PAPRIČICE, I TO LJUTE…
Zabavlja se narod srpski. I narod i vlast. Pošto već prilično dugo ne konzumiram elektronske naprave za širenje masovnih halucinacija, sve mi je teže da pišem komentar (mogu zamisliti kako je tek onima, koji svakodnevno komentarišu u dnevnoj štampi…). Zato sam prinuđen, iako potpuno nevoljno, da sredom uveče pregledam sajtove svih važnijih prestoničkih medija. Kakvih sam se budalaština nagledao u poslednjih sat vremena…
„Koža puca kada ljubi Mrka Anu Bekutu…“ Muž u zatvoru, a ona peva sve u 16…“ (to je neki prilog o, tako piše, nekoj pevačici, za koju nikada u životu nisam čuo…) „HIT! Goca Božinovska se uključila u Marićevu emisiju!“ „Zbog ovih patika se Ronaldu ruga ceo internet! Kako vama izgledaju?“ „ŠOK! Policija upala u stan Stanije Dobrojević“ Starac srušio svetski rekord: Sa 85 godina istrčao maraton, a onda sebe proglasio idiotom!“… Može ovako narednih sto strana, kakvu gomilu besmislenog đubreta proizvode naši nazovi mediji, a onda, na sajtu Politike, naleteh na apsolutnog šampiona besmislica: „Ako umrem, Nedimoviću, ti si kriv“ Reče Vučić, jedući ljutu papriku, nekom veselniku, za koga upravo iz ovog teksta saznadoh da je ministar poljoprivrede. „Razmaženi su, ne mogu da izdrže u kasarni sedam dana, posle dva se odmah razbeže“ „Oni imaju porodice, imam i ja, ali sam ja disciplinovan i težak čovek, ne moram da vidim kadu sedam dana, meni je dovoljno da imam tuš i baš me briga… Neki ne mogu, posebno ne žene”, rekao je Vučić, i ostao živ, a preneo Tanjug…. I, sad bi ovo, neko, pri čistoj svesti, trebalo da komentariše?!
U dvadesetom veku, oni stari komunistički kadrovici, stalno su bili namrgođeni i zamišljeni, kao da svakog trena rešavaju sudbinu čovečanstva, a onda je stasala nova generacija političara, koja se ponaša potpuno suprotno – ništa konkretno ne rade, osim što uživaju u privilegijama koje politika i državna služba donose, a konstantno glume cool tipove. Setimo se samo Tadića, Dinkića, Čedomira, Čanka…
A onda se vlasti dočepao Vučić…. Žešći nego svi njegovi prethodnici zajedno… Red besmilica, pa red propagande i tako iz dana u dan, dok ne protekne mandat. Naravno, Vođinim putem krenule su i provincijske velmože, koje svakodnevno bezočno promovišu besmislice, a jeftinim marketinškim trikovima kupuju poverenje naivnih i neobrazovanih građana. Zahvaljujući potpunom izostanku kritičke misli i bilo kakvih kriterijuma, oni juče izgovorenu besmislicu danas zatrpavaju novom, a kada dođu izbori, zna se, obećaju zaposlenje u državnoj službi, što je sasvim dovoljno za ubedljivu i nesmetanu vladavinu. Za sve to vreme, nemilice rasipaju poreski novac, a što i ne bi, ne plaćaju oni porez, a i nema nikog ko bih ih u tom ludističkom zanosu sprečio. Neko će reći, to je i logično, kada opozicije nema u medijima. Ne, glas opozicije se ne čuje, jer oni razmišljaju identično kao vlast, jednostavno, u ovoj zemlji skoro da i nema drugačijeg mišljenja, kako je to pre sto godina lepo opisao Domanović u „Mrtvom moru“.
Zato ćemo i dalje, putem elektronskih naprava za širenje masovnih halucinacija, slušati budalaštine, dosetke, poskočice i izmišljotine, obilato začinjene golim dupetima, silikonima, pevaljkama… Što reče Vorhol, svako, ko bude želeo, moći će da ima svojih pet minuta slave, pa i duže, ako treba. A ono malo zdravog razuma, koji je, uprkos svemu, uspeo da opstane, zakopaće se u još dublju ilegalu, jer se tako jedino može sačuvati.
