Прекардашијали…
Други октобарски викенд у Чикагу био је један од оних у којима је град требало избегавати у великом луку. Безобразно лепо михољско лето мене је ипак одвукло у Ботаничку башту, јер je у граду, у петак била бејзбол утакмица плеј офа, у суботу концерт Кајне Веста, у недељу маратон. Уз то неописано лудило, град је походио и POTUS, али и прва дама Америке, Ким Кардашијан.
Истина, могла бих је, у маниру наших лепих српских обичаја (па зар тако већ деценијама не зовемо Цецу?) могла назвати и прва мајка Америке, америчка мајка, али, дама је у овом случају много примереније и профитабилније. Асоцира на префињеност, али и на пријатељице ноћи, када коме и како затреба.
Дошла је у Second City да се мужу нађе при руци, или да се он нађе њој, ако случајно, не дај Боже, неко опет покуша да је опљачка, везује, прети пиштољима; да не мора човек напуштати концерт, сцену и град, као што је из Њујорка, унезверен, приватним џетом летео у Париз. 10 милиона у камењу, није мала ствар!
И јесу, брујали су медији о тој пљачки столећа (или деценије, или године, или дана); неко је, као узгред, поменуо и да су посао одлично, изгледа, обавили Срби! Мени би, искрено, било криво да нису, јер знам да људи познају занат и редовно га вежбају – ово би било нешто у суреалном стилу новог Робина Худа – узмеш од Ким, поклониш Сораји! Брујали су, вероватно и из потребе да забашуре убитачну изборну кампању, Трампове вулгарности и Хиларине глупости и лажи, али, ако хоћемо искрено, никада Ким овде није постала mainstream, као што јесу карлеуше, сораје и ајфонке, у јадној нам Србији. Добро, било је ситуација у којима сам падала на нос, када бих у кући неке добростојеће српске фамилије у Чикагу видела њену књигу (Књигу????) на столу у дневној соби, али више је то био изузетак. Утицаји медија са обе стране океана учинили су своје, Пинк се и по нашим овдашњим домовима раширио као куга, боја му је овде ваљда још снажнија, права хот пинк, није се баш лако од тога одбранити. Не би ме зачудило и да њени гледаоци почну да се облаче у стилу Великог Гецбија!
Као што је у Србији за све крив Митровић (и Бреговић, и Брена), тако је и овде главни кривац Рајан Сикрест, кога сам, када је започињао серијал “American idol” необично уважавала, али је онда постао незајажљив, па 2007. започео бљузгавицу “Keeping up with Kardashians”. Девојчице које су стасавале уз тај reality tv show данас су тинејџерке, па ће ускоро, претпостављам, бити још више беба са именом North, West and East, док и овде, као што је и тамо, све једног дана не оде у South, или у Хондурас, што би рекао Балашевић. Ким, кажу, данас вреди око 100 милиона долара, али је после пљачке одједном решила да промени свој приступ животу – да више цени оно што има, да не маше прстеном од 4 милиона (ако га икада пронађу) пред носевима домаће и светске јавности, да можда убудуће избегава париске, лондонске, римске и њујоршке недеље моде, да се посвети хуманитарном раду, па тако једног дана, зашто да не, можда постане и светица.
Не би то било ништа чудно за некога ко је старлета, тв лице и модел, чија је каријера почела после порнографског снимка. Не би то било ништа ново за некога ко се изјашњава као либерални републиканац (фискално конзервативна, социјално прогресивна). Не би то било ништа необично ни за жену чији веренички прстен има више карата, него што је њен којефицијент интелигенције. Нова светица Новог светског поректа, на правом је путу до круне. Или ореола!
Кажу да Обама није ишао ни на бејзбол утакмицу, нити на Кајнеов концерт. Није трчао ни маратон, колико знам. Скупљао је паре за Хилари, носталгично трошећи последње дане свог председниковања, уверен да ће се, не само симболично, оно наставити избором Клинтонке. Док не дође 2020, када ће се за председника Америке и светског полицајца кандидовати Кајне Вест лично. Јужно јужније!
