Hinkeman za sada nabolji, ocena 4,86
Predstava „Hinkeman“ od Ernsta Tolera u režiji Igora Vuka Torbice, izvedena pete večeri 21. jugoslovenskog pozorišnog festivala, za sada je dobila najveću ocenu publike – 4,86, što je više, prema glasovima publike, od predstave pobednika prošlogodišnjeg festivala.
Predstava „Hinkeman“ je antiratna predstava, kao što je i sam pisac bio, predstavlja krik protiv rata, svega onog što rat donosi i što rat za sobom ostavlja. Reditelje Igor Vuk Torbica i dramaturg Katarina Peović su tu celu priču vrlo pažljivo povezali sa ovim vremenom, sa kojim živimo i može se primeniti u bilo koje doba između ratova. Pisac je svom junaku Evgeniju Hinkemanu dozvolio da preživi, ali ga je kastrirao i kao takvog predstavio njegov sudar sa svetom, a potom isti taj Evgenije progleda i vidi duhovno kastritrani svet, ali i majstora ceremonija iz cirkusa, koji je sinonim za društvo u kome se nalazi.
Možda manje zapaženo, ali nebitno, i stav Evgenijeve žene Grete, koja i pored žudnje za seksom, neće da ga ostavi, da bi na kraju oboje stradali, i on kao junak rata, pa i ona sa njim, dobili bronzane statue. Tu slojevitu priču Hinkemana i sveta koji ga okružuje, užička publika je, kako su mnogi rekli posle predstave, netremice gledali i da nijednog momenta nisu osetili dosadu.
Glumci kažu da su mnogo toga improvizovali u predstavi, tako što je reditelj prvo dao da pročitaju tekst pisca, a onda rekao da ga zaboravi. Zatim je određenim glumcima dao da obrazlože neke teze, ali suprotno od njihovih stavova.
Tako je glumac Ozren Grabarić, koji je glumeo Majstora ceremonije, rekao da mu je reditelj dao da napravi monolog na tezu zašto je rat dobar.
– Krenuli smo sa nekim improvozacijama i vežbama. Neki od nas su dobili poneki zadatak da pišemo nekakv monolog i da ga na neki način pročitamo i izvedemo pred svima. Ja sam, recimo, dobio konkretno na temu zašto je rat dobar. Onda sam u sebi, iako ne mislim da je rat dobar, morao naći premise na kojima mogu na neki način opravdati tu tezu. Onda od tih monologa su Igor i Katarina pisali, prepravljali, uzimali naš materijal. Ceo taj proces bio je uzbudljiv i na kraju nisam znao šta će biti od toga. Ja sam iz jednog drugog pozorišta, ali sam imao priveliguju i čast da sa ovakvim ansamblom i ovakvim sjajnim glumcima radim. To mi je bilo izuzetno podsticajno, i s jedne strane vrlo korisno za mene, zato što se u jednoj takvoj situaciji pozorišta otvaraju prema gostima, postaje veza među njima. Dolazio sam na probe sa nekom većom dozom odgovornošću i većom tremom, morao sam se pred ovim glumcima dokazati i u meni samom je proizvodilo veće davanje, nego tamo gde sam radio, rekao je Ozren.
Glumac Rahan Rušadant, koji je glumio Evgenija Hinkemana, kaže da je što viš ulazio u lik i samu priču pisca, shvatao je koliko je cela priča slojevita, koliko ima dubine u tim rečima.
– Ja nisam pisao te zadatke, jer sam imao već tekst od Tolera. Malo smo se poigravali oko rečenica, kako bismo ih malo osavremenili – rekao je Rahan.
Glumica Mia Biondić, u ulozi Klare Hinkeman, kaže da su njihova tela na žutoj ploči predstavljala scenografiju, i da je sedeći otvoreno sa strane scene dalo još bolji kvalitet pokreta.
Z. G.
