UŽIČKE PREDUZETNICE: OLIVERA MANDIĆ, KOZMETIČAR
Olivera Mandić, vlasnica kozmetičkog salona „Renesansa“, napustila je posao u bolnici i prešla u privatne vode. Ovoj odluci je prethodilo niz okolnosti, koje su se sklapale kao mozaik i nadovezivale jedna na drugu.
Olivera je rođena u Užicu, i u ovom gradu je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Neposredno posle toga zaposlila se u bolnici, gde je radila 13 godina.
– Radila sam na odeljenju gde su bila deca. U početku sam taj posao jako volela, ali kasnije sve mi je teže padao. Nekako me gušio i pritiskao i osećala sam da nešto moram da promenim. Zato sam upisala Višu medicinsku školu, kozmetički smer, u Zemunu – kaže Olivera.
Kao devojčica, nikada nije pomislila da će biti kozmetičar, ali sve se menja kako je pošla u zemunsku školu. Okolnosti su počele da se nižu jedna za drugom. U toku školovanja imala je obavezu da odradi i praksu. Poslali su je u jedan beogradski salon na Vračaru i, igrom sudbine, pogrešila je adresu i otišla na drugu stranu.
– Tada nisam baš dobro poznavala Beograd, pa, umesto u salon u koji su me uputili na praksu, odem u drugi. Na moju veliku sreću, tu sam upoznala ženu koja je imala veliki uticaj na moju karijeru. Vlasnica tog salona je Janina Miković, koja je jedna od prvih kozmetičara u staroj Jugoslaviji. Ona je poreklom Poljakinja i 1966. godine je došla u Srbiju. Otvorila je svoj kozmetički salon i predavala u školi za negu lepote. Osnovala je prvo Udruženje kozmetičara Jugoslavije, kasnije Udruženje kozmetičara Srbije i bila je predsednica tog udruženja 40 godina. Bila je jako uvažen kozmetičar i na svetskom nivou. Inače, ona je donator kabineta za praktični rad u školi u Zemunu. Pozvala je školu i pitala da li mogu da ostanem u njenom salonu na praksi i u školi su se složili. Istovremeno, držala je internacionalnu školu, pošto je bila članica CIEFEC i CIDESKO (organizacije na višem nivou obrazovanja u oblasti kozmetike) i pripremala je kozmetičare za ispite. Imala sam veliku želju da budem kod nje na praksi i da se obučavam, ali nisam još uvek imala uslove za to, nisam bila kozmetičar. Kasnije, 2002. godine, došla sam ponovo kod gospođe Janine i pitala da li postoji mogućnost da se pripremam za polaganje tih ispita. Prošlo je nekkoliko godina i kada sam se pojavila, nije me se setila, ali sam dobro uradila test i tako je počela naša saradnja. Svaki svoj slobodan dan i slobodno vreme, pošto sam tada još uvek radila u bolnici, išla sam u Beograd i provodila kod nje. Sprijateljile smo se i ostala sam tu 10 meseci – ispričala je Olivera.
A onda se dogodila još jedna srećna okolnost za Užičanku. Gospođa Janina je te godine slavila 50 godina rada i iz CIDESCO i CIEFEC-a odlučili su da joj prirede iznenađenje. Iznenađenje je bilo da se u Beogradu, umesto u Japanu, organizuje polaganje ispita, iako Srbija nije bila članica tih organizacija.
– Imala sam tu sreću i izašla na ispite, položila ih i dobila diplomu. Posle toga sam se vratila u Užice. Nisam odmah otvorila „Renesansu“, jer nisam imala dovoljno hrabrosti da napustim bolnicu. Onda sam preuredila jedan sprat od kuće na Senjaku u kozmetički salon. Prijavila sam i uredno ga registrovala, iako sam imala stalni posao. Salon se zvao „Olja“. Radila sam tu, a uporedo i u bolnici, i putovala u Beograd punih pet godina. Išla sam na plaćeno, uzimala neplaćene odmore, da bih išla u Beograd. Gospođa Miković je je tada bila distributer i zastupnik za tadašnju Jugoslaviju, kasnije za Srbiju i Crnu Goru, za nemačku kozmetičku kuću „Jansen“. Vlasnik te kozmetičke kuće, Valter Jansen, došao je u posetu gospođi Miković kao svog zastupnika. Proveo je nekoliko dana u Beogradu i ponudio mi da završim njihovu akademiju i postanem njihov edukator. Oberučke sam prihvatila. Završila sam njihovu akademiju, dobila Jansenovu licencu i postala internacinalni edukator za tretmane lica. Kasnije su me oni slali na razne događaje vezane za kozmetiku, poput sajma u Bolonji, da prezentujem „Jansen“, bila sam na kruzeru koji je krstario grčkim ostrvima, na sajmovima u Poljskoj, Austriji, Mađarskoj. Bilo mi je lepo, jer se sam tada putovala, a to nisam mogla ranije zbog sankcija i inflacije. Međutim, sve je to postalo naporno i vratila sam se u Užice – kazala je Olivera.
