JOVO PETIJEVIĆ, Vajar
Umetnost je samo originalnost!!!
Vajar Jovo Petijević je zanimljiva pojava u savremenoj umetnosti. On je neumorni stvaralac pozitivnog duha koji duboko oseća i misli, ali uz to poseduje maštu za koju Bodler kaže da je šesto čulo umetnika, kojim ovaj uspostavlja vezu sa misterijom sveta. Dokaz za to je njegov bogat i raznovrstan opus koji čine preko sto izložbi i preko dve hiljade skulptura, a koji se još dopunjuje, jer Petijević i dalje stvara, sa podjednakim žarom i oduševljenjem kaoi na početku. Kao dečak od 12 godina počinje da pokazuje svoj dar, praveći za sebe i svoje drugove igračke, koje su tada u ratom osiromašenoj zemlji bile prava dragocenost. Dosetljivi dečak potpuno sam, sa majstorskom veštinom,pravi kugle, palice za igre klisa, trotinet, čamac od hrastove kore, loptu sličnu savremenoj…, Voli da crta, i to dobro radi , a školski radovi mu učestvuju na izložbama. Brojni radovi koji su nastali tokom vremena formiraju cikluse koji deluju ujednačeno Kugla, Sportski ciklus, Aktovi, Kosovski boj, Religiozni ciklusi posvećeni Svetom Savi, Svetoj Petki, molitvi i Bogu, u slavu Vuka portreti, Sove Atini, Lule mira i Ovnovi. Pre početka rata u Jugoslaviji, predoseća najgore i prvo šalje molbu ljudima,a potom molbu Bogu. Radi ciklus Lule mira, a izložbu otvara u Dubrovniku, Zagrebu i Beogradu. Time je odužio i dug ocu, koji je lulom mirio zavađene komšije u Trebinju, i koji mu je dao ideju. U svetom drvetu je izvajao figuru Majka Tereza i koja se nalazi u Nobelovom institutu za mir u Oslu…
Izvajali ste u tisi Majku Terezu, i taj vaš rad se nalazi u Nobelovom institutu
J.P. U Nobelovom institutu za dodelu nagrade za mir u Norveškoj , u Oslu. Ambasador je, kada sam ja to uradio, jer se smatra da rogač, Nemci kažu Johanes brad baumholt, Johanesov hleb uradjen u svetom drvetu. Smatra se da je krst Isusa urađen od rogača, svetog drveta, Johanesovog hleba, svete tise i masline. Ja sam je uradio, jer sam čitao njenu poeziju. Mene ne interesuje što je ona poreklom Albanka, tada je bila Jugoslavija, a ja nisam politički obojen. Ja sam imao potrebu da uradim nju u svetom drvetu, imao sam atelje na Hvaru, i imao sam rogač. Došao sam tada u novinsku agenciju Večernjih novosti, i bio je tamo tada neki Meca, i ja sam mu rekao koju ideju imam. On mi je rekao Jovo, nemoj da se zavaravaš. To je veliki protokol. Ja sam tada bio ljut. Sledećeg dana sam okrenuo ambasadu i rekao kosam ja, da sam vajar, i da sam ja sretan, jer je ona dobila nobelovu nagradu za mir. Ona je bila onaj treći red, ona je meni bila idol, kao što je nama bio patrijarh Pavle, jer ona se žrtvovala. Ja sam tada otišao u ambasadu, i tadašnjem ambasadoru, čijeg imena sada, na žalost nemogu da se setim, on je pozvao sekretaricu i rekao joj da mu rezerviše avionsku kartu za Oslo, a meni je rekao gospodine Petijeviću ja ću je lično odneti u Oslo. Ja sam kasnije dobio i zahvalnicu od direktora Aleksandra Sverdla, i od ambasadora koji me je tada upitao gospodine Petijeviću, šta smo mi Vama dužni, a ja sam mu odgovorio da su oni meni učinili nešto duhovno, što nema cenu. Jedan čovek mi je tada rekao da sam mogao od ambasade dobiti za to deset hiljada maraka u to vreme, ali ja to nisam hteo. Rekao sam mu ja nemam pare, ali imam dušu. Majka Tereza je meni sa svojim delovanjem učinila da budem ponosan, njene pesme koje su me dirnule, i ona je do kraja njenog života ostala samo jedna starica koja je dobila nobelovu nagradu za mir. Ja sam je uradio u svetom drvetu, i to je moj ponos. Norvežani su mene tada ispoštovali kao ličnost, i ja sam i danas zbog toga sretan.
