КО СЕ БОЈИ ШКОЛЕ ЈОШ, ТРИ ЗА ГРОШ, ТРИ ЗА ГРОШ

Скандал на америчким факултетима
Новак Петровић, из Лајковца, одрастао у Чикагу, у мају ће дипломирати на USC (University of Southern California), одсек Наука о нервима, уписан тамо због својих добрих оцена, изузетног рада и велике жеље да буде дечији психијатар. За њега овај колеџ није “школа за размажену децу”, како USC и многе друге америчке факултете погрдно зову, још много пре недавног скандала са давањем мита за школовање деце богатих родитеља. И он је школарину за школску годину плаћао $60,000, захваљујући родитељима који су му то обезбедили, сигурно ће посегнути за студентским кредитом када крене на Медицински факултет, а размажену дечурлију богатих још размаженијих Американаца, већином из Холивуда, Новак на факултету уопште није ни виђао. Не зато што се он са њима не би дружио, него зато што они у школу нису ни долазили. Као из оног доброг вица – “Где студенти из ЛА иду после бурне ноћи? Иду својим кућама.”
Колеџ афера и даље потреса Америку, а са насловних страна се не скидају познате глумице, њихови мужеви глумци и модни дизајнери, девојчице које су на својим популарним YouTube каналима много пута до сада рекле да их школа апсолутно не занима, и да уживају у животу, све док је то могуће. Мама и тата плаћаће за њихову урођену глупост и новостечену памет. Или неће! Доста је било и овде! Наравно, општа гунгула не би никако могла да прође без бар једног лика српског порекла, укљученог у корупцију и мито – Јован Вавић, тренер ватерполо тима није могао да одоли холивудским очајним домаћицама. А домаћице су очајније него икада, јер су једним ударцем убиле своје, каријере својих мужева, и своје деце. Какав спектакуларан таленат!
И док сада полиција и судови раде темељно свој посао, није на одмет да се подсетимо којим су то школама арогантни родитељи за упис деце плаћали милионе долара, заблудно верујући да ће им за каријеру одлучујућа бити диплома престижне установе, а не стечено знање, способност, мудрост, таленат или, не дај Боже, тежак рад. Лекције за своју лењу и размажену дечурлију у злату су плаћали USC (University of Southern California) – за одбојкашки и ватерполо тим, Станфорду, за тим једрења, Wake Forest-у, за одбојкашки тим, Универзитету Тексаса у Остину и Џорџтоун универзитету за тениски тим и престижном универзитету Јејл, једином у афери из скоро недодирљиве Ivy листе факултета, за фудбалски тим. Суме су се кретале од неколико стотина хиљада до неколико милиона долара, све се кроз књиге провлачило као добровољни прилози, машинерија је иза сенке годинама одлично обављала посао, али како то овде обично бива, можеш како хоћеш, али не можеш до кад хоћеш. Месецима је трајала операција “Varsity Blues”, иронично названа према истоименом филму из 1999. године, после које је правди приведено више од 30 родитеља, челника великих фирми, тренера, хуманитараца, председника факултета. Скандал је узбуркао америчку јавност, али посебно разгневио студенте који тек сада сазнају зашто, упркос својим добрим оценама, талентима, вредном раду и успесима на такмичењима, нису успели да се упишу у жељену школу. И није изненађење да се на списку нашла и једна школа из Ivy лиге (бршљеном обрасле зграде Brown University, Columbia University, Cornell University, Dartmouth College, Harvard University, Princeton University, University of Pennsylvania i Yale University), јер ни тамо више ништа није као што је било пре сто година. Политичка коректност, левичарење, одсуство критичког мишљења, расне и религијске квоте, већ дуго компромитују и ове престижне школе.
Неки скептик би рекао да су америшки колеџи већ одавно превара прве врсте, јер чињеница је, после дипломирања ниси баш много орпемљен за неки посао, нити оспособљен за успешну каријеру. Практично, све почиње после колеџа – или наставак школовања или одабир занимања, у коме можеш успети само ако си паметан, вредан, талентован и вољан да у почетку радиш за 30.000 долара годишње или макар 80 сати недељно. Тада наступају године отплаћивања студентских кредита, па дипломци у шали кажу да су дипломирали на банкротству.
Након скандала, у коме се клупко још увек одмотава, реаговале су многе колеге познатих глумица и дизајнера, тврдећи да је највећи проблем у томе што родитељи заправо у старту нису веровали у способности и памет своје деце, те су им, ваљда их добро познајући, и знајући од каквог су кварљивог материјала направљена, поплочавали пут од глупости до незаборава, неопрезно им успут уништавајући живот. Што рече Бен Стилер, чија ће кћерка на јесен на факултет, “потрудићу се да је убацим у ватерполо тим, пододсек – фотошоп.
Каква ће казна сачекати учеснике у овој афери, хоће ли бити само условно кажњени или ће одлежати године затвора, како ће се развијати њихове каријере и како ће изгледати будућност њихове деце, не можемо са сигурношћу знати. За почетак би заједно могли да науче да пливају, веслају, једре, играју тенис, фудбал и ватерполо, а у слободно време да се фотошопирају до миле воље, под условом да снимке не постављају на YоуТубе. 15 минута њихове славе одавно је прошло.

Мила Филиповић (Ужичка недеља 1008)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.