početak GRADSKA Кад те води судбина

Кад те води судбина

od Užička Nedelja
81 pregleda

УЖИЧКЕ ПРЕДУЗЕТНИЦЕ: ОЛИВЕРА МАНДИЋ, КОЗМЕТИЧАР
Оливера Мандић, власница козметичког салона „Ренесанса“, напустила је посао у болници и прешла у приватне воде. Овој одлуци је претходило низ околности, које су се склапале као мозаик и надовезивале једна на другу.
Оливера је рођена у Ужицу, и у овом граду је завршила основну и средњу Медицинску школу. Непосредно после тога запослила се у болници, где је радила 13 година.
– Радила сам на одељењу где су била деца. У почетку сам тај посао јако волела, али касније све ми је теже падао. Некако ме гушио и притискао и осећала сам да нешто морам да променим. Зато сам уписала Вишу медицинску школу, козметички смер, у Земуну – каже Оливера.
Као девојчица, никада није помислила да ће бити козметичар, али све се мења како је пошла у земунску школу. Околности су почеле да се нижу једна за другом. У току школовања имала је обавезу да одради и праксу. Послали су је у један београдски салон на Врачару и, игром судбине, погрешила је адресу и отишла на другу страну.
– Тада нисам баш добро познавала Београд, па, уместо у салон у који су ме упутили на праксу, одем у други. На моју велику срећу, ту сам упознала жену која је имала велики утицај на моју каријеру. Власница тог салона је Јанина Миковић, која је једна од првих козметичара у старој Југославији. Она је пореклом Пољакиња и 1966. године је дошла у Србију. Отворила је свој козметички салон и предавала у школи за негу лепоте. Основала је прво Удружење козмeтичара Југославије, касније Удружење козметичара Србије и била је председница тог удружења 40 година. Била је јако уважен козметичар и на светском нивоу. Иначе, она је донатор кабинета за практични рад у школи у Земуну. Позвала је школу и питала да ли могу да останем у њеном салону на пракси и у школи су се сложили. Истовремено, држала је интернационалну школу, пошто је била чланица CIEFEC и CIDESKO (организације на вишем нивоу образовања у области козметике) и припремала је козметичаре за испите. Имала сам велику жељу да будем код ње на пракси и да се обучавам, али нисам још увек имала услове за то, нисам била козметичар. Касније, 2002. године, дошла сам поново код госпође Јанине и питала да ли постоји могућност да се припремам за полагање тих испита. Прошло је некколико година и када сам се појавила, није ме се сетила, али сам добро урадила тест и тако је почела наша сарадња. Сваки свој слободан дан и слободно време, пошто сам тада још увек радила у болници, ишла сам у Београд и проводила код ње. Спријатељиле смо се и остала сам ту 10 месеци – испричала је Оливера.


А онда се догодила још једна срећна околност за Ужичанку. Госпођа Јанина је те године славила 50 година рада и из CIDESCO и CIEFEC-а одлучили су да јој приреде изненађење. Изненађење је било да се у Београду, уместо у Јапану, организује полагање испита, иако Србија није била чланица тих организација.
– Имала сам ту срећу и изашла на испите, положила их и добила диплому. После тога сам се вратила у Ужице. Нисам одмах отворила „Ренесансу“, јер нисам имала довољно храбрости да напустим болницу. Онда сам преуредила један спрат од куће на Сењаку у козметички салон. Пријавила сам и уредно га регистровала, иако сам имала стални посао. Салон се звао „Оља“. Радила сам ту, а упоредо и у болници, и путовала у Београд пуних пет година. Ишла сам на плаћено, узимала неплаћене одморе, да бих ишла у Београд. Госпођа Миковић је је тада била дистрибутер и заступник за тадашњу Југославију, касније за Србију и Црну Гору, за немачку козметичку кућу „Јансен“. Власник те козметичке куће, Валтер Јансен, дошао је у посету госпођи Миковић као свог заступника. Провео је неколико дана у Београду и понудио ми да завршим њихову академију и постанем њихов едукатор. Оберучке сам прихватила. Завршила сам њихову академију, добила Јансенову лиценцу и постала интернацинални едукатор за третмане лица. Касније су ме они слали на разне догађаје везане за козметику, попут сајма у Болоњи, да презентујем „Јансен“, била сам на крузеру који је крстарио грчким острвима, на сајмовима у Пољској, Аустрији, Мађарској. Било ми је лепо, јер се сам тада путовала, а то нисам могла раније због санкција и инфлације. Међутим, све је то постало напорно и вратила сам се у Ужице – казала је Оливера.
По повратку у Ужице, после годину дана, 2012. године, донела је одлуку да напусти болницу и отвори свој козметички салон „Ренесансу“. Добила је субвенционисани кредит од државе за почетак рада, уз услов да поред ње има још три запослена.