Na zatvaranju ovogodišnjeg Sajma knjiga jednom od nagrađenih ste predali Kuglu iizvajanu u tisi. Kugla kao da predstavlja upravo neki Vaš pečat
J.P. Onda sam ja pronašao i naše sveto drvo, svetu tisu. Pronašao sam da je sveta tisa, kad je trebalo Isusa da razapnu, da ga potcene,oni su tada rekli u ovom potoku leži jedno crno drvo, dajte od tog drveta da napravimo krst. A ustvari sveto drvo tise, mi od paganskog vremena do danas držimo ga uza sebe, i u svakom domaćinstvu, da nas brani od zlih duhova, da nam srećan život bude. Zato sam ja na ovom sajmu knjiga predao taj srpski gral u svetoj tisi, kuglu, jer to potiče od Hristovog krsta na kom je razapet. Srpski narod mora da bude, kao što je govorio Milić od Mačve, nebeski narod. I majke su nekada svojim sinovima, vojnicima u šinjele ušivali komad tise. Ja sam kao vajar pronašao da je kugla najestetskiji, najlepši oblik. Platon je rekao da se univerzum i duša reprodukuju u kugli, a Nikola Tesla, velikan, koga Amerikanci cene da je sa neb došao, kaže da u nebesima postoji jezgro odakle mi ljudi uzimamo energiju, i to je jezgro u obliku kugle. A Vesna Živković, istoričar umetnosti je rekla da je kugla objašnjenje za apsolutnog boga. Zato sam ja danas predao kuglu na sajmu, i ko je razumeo, razumeo je, a meni je dovoljno čak i to da su rkli da je kugla lepa. Nadam se da će Bajac shvatiti značenje, i on je sada stvaio tamo kod njega u sredinu, na postolje, da se ona okreće i zrači. Ja sam vajar, govorim vajarskim jezikom, i ja verujem u to , verujem u tu kuglu, u tu energiju. Ja sam juče imao potrebu od sedam sati ujutru do jedan da stvaram, a onda da se sredim, okupam, i dođem na sajam, na ovu moju izložbu, kamernu, na štandu Zavoda za udžbenike, i kod njih je izloženo mojih sedam skulptura u drvetu tise. Ljudi mogu da veruju, ili ne, ja verujem, i ja sam danas sretan jer sam predao taj putir pobedniku, a to je Geopoetika. Ja sam bajcu i sugerisao, pošto on objavljuje mahom strane pisce, da mora malo i srpski gral, i tu našu svetlost malo da vidi. Nismo mi mali narod ! Mi smo narod neba. To je vajarski jezik. Ja sam svojevremeno napisao jednu knjigu Tajna kugle, koja je tada dobila i nagradu, i ušla u sve biblioteke grada. Ja nisam književnik, ja beležim misli, filozofije, stilom vajara, formom, oblikom, a kugla je najestetskiji oblik. I Vesna Živković je rekla da ja stvarajući dve hiljade skulptura, sve moje skulpture imaju tu formu da mogu da stanu u kuglu. To je energija ! To sam ja ! ja sam u kugli ! Ustvari, nije trebalo da ja radim oblike, već samo kugle u svetom drvetu. I to sam ja !
Živimo u teškim vremenima. Ljudi više nisu tako blagonakloni jedni prema drugima. Gde se sakrila ljubav?
J.P. U svakom slučaju ja sam shvatio da je sva moja ljubav pretvorena u to stvaranje. Imam zadovoljstvo, jako sam emotivan, vrlo osetljiv, ali sve svoje smirenje ja nalazim u stvaranju. Ja nemam problema, ja nemam krizu, ja nemam ni pare, i ne trebaju mi pare. Ja vidim lepotu života kad uđem, sam sa sobom, i kad izađem, i likovi su mi lepi, i ljudi su mi lepi, ja volim ljude, ja volim i decu, i starce. Ja ne mogu da shvatim neke ljude koji potcenjuju druge ljude, a ki taj drugi čovek je ljudsko biće. Nisi veći vernik, ako se pet sati moliš u crkvi bogu. Moli se u prostoru, i ne vređaj ljudsko biće ! Svaki čovek je vredan na svoj način.
Svoje radove ste izlagali svuda po svetu, a izložbom na Siciliji obeležili ste jubilej 200 godina Vuka.