Po povratku u Užice, posle godinu dana, 2012. godine, donela je odluku da napusti bolnicu i otvori svoj kozmetički salon „Renesansu“. Dobila je subvencionisani kredit od države za početak rada, uz uslov da pored nje ima još tri zaposlena.
– U salonu smo krenuli odmah da radimo sve tretmane, a pored toga imali smo i frizerski salon. Bila sam spremna, jer sam prošla toliko edukacija i obuka, i sve što sam naučila, tu sam primenila. Kasnije sam dodala još neke tretmane, jer, kako smo završavale obuke zahvaljujući „Jansen“ kozmetici, tako smo ubacivali nešto novo. Kozmetička industrija tako brzo napreduje i zato je potrebno neprekidno usavrašavanje, i u Srbiji, i u inostranstvu. Te 2012. godine i gospođa Miković se povlači sa posla zbog svojih godina i meni je prepustila zastupništvo i distribuciju „Jansena“, tako da sam postala generalni zastupnik i distributer te kozmetike za Srbiju, kao i edukator na nivou Srbije – kaže naša sagovornica.
U stvari „Renesansa“ je postala jedna mala porodična firma, u kojoj je Olivera radila kao kozmetičar, njen suprug je zadužen za distribuciju, njena majka je radila do penzije, a ćerka je završila srednju Medicinsku školu, kozmetički smer.
– Ćerka je išla na obuke za novine u kozmetici, vezane za estetiku, ali je sada otišla drugim putem, voli umetnost. Devojka koja radi sa nama, kod nas je od kako je upisala srednju Medicinsku školu, a sada je već završila Visoku medicinsku školu. Radi sa nama već pet godina i smatramo je članom porodice. Tako da imamo tim, koji skladno funkcinioše i atmosfera je jako prijatna – dodala je Olivera.
Danas se u „Renesansi“ mogu dobiti sve usluge koje se mogu dobiti u jednom kozmetičkom salonu, pa i nešto više od toga. Radi se modeling noktiju, profesionalna šminka, trajna šminka, obrve, kapci, usne, solarijum, depilacija topla i hladna, različiti tretmani tela, nadogradnja trepavica …
– Trudimo se da kvalitet bude visok, koristimo materijale i preparate koji su najbolji i koji se mogu nabaviti na našem tržištu, prvenstveno „Jansen“ kozmetiku za tretmane lica. To je kozmetika koja ima preko 350 različitih preparata u svom asortimanu. Omogućava kozmetičaru da svakom klijentu individualno priđe i da na osnovu njegovog trenutnog stanja kože, odnosno njegovog tipa kože, formira individualni tretman. Za to je potrebna dobra dijagnostika i znanje kako neki preparat i kako neka aktivna supstanca iz tog preparata deluje na biološke procese koji se dešavaju u koži. Sada, u zimskom periodu, rade se agresivniji tretmani, jer to traže vremenski uslovi. Neki agresivniji tretmani ne smeju se raditi leti, zbog sunca. Specifični tretmani koje radimo su hemijski pilinzi voćnim kiselinama, dermoabrazija, mezoterapija, koja je aktuelna već tri godine, tretman kiseonikom, koji je trenutno hit. U potpunosti pratimo svetske trendove i usavršavamo se. Prošle godine smo ubacili skin skener aparat, kojim vršimo kompjutersku analizu i dijagnostiku kože. Meni je taj aparat potreban kao pomoćno sredstvo, kada imam neku dilemu oko tipa kože i za određivanje dijagnoze. Njime se vrši površinska i dubinska analiza kože, što je jako bitno. Pored toga, nakon analize kože, kompjuter predlaže klijentima preparat koji je odgovarajući za njihovu kožu za kućnu negu. Ovaj aparat smo kupili na poslednjem sajmu kozmetike i on vrlo precizno, prema parametrima koje je dobio analizom, određuje kremu koja je potrebna za održavanje kože. Inače, mi imamo svoje štandove na oba sajma u Srbiji, a to je „Dodir Pariza“ u Beogradu i svake godine u decembru držimo edukativni seminar za kozmetičare u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru – rekla je vlasnica „Renesanse“.
U ovom kozmetičkom salonu uspešno rade estetsku kozmetiku, ali više forsiraju tretmane kože. Prema Oliverinim rečima, koje će se usluge više koristiti zavisi od sezone.