– У салону смо кренули одмах да радимо све третмане, а поред тога имали смо и фризерски салон. Била сам спремна, јер сам прошла толико едукација и обука, и све што сам научила, ту сам применила. Касније сам додала још неке третмане, јер, како смо завршавале обуке захваљујући „Јансен“ козметици, тако смо убацивали нешто ново. Козметичка индустрија тако брзо напредује и зато је потребно непрекидно усаврашавање, и у Србији, и у иностранству. Те 2012. године и госпођа Миковић се повлачи са посла због својих година и мени је препустила заступништво и дистрибуцију „Јансена“, тако да сам постала генерални заступник и дистрибутер те козметике за Србију, као и едукатор на нивоу Србије – каже наша саговорница.


У ствари „Ренесанса“ је постала једна мала породична фирма, у којој је Оливера радила као козметичар, њен супруг је задужен за дистрибуцију, њена мајка је радила до пензије, а ћерка је завршила средњу Медицинску школу, козметички смер.
– Ћерка је ишла на обуке за новине у козметици, везане за естетику, али је сада отишла другим путем, воли уметност. Девојка која ради са нама, код нас је од како је уписала средњу Медицинску школу, а сада је већ завршила Високу медицинску школу. Ради са нама већ пет година и сматрамо је чланом породице. Тако да имамо тим, који складно функциниоше и атмосфера је јако пријатна – додала је Оливера.
Данас се у „Ренесанси“ могу добити све услуге које се могу добити у једном козметичком салону, па и нешто више од тога. Ради се моделинг ноктију, професионална шминка, трајна шминка, обрве, капци, усне, соларијум, депилација топла и хладна, различити третмани тела, надоградња трепавица …


– Трудимо се да квалитет буде висок, користимо материјале и препарате који су најбољи и који се могу набавити на нашем тржишту, првенствено „Јансен“ козметику за третмане лица. То је козметика која има преко 350 различитих препарата у свом асортиману. Омогућава козметичару да сваком клијенту индивидуално приђе и да на основу његовог тренутног стања коже, односно његовог типа коже, формира индивидуални третман. За то је потребна добра дијагностика и знање како неки препарат и како нека активна супстанца из тог препарата делује на биолошке процесе који се дешавају у кожи. Сада, у зимском периоду, раде се агресивнији третмани, јер то траже временски услови. Неки агресивнији третмани не смеју се радити лети, због сунца. Специфични третмани које радимо су хемијски пилинзи воћним киселинама, дермоабразија, мезотерапија, која је актуелна већ три године, третман кисеоником, који је тренутно хит. У потпуности пратимо светске трендове и усавршавамо се. Прошле године смо убацили скин скенер апарат, којим вршимо компјутерску анализу и дијагностику коже. Мени је тај апарат потребан као помоћно средство, када имам неку дилему око типа коже и за одређивање дијагнозе. Њиме се врши површинска и дубинска анализа коже, што је јако битно. Поред тога, након анализе коже, компјутер предлаже клијентима препарат који је одговарајући за њихову кожу за кућну негу. Овај апарат смо купили на последњем сајму козметике и он врло прецизно, према параметрима које је добио анализом, одређује крему која је потребна за одржавање коже. Иначе, ми имамо своје штандове на оба сајма у Србији, а то је „Додир Париза“ у Београду и сваке године у децембру држимо едукативни семинар за козметичаре у хотелу „Палисад“ на Златибору – рекла је власница „Ренесансе“.


