kad se voli Užice, onda se voli od ivice do ivice…
LJUBAV, NEIZMERNA…
Prvo smo svi voleli Tita.
I Partiju. Lenjina i Staljina. Marksa i Engelsa. Posle samo Tita…. I Partiju… I Petokraku… Partizane… Pa Bratstvo i Jedinstvo… Kao zenicu oka svog… Pa Samoupravljanje… Radničke savete… Radne akcije… Društvenu svojinu… SOUR-e, OUR-e… Zvezdu, Partizan, OFK, Hajduk… Ameriku, Australiju, Nemce, Italijane, Šveđane… Gadafija, Nesvrstane, Miroljubivu koegzistenciju, Nehrua i Nasera…
A onda smo jednog dana zavoleli Srbiju…
I Srbe… Mnogo Srba… Neizmerno i neizrecivo smo zavoleli Srbiju… Samo Srbiju… Dobro, i Rusiju… Daleko bilo da smo nekog mrzeli…. Jednostavno, počeli smo obožavati Srbe.. I Srbiju…. Pupak svemira… Srbija je večna dok su joj deca verna… Zavoleli smo i Četnike… Braću preko Drine… Čiču Dražu… Crkvu… Državnu svojinu… Miloševića… Kosovo…. I Metohiju… Zajam za Preporod….
Onda smo i zamrzeli…
Tamo neke… Sankcije… Zapad, Ameriku, Nemačku… Bombardovanje… 5. oktobar… 6. oktobar… Privatizaciju… MMF… Svetsku banku… Masone… Domaće i strane plaćenike… I izdajnike… Banke, Domaće i Strane… Svetsku krizu… Hejtere i Smarače… Pedere i Narkomane…
Ali smo i zavoleli…
Kladionice… Trubače… Navijače… Pink… Grand… Folk… Turbofolk… Lepu Brenu… Mitra Mirića… Fejsbuk… Tviter… Viber… Vajber… Guču, Egzit… Velikog Brata, Farmu… Staniju… Karleušu… Slatkice, Zgodnice, Vrh, Ekstra, Preslatke, Prepametne… Preslatke i Prepametne… Tetkino Zlato… Carice… Kraljice… Haštag… Tvit… Post… Inboks… Lajkovanje… Selfovanje… Užičko kolo… Vrtlog…
A Država se smanjivala…
Pa nam se i Planeta smanjila… I vidici se smanjili… I Užice se smanjuje… I, što je Država bila manja, sve smo više voleli Srbiju… I Srbe… I Užice… Mnogo Užica… Premnogo Užica… Preslatko Užice…
Ja volim Užice…
Ti voliš Užice…
On voli Užice…
Mi volimo Užice…
Vi volite Užice…
Oni vole Užice…
Svi volimo Užice…
Svi volimo i Plažu….I Stari grad… Svi obožavamo Trg… Titovu bistu…. Đetinju… Mali i Veliki Park… Kadinjaču… Slobodu… I Jedinstvo… Mamu… Tatu… Batu… Seku… Šumu… Onde potok, ovde cvet… Učiteljicu… Komplet lepinju…
Kako ono reče Hegel? Istorija ima tendenciju da se ponavlja. Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa….
Ma, šta zna Hegel…
Toni Stanković