– Zimi se više rade tretmani lica, koji su brojniji u odnosu na ostale usluge, zbog vremenskih uslova. Tu radimo veći broj različitih tretmana i to u serijama koje ostavljaju veliku dobrobit koži, a leti se samo održava ono što smo zimi postigli. Leti, kada je manje garderobe i telo više izloženo pogledima, više se rade tretmani da se srede nokti, stopala, depilacije, pedikiri. Imamo određeni broj žena koje vode računa o sebi i leti i zimi. Kada bi se poredilo, ipak je više posla leti. Već imamo stalne klijente, jer postoji apsolutno povorenje i poštovanje. Mesečno dolaze na redovnu negu, najviše tretman lica, i meni prepuste da odlučim šta je najbolje. Kod estetske kozmetike trepavice su nešto novo i aktuelne su. Lepo izgledaju, oslobađa od skidanje maskare svako veče i više se traže leti. Trepavice su više za zrelije žene, koje su uglavnom naša klijentela. One se neguju, ali vode računa i o estetici. To su žene koje znaju šta hoće, koje hoće da uspore proces starenja. Sve te estetske stvari podjednako traže i mlade devojke i žene u ozbiljnijim godinama, iako trajnu šminku više radimo ženama u zrelijim godinama. U moje vreme, kada sam bila devojka, sve smo čupale obrve i kasnije nisu htele da poraste, ostale su tanke, ponekad isprekidane i tako izgubile oblik. Kako žena biva starija, prvo joj padaju kapci, oni povuku obrve, i to daje malo stariji izgled lica i lice izgleda tužnije, zato veću potrebu da koriguju obrve imaju dame posle četrdesete godine. Mlade devojke vole korigovanje obrva, jer postoji oblik koji je moderan, pa se to traži. Ranije je bio moderan i alajner, ali se sada veći akcenat stavlja na obrve – kazala je Olivera i dodala da na estetiku uglavnom dolaze žene, iako i muškarci sve češće koriste usluge, najčešće nege.
S obzirom da se u javnosti sve češće pojavljuju kritike za lepak koji se koristi za nadogradnju noktiju, pitali smo i Oliveru za mišljenje.
– Ja sam uvoznik kozmetike i zna se kako se uvoze kozmetička sredstva. Svaki preparat koji se uveze, mora imati sertifikat dermatološke bezbednosti. Pored toga, sanitarna inspekcija pregleda i vrši analize, koje šalje u Ministarstvo zdravlja. I pored stroge kontrole na tržištu se pojavilo sve i svašta, jer se roba ne uzima samo od određenih zastupnika i distributera. Ako se uzima od legitimnog distributera, taj distributer je obavezan da pokaže rešenje od Ministarstva zdravlja i takav preparat sigurno neće naneti štetu. Ipak, kao posledica nadogradnje, nokat može da bude slabiji, jer ne diše, ako se na njega nalepi lepak i zatvori gelom. Iz tog razloga se tanji, a kod nekoga uopšte nema promena – objasnila je naša sagovornica.
Ujedno smo je pitali i o korišćenju solarijuma.
– Solarijum jeste štetan, ako se prekomerno koristi, baš kao i prekomoreno sunčanje. To je usluga koju preporučujemo maksimalno do 50 puta godišnje. Pre sedam godina solarijum je bio jako popularan, to su bili redovi ispred salona, ujutru se uključi i tek uveče se isključi. Sada, što je meni jako drago, devojke sve više koriste pudere prirodnog tena, eventualno blago preplanule, i nemaju uopšte potrebu da budu tamne, kao što je to bilo pre više godina.
Na konstataciju da se čini da je sada veći broj kozmetičkih salona u gradu, Olivera kaže:
– Kada sam počela da radim, mislim da je bio isti broj salona kao i sada, jer, neki se otvaraju, a neki zatvaraju, ali je sigurno da se proširuju delatnosti. Neki se saloni opredele samo na jednu do dve usluge, jer se ne usuđuje svako da radi tretmane tela i lica.
Na kraju je naša sagovornica naglasila da je najbitnije raditi sa kvalitetnim i proverenim proizvodima i da je neophodna neprekidna edukacija.
– Ako se ne usavršavamo, ako stojimo, padamo istog sekunda, ako polako učimo, ostajemo tu gde smo, a ako hoćemo na budemo na vrhu, moramo da trčimo. Danas žene imaju više svesti o nezi nego nekada, kozmetika je uznapredovala, a preko medija se svakodnevno ženama šalje poruka da moraju dobro izgledati – rekla je na kraju Olivera.
Zvezdana Gligorijević