У овом козметичком салону успешно раде естетску козметику, али више форсирају третмане коже. Према Оливериним речима, које ће се услуге више користити зависи од сезоне.
– Зими се више раде третмани лица, који су бројнији у односу на остале услуге, због временских услова. Ту радимо већи број различитих третмана и то у серијама које остављају велику добробит кожи, а лети се само одржава оно што смо зими постигли. Лети, када је мање гардеробе и тело више изложено погледима, више се раде третмани да се среде нокти, стопала, депилације, педикири. Имамо одређени број жена које воде рачуна о себи и лети и зими. Када би се поредило, ипак је више посла лети. Већ имамо сталне клијенте, јер постоји апсолутно поворење и поштовање. Месечно долазе на редовну негу, највише третман лица, и мени препусте да одлучим шта је најбоље. Код естетске козметике трепавице су нешто ново и актуелне су. Лепо изгледају, ослобађа од скидање маскаре свако вече и више се траже лети. Трепавице су више за зрелије жене, које су углавном наша клијентела. Оне се негују, али воде рачуна и о естетици. То су жене које знају шта хоће, које хоће да успоре процес старења. Све те естетске ствари подједнако траже и младе девојке и жене у озбиљнијим годинама, иако трајну шминку више радимо женама у зрелијим годинама. У моје време, када сам била девојка, све смо чупале обрве и касније нису хтеле да порасте, остале су танке, понекад испрекидане и тако изгубиле облик. Како жена бива старија, прво јој падају капци, они повуку обрве, и то даје мало старији изглед лица и лице изгледа тужније, зато већу потребу да коригују обрве имају даме после четрдесете године. Младе девојке воле кориговање обрва, јер постоји облик који је модеран, па се то тражи. Раније је био модеран и алајнер, али се сада већи акценат ставља на обрве – казала је Оливера и додала да на естетику углавном долазе жене, иако и мушкарци све чешће користе услуге, најчешће неге.
С обзиром да се у јавности све чешће појављују критике за лепак који се користи за надоградњу ноктију, питали смо и Оливеру за мишљење.
– Ја сам увозник козметике и зна се како се увозе козметичка средства. Сваки препарат који се увезе, мора имати сертификат дерматолошке безбедности. Поред тога, санитарна инспекција прегледа и врши анализе, које шаље у Министарство здравља. И поред строге контроле на тржишту се појавило све и свашта, јер се роба не узима само од одређених заступника и дистрибутера. Ако се узима од легитимног дистрибутера, тај дистрибутер је обавезан да покаже решење од Министарства здравља и такав препарат сигурно неће нанети штету. Ипак, као последица надоградње, нокат може да буде слабији, јер не дише, ако се на њега налепи лепак и затвори гелом. Из тог разлога се тањи, а код некога уопште нема промена – објаснила је наша саговорница.


Уједно смо је питали и о коришћењу соларијума.
– Соларијум јесте штетан, ако се прекомерно користи, баш као и прекоморено сунчање. То је услуга коју препоручујемо максимално до 50 пута годишње. Пре седам година соларијум је био јако популаран, то су били редови испред салона, ујутру се укључи и тек увече се искључи. Сада, што је мени јако драго, девојке све више користе пудере природног тена, евентуално благо преплануле, и немају уопште потребу да буду тамне, као што је то било пре више година.
На констатацију да се чини да је сада већи број козметичких салона у граду, Оливера каже:
– Када сам почела да радим, мислим да је био исти број салона као и сада, јер, неки се отварају, а неки затварају, али је сигурно да се проширују делатности. Неки се салони определе само на једну до две услуге, јер се не усуђује свако да ради третмане тела и лица.
На крају је наша саговорница нагласила да је најбитније радити са квалитетним и провереним производима и да је неопходна непрекидна едукација.
– Ако се не усавршавамо, ако стојимо, падамо истог секунда, ако полако учимо, остајемо ту где смо, а ако хоћемо на будемо на врху, морамо да трчимо. Данас жене имају више свести о нези него некада, козметика је узнапредовала, а преко медија се свакодневно женама шаље порука да морају добро изгледати – рекла је на крају Оливера.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.