ПОДСЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКОГ УЖИЧКОГ ДОБРОТВОРА
На данашњи дан, 19. априла 1869. (6. априла према старом календару), пре 149 година, умро је један од највећих ужичких добротвора Илија Наранџић.
Рођен је јула 1804. у селу Грбеши у близини Требиња. Када се доселио у Ужице почео је да се бави трговином. Временом је стекао велико богатство и иметак. Будући да је био један од ретких писмених људи, куповао је књиге, држао књижару и залагао се за описмењавање српске деце.
„Кад је осетио да му се ближи крај ”марта 1869. саставио је тестамент којим је сву своју вредну имовину: куће, механе, плацеве, вересију, готовину, оружје, покућство, накит и скупоцени џепни сат, претворио у новац са основном наменом за зидање школе у Ужицу. До тада су деца (искључиво мушка) основе писмености стицала по приватним кућама.
Толико је Нараџић желео да школа буде трајна (тј. „од тврдог материјала“), да је тестамент допунио реченицом: „ако завештана добра не досегну толико, за остатак да се ускрате остали аманети.“ Након 15 година од његове смрти (1884), када су окончани српско-турски ратови, а Србија постала независна, довршена је изградња данашње школске зграде. Од тада Прва основна школа краља Петра II почиње са радом на месту на коме се и данас налази.
– Ми се као школа у свакој свечанијој прилици подсећамо Наранџића, указујемо ученицима на вредности које су постојале међу људима на почетку стварања модерне српске државе и на њихову љубав према „роду и отачеству“. Пре две године ученици драмске секције наше школе су снимили филм о Наранџићу, по сценарију наставника Милоша Рацића. Када је раније отварана тема промена имена школе увек је у наставничком већу и школском одбору било присталица идеје да установа треба да понесе име свог највећег добротвора, изјавио је Никола Бацетић, директор Прве основне школе.
Наставник географије Слободан Алексић
Неранџићева улица на Слануши, испод Белог гробља, већ више од 60 година носи име по највећем ужичком добротвору. (прим.ур.)
