Na kraju ove (i svake) godine
Ne želim da se ponavljam i opet kažem da je iza nas još jedna godina, koju bismo što pre da zaboravimo. Jer, bilo je u njoj i lepog, donela je ponešto dobro, vredno pamćenja i lepih sećanja, nije bila prestupna, mada su u njoj mnogi bivali prestupnici.
U Americi će biti upamćena po masovnom pokretu Me Too, nakon otkrivanja mnogobrojnih zloupotreba službenih položaja, uticaja, ugleda i novca, otelotvorenih u nebrojenim, višedecenijskim silovanjima i pokušajima silovanja žena na različitim radnim mestima, u različitim industrijama i krajevima ove nepregledne zemlje. Suđenje nekada omiljenom filmskom producentu, Harviju Vajnstajnu, počeće u martu, Filmska akademija još uvek se mukom muči koga će dovući da vodi dodelu Oskara 2019 (mnogi ne pristaju, a mnogi po novim nepisanim pravilima više nisu podobni), ali je prava, čini mi se ogromna korist od pokreta i cele atmosfere u Holivudu bila godina odličnih filmova. Boemska rapsodija, Zvezda je rođena, Zelena knjiga, Mula, Porok, Dečak izbrisan… Holivud se iz sveta akcionih filmova i filmova neartikulisane i često nepredvidive budućnosti vratio svetu sasvim realnih ljubavi, a meskički film “Roma”, najbolje će vas u to uveriti, jer govori iskrenim jezikom čistote srca.
Politikom su harale nekakve belosvetske protuve, išlo se po sudovima, tužakalo i cinkarilo, Belu kuću su napuštali mnogi funkcioneri i pre nego što bi se udubili u ulogu koju im je predsednik Tramp odredio, tvitovalo se i ogovaralo, ko u nekoj polunaseljenoj čaršiji. Takva atmosfera predsedniku se lično obila o glavu na novembarskim izborima, kada je Republikanska partija izgubila većinu u Kongresu, što će ga već od januara sledeće godine skupo koštati. Mada legenda kaže da je konsenzus posle svakih američkih izbora isti – 100 odsto Amerikanaca misli da je 50 posto Amerikanaca sišlo sa uma. Predsednik se nije obazirao ni na svoje kritičare, ni na dobronamerne saradnike, pa je uporno insistirao na izgradnji zida između Amerike i Meksika, a saradnici ga danonoćno napuštali. Među poslednjima je i minstar odbrane, general Džejms Matis, koji je svoju ostavku obrazložio različitim pogledima na vojnu politiku od predsednikovih. Trenutno je širom otvoreno i radno mesto za šefa osoblja Bele kuće (Help Wanted), ali nikome ne pada na pamet da se tog nepopularnog posla i omražene funkcije prihvati.
Ove godine napustili su nas Pol Alen, suosnivač Majkrosofta, Bernardo Bertoluči, jedini vlasnik kultnog filma “Poslednji tango u Parizu”, Antoni Bourdejn, koji sada sa nekih nepreglednih visina zapisuje recepte, zakuvava i doliva ulje na vatru. U večnost se preselio i Stiven Hoking, koji je tako vešto spojio nauku i pop kulturu, kraljica soula Areta Frenklin, Barbara i Džordž Buš, Džon Mek Kejn, i moj omiljeni kolumnista, Čarls Krauthamer, od koga sam o ovoj nepreglednoj zemlji tako mnogo naučila. U večna lovišta preselili su se i Bert Rejnolds, sa svojim bugi noćima, i Kejt Spejd, čije će modele još dugo sanjati svaka američka devojčica.
Ja ću 2018. pamtiti po Noletovom povratku na svetski teniski tron, i naročito po finalu Vimbldona, kome sam prisustvovala, kao i upoznavanju sa Novakom na Lever kupu u Čikagu. Mnogi će u sećanju čuvati Svetsko prvenstvo u fudbalu i uspehe timova iz bivše Jugoslavije, a neki drugi rekordnu loto premiju od milijardu i 60 miliona dolara.
Sada nam prete da će nas 2019. zahvatiti velika recesija, gora i strašnija od one iz 2008. koju smo odlično zapamtili, i u kojoj smo gubili poslove, kuće, stanove, u kojoj nam je život odlazio na doboš. Treća ekonomska kriza u jednom životu, da nije malo mnogo? Dolazi nam kineska godina svinje.
U Čikagu je svoju novu knjigu, priču o nama, “Maksimum”, promovisala Vida Ognjenović, svirali su Darko Rundek i Električni orgazam, održan je 6. Festival srpskog filma, na kome je bio i Slobodan Šijan, reditelj, a mi uživali u legendarnom filmu “Ko to tamo peva”, koji je za ovu priliku stigao digitalno remasterizovan.
Bila sam ove godine i na dva super koncerta, “Simple Minds-a” i Roberta Planta, potvrđujući da se i jedni i drugi još uvek dobro drže (što i nama želimo), ali mi je najveće ovogodišnje muzičko otkriće bila pojava grupe “Greta Van Fleet”, čiji pevač ima anđeoski glas Roberta Planta. Kažu, gostovaće 2019. na Egzitu. Ja sam već kupila karte za Džoa Bonamasu, jednog od najboljih bluzera današnjice i koncert Rolingstounsa u junu, večitih najboljih bluzera.
Ipak, volela bih da u svim pregledima dešavanja iz 2018. godine najvažnije mesto zauzmu protesti 1 u 5 miliona, kao potvrda da nam je Bog dao mozak da rešavamo probleme, a ne da ih stvaramo. Zato zameramo naučnicima što tvrde da je svet napravljen od protona, neutrona i elektrona, nikada ne pominjući morone. A moroni će nam doći glave.
Želim vam srećnu novu godinu, u kojoj svi zajedno moramo shvatiti da uspeh nikada nije konačan, ali ni da poraz nikada nije fatalan.
Hrabrost da se ide dalje jedino se računa. Da nas zdravlje posluži.
Živeli!
Mila Filipović, Čikago (Užička nedelja 1002)
