Храброст да се иде даље једино се рачуна

- Легенда каже да је консензус после сваких америчких избора исти – 100 одсто Американаца мисли да је 50 посто Американаца сишло са ума - Долази нам кинеска година свиње -

На крају ове (и сваке) године
Не желим да се понављам и опет кажем да је иза нас још једна година, коју бисмо што пре да заборавимо. Јер, било је у њој и лепог, донела је понешто добро, вредно памћења и лепих сећања, није била преступна, мада су у њој многи бивали преступници.
У Америци ће бити упамћена по масовном покрету Me Too, након откривања многобројних злоупотреба службених положаја, утицаја, угледа и новца, отелотворених у небројеним, вишедеценијским силовањима и покушајима силовања жена на различитим радним местима, у различитим индустријама и крајевима ове непрегледне земље. Суђење некада омиљеном филмском продуценту, Харвију Вајнстајну, почеће у марту, Филмска академија још увек се муком мучи кога ће довући да води доделу Оскара 2019 (многи не пристају, а многи по новим неписаним правилима више нису подобни), али је права, чини ми се огромна корист од покрета и целе атмосфере у Холивуду била година одличних филмова. Боемска рапсодија, Звезда је рођена, Зелена књига, Мула, Порок, Дечак избрисан… Холивуд се из света акционих филмова и филмова неартикулисане и често непредвидиве будућности вратио свету сасвим реалних љубави, а мескички филм “Рома”, најбоље ће вас у то уверити, јер говори искреним језиком чистоте срца.
Политиком су харале некакве белосветске протуве, ишло се по судовима, тужакало и цинкарило, Белу кућу су напуштали многи функционери и пре него што би се удубили у улогу коју им је председник Трамп одредио, твитовало се и оговарало, ко у некој полунасељеној чаршији. Таква атмосфера председнику се лично обила о главу на новембарским изборима, када је Републиканска партија изгубила већину у Конгресу, што ће га већ од јануара следеће године скупо коштати. Мада легенда каже да је консензус после сваких америчких избора исти – 100 одсто Американаца мисли да је 50 посто Американаца сишло са ума. Председник се није обазирао ни на своје критичаре, ни на добронамерне сараднике, па је упорно инсистирао на изградњи зида између Америке и Мексика, а сарадници га даноноћно напуштали. Међу последњима је и минстар одбране, генерал Џејмс Матис, који је своју оставку образложио различитим погледима на војну политику од председникових. Тренутно је широм отворено и радно место за шефа особља Беле куће (Help Wanted), али никоме не пада на памет да се тог непопуларног посла и омражене функције прихвати.
Ове године напустили су нас Пол Ален, суоснивач Мајкрософта, Бернардо Бертолучи, једини власник култног филма “Последњи танго у Паризу”, Антони Боурдејн, који сада са неких непрегледних висина записује рецепте, закувава и долива уље на ватру. У вечност се преселио и Стивен Хокинг, који је тако вешто спојио науку и поп културу, краљица соула Арета Френклин, Барбара и Џорџ Буш, Џон Мек Кејн, и мој омиљени колумниста, Чарлс Краутхамер, од кога сам о овој непрегледној земљи тако много научила. У вечна ловишта преселили су се и Берт Рејнолдс, са својим буги ноћима, и Кејт Спејд, чије ће моделе још дуго сањати свака америчка девојчица.
Ја ћу 2018. памтити по Нолетовом повратку на светски тениски трон, и нарочито по финалу Вимблдона, коме сам присуствовала, као и упознавању са Новаком на Левер купу у Чикагу. Многи ће у сећању чувати Светско првенство у фудбалу и успехе тимова из бивше Југославије, а неки други рекордну лото премију од милијарду и 60 милиона долара.
Сада нам прете да ће нас 2019. захватити велика рецесија, гора и страшнија од оне из 2008. коју смо одлично запамтили, и у којој смо губили послове, куће, станове, у којој нам је живот одлазио на добош. Трећа економска криза у једном животу, да није мало много? Долази нам кинеска година свиње.
У Чикагу је своју нову књигу, причу о нама, “Максимум”, промовисала Вида Огњеновић, свирали су Дарко Рундек и Електрични оргазам, одржан је 6. Фестивал српског филма, на коме је био и Слободан Шијан, редитељ, а ми уживали у легендарном филму “Ко то тамо пева”, који је за ову прилику стигао дигитално ремастеризован.
Била сам ове године и на два супер концерта, “Simple Minds-а” и Роберта Планта, потврђујући да се и једни и други још увек добро држе (што и нама желимо), али ми је највеће овогодишње музичко откриће била појава групе “Greta Van Fleet”, чији певач има анђеоски глас Роберта Планта. Кажу, гостоваће 2019. на Егзиту. Ја сам већ купила карте за Џоа Бонамасу, једног од најбољих блузера данашњице и концерт Ролингстоунса у јуну, вечитих најбољих блузера.
Ипак, волела бих да у свим прегледима дешавања из 2018. године најважније место заузму протести 1 у 5 милиона, као потврда да нам је Бог дао мозак да решавамо проблеме, а не да их стварамо. Зато замерамо научницима што тврде да је свет направљен од протона, неутрона и електрона, никада не помињући мороне. А морони ће нам доћи главе.
Желим вам срећну нову годину, у којој сви заједно морамо схватити да успех никада није коначан, али ни да пораз никада није фаталан.
Храброст да се иде даље једино се рачуна. Да нас здравље послужи.
Живели!

Мила Филиповић, Чикаго (Ужичка недеља 1002)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.