професију, и да ради из љубави. Ако Ви волите свој посао, а чини ми се да га волите, јер Вас није мрзело да данас дођете, онда сте Ви уметник, Ви стварате ! Вама то није напор, и зато вас ја поштујем, као и све те људе који раде. Да ли ћу ја као јединка успети, да ли ми је то Бог одредио да ја промовишем српски грал, али ја сам сретан, а нека га промовишу и други. Млади прво морају да оно што раде, воле. Све је уметност. Ја видим уметност у најобичнијим стварима, у детету од седам година. Зато ћу ја довести децака од седам година да ми отвори изложбу у Њујорку, а не неког академика. Ја их не потцењујем, али хоћу да кажем, ако Ви вредите, неће Вас академци хвалити, већ ће Вас згазити ако не ваљате. Уметност је ако Ви направите добру репортажу, ако сте одређени за то, и Ви сте велики уметник. Уметност је само оригиналност !!!
Марко Михајловић