U poslednje vreme zameraju mi pojedini prijatelji, kažu da premalo kritikujem vlast, i lokalnu, i „onu gore“. Pokušavam, ali ne uspevam, objasniti prostu činjenicu da je kritika postala potpuno suvišna, jer, niti čovek može kritikovati nekoga ko od žvakanja ljute papričice pravi rijaliti šou, niti kritika nekoga u ovoj zemlji zanima. Daj para, državnu službu i ne diraj me, to je ideal koji već decenijama opstaje. Oni koji su to shvatali i toga se držali, praktično su non-stop na vlasti, a nas šačica zanesenjaka, koji smo imali nerealnu i sumanutu želju da nešto menjamo, prošli smo kako smo prošli, a i u budućnosti nemamo nikakve šanse.
Evo, natrčao sam pre neki dan na ovaj podatak – u martu 2012. devizne rezerve bile su više od 11 milijardi evra, a danas su 9,58, skoro 1,5 milijardi manje. Da li to ikoga u ovoj zemlji zanima? Kako je moguće da nam se ovakav podatak potpuno provukao, iako su do pre par godina svi sa ponosom govorili da nam devizne rezerve rastu?
Ili, pogledajmo samo ovo:
U zakonu O NAČINU ODREĐIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 81/2016
Član 8.
Maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave, odrediće se primenom sledećih kriterijuma i merila:
1) za grupu jedinica lokalne samouprave do 50 000 stanovnika – 9,50 zaposlenih na 1000 stanovnika, uz prosečno 28 naseljenih mesta i površine od 443 km2;
2) za grupu jedinica lokalne samouprave od 50 000 do 100 000 stanovnika – 11,50 zaposlenih na 1000 stanovnika, uz prosečno 41 naseljeno mesto i površine od 725 km2;
3) za grupu jedinica lokalne samouprave od 100 000 do 150 000 stanovnika -14,00 zaposlenih na 1000 stanovnika, uz prosečno 65 naseljenih mesta i površine od 916 km2;
4) za grad Kragujevac – 15 zaposlenih na 1000 stanovnika;
5) za grad Niš – 16,50 zaposlenih na 1000 stanovnika;
6) za grad Novi Sad – 18 zaposlenih na 1000 stanovnika;
7) za grad Beograd -18,5 zaposlenih na 1000 stanovnika.
A pre neki dan nova ministarka lokalne samouprave, samozvani ekspert nečega, gostujući na N1, mrtva ‘ladna reče, i osta živa, da smo mi po broju zaposlenih među najefikasnijima u Evropi, sa oko 6,5 zaposlenih na 1000 stanovnika (uzgred, ona je rekla na 100). I, da ne bi bilo da izmišljam, evo linka za emisiju, pa sami poslušajte, od 24. minuta. Sasvim slučajno sam naleteo na tu rečenicu i kada sam je čuo, sa gnušanjem sam isključio televizor.
http://rs.n1info.com/a200739/Video/Pressing/Snimak-emisije-Pressing-gosca-Ana-Brnabic.html
„Čuveni“ novinar, Jugoslav, naravno, slušao je ovakvu besmislicu ne trepćući, a i kako bi reagovao, za to je potrebno makar elementarno znanje i priprema emisije, što u Srbiji nije praksa već decenijama.
Dakle, predstavnici vlast bukvalno lupetaju šta im prvo padne na pamet, novinari bleje u njih kao tele u šarena vrata, a običan narod takve teme i ne zanimaju. Mnogo se više sekiraju oko čega su se posvađale Dara Bubamara i Aleksandra Radović, koja, bezobraznica, ima bivšeg muža i, zamislite, ima i sestru…
Uostalom, šta sam zapeo sa lokalnom politikom i tim „smaračkim“ temama, kada Informer proročki najavljuje „Rusi prete, a Amerika je u strahu od nuklearnog rata!“ Magarci, goveda….
Zato, pohrlimo svi u kasarne, dok još ima vremena, prvo Tihi, pa svi mi za njim. I bez kupanja sedam dana, samo lagano tuširanje…
Toni Stanković