J. P. To nije kompleks ! Ja sam izlagao u Njujorku, Londonu, Italiji,… U Italiji sam svojim radovima obeležio 200 godina Vuka, na Siciliji, i kada je trebalo da domaćini govore o meni, ja sam rekao NE !!! Moji su koreni od Vuka, i ja bih želeo da govorimo o Vuku. To je bila kompozicija jedanaest lula mira sa likom Vuka. Onda su mi akademci rekli Oprostite gospodine skulptore, ali mi ne znamo puno o Vuku. Ja sam im onda govorio o Vuku, ko je bio, odakle potiče, da je sretao putnike, da je imao samo kupinovo mastilo, da je učio slova, a bio je ičlan nekoliko akademija. I ja sam poneo možda neki gen stvaralaštva. Naravno, ovi novi filozofi hteli su čak i aѕbuku Vuku da iskritikuju ! celi svet je priznao taj Vukov smisao, jer je on našao najpraktičniju primenu. Sam gete je rekao da je Vuk bio najveći genije, koji je svoje poimanje reči i slova doveo do savršenstva, i zato je bio član nekoliko akademija nauka. Mi kao srpski narod zato moramo da se kitimo sa Vukom, sa nikolom Teslom.
Podsticaj u detinjstvu
Sad ću da Vam kažem ! Ja sam rođen u Hercegovini, u Trebinju, gde ljudi i danas ponižavaju, i misle da ako je neko umetnik, da se od toga ne živi, ne dobijaju se pare, a tako je mislio i moj rođeni brat. Ja bih njima, kada bi sedeli, rekao vidite onu gomilu drva, ja nju mogu pretvoriti u velike pare. Onda bih ja napravio skulpture, pa bih ih izložio u Dubrovniku, i pravio bih pare.
Ja imam dar da vizuelno pamtim, sebe u sedmoj godini, kakav sam bio, koje cipele sam imao. Ja sam u osmoj godini uzeo dleto od oca, i uklesivao moje ime, jer ga je bilo lako klesati. Radio sam i kugle za boćanje. Ja sam vec tada bio vajar. Napravio sam dve hiljade skulptura, ali mislim da je moje najveće stvaranje ta prva kugla za boćanje, jer sam tada imao osećaj kugle, te energije, tog božijeg davanja i svemira. To je istina.
Kravata od drveta svete tise
Dvadeset godina se borim, a imao sam kult svete tise. Srpski narod mora da se drži tog kulta. To je srpski gral ! Neki ljudi to nisu razumeli, ali doći će vreme kada će i oni to shvatiti. Sami Englezi su dali drvetu tise veliko značenje. Govorili su da su u ranijoj svojoj istoriji pobedili Francuze zato što su pravili lukove od tise čiji je domet bio trista metara, a lukovi koje su koristili Francuzi imali su domet samo dvesta metara. Tada je postojao protokol da svetu tisu smeju da koriste samo plemići. Uu Engleskoj postoji tisa koja je stara 4000 godina, i mladi parovi dolaze da se tu kod nje venčavaju, traže sreću. A mi Srbi, drvo tise i ne primećujemo, nije primenjena kod stolara, zakonom je zaštićena. Mene je kao vajara bog zadužio da radim u tisi. Zračio sam sa svojom kravatom od svete tise, iako imam dosta godina. Mogu da Vam kažem da su mi prilazile i mlade devojke da me pitaju da dodirnu mašnu. Čovek mi je nudio za kravatu pet stotina evra, ali am mu rekao da kravata od svete tise nema cenu.
Poruka mladima
J. P. Baš Vam hvala ! Pravo pitanje ! Svi kukaju ! Da bi čovek našao svoju sreću, mora prvo pronaći svoje zvanje, svoju profesiju, i da radi iz ljubavi. Ako Vi volite svoj posao, a čini mi se da ga volite, jer Vas nije mrzelo da danas dođete, onda ste Vi umetnik, Vi stvarate ! Vama to nije napor, i zato vas ja poštujem, kao i sve te ljude koji rade. Da li ću ja kao jedinka uspeti, da li mi je to Bog odredio da ja promovišem srpski gral, ali ja sam sretan, a neka ga promovišu i drugi. Mladi prvo moraju da ono što rade, vole. Sve je umetnost. Ja vidim umetnost u najobičnijim stvarima, u detetu od sedam godina. Zato ću ja dovesti decaka od sedam godina da mi otvori izložbu u Njujorku, a ne nekog akademika. Ja ih ne potcenjujem, ali hoću da kažem, ako Vi vredite, neće Vas akademci hvaliti, već će Vas zgaziti ako ne valjate. Umetnost je ako Vi napravite dobru reportažu, ako ste određeni za to, i Vi ste veliki umetnik. Umetnost je samo originalnost !!!
Marko Mihajlović
