MARINA SELAKOVIĆ, FRIZERKA
Preko puta „Ceptera“ nalazi se jedan mali, ali sa ukusom uređen frizerski salon – „Gracija stil“. Njegova vlasnica, Marina Selaković, već tri godine uspešno radi, zahvaljujući svom strpljenju i talentu.
– Kao dete sam uvek volela oko kose, ali lekari su mi zbog bronhitisa zabranili da imam kontakt sa kosom. Zato sam upisala i završila saobraćajnu tehničku školu. Ali, to nešto jače od mene me je nateralo da se posvetim kosi. Uvek sam volela da pravim punđe, pletenice i slično. To jednostavno dolazi iz mene. Zato sam upisala vanrednu školu za frizera. Tu me je zapazila profesorka Zlata Kabanica i pozvala me je da dođem kod nje u salon. Bila sam jako polaskana, ali sam joj otvorena rekla da ne znam da držim makaze. Rekla mi je da će me ona naučiti zanatu. Malo po malo, izučila sam zanat i to odlično. Posle pet godina, ona je otišla u Berlin, gde radi kao frizerka – kaže Marina.
Uz svesrdnu pomoć roditelja, otvorila je svoj salon. Tokom pet godina rada kod svoje omiljene profesorke, stekla je svoj krug prijatelja.
– Imam dosta stalnih mušterija, koje su i ranije dolazile kod mene, a i novih. Nekako sa ljudima moraš da pokažeš i dozu humanosti, da osetiš mušteriju. Radila sam a i sada radim od 8 ujutru do 10 uveče. U početku je bilo stresno, pitala sam se stalno kako će ići, s obzirom da je nova lokacija i trebalo je neko vreme da prođe da sve dođe na svoje mesto. Privatni život sam potpuno zanemarila i ne žalim zbog toga – dodala je vlasnica „Gracija stila“.
– Svoj posao ne gledam kroz novac i interes. Radim ga s ljubavlju i to mušterije osećaju. Zato sve generacije dolaze kod mene, nema pravila. Radim sama i zato radim na zakazivanje.
Moda među frizurama stalno se menja, zato Marina ide često na seminare, savetuje se sa kolegama …
– Moram uvek da sam u toku. Naše devojke su hrabre, vole da menjaju razne frizure, da eksperimentišu, mada sam ja lično konzervativna i ne usuđujem se na te promene. Devojke ulažu u frizure, stajling i garderobu. Vole da se lepo obuku i obuju, što bi rekli, da se „skocka“, pa uz to mora da bude i odgovarajuća frizura. Baš prate modne trendove. Jako su negovane i vode računa o sebi. Obično donesu neku sličicu kako bi volele da im izgleda frizura ili same zamisle neki oblik kose. I svaka frizura je posebna na svoj način, interesantna i nije mi problem raditi sa njima. Nisu jednolične. Tačno znaju šta hoće. Sada je u trendu kolorisanje raznih nijansi, od narandžaste do zelene, plave, kombinacije raznih boja, stepenastih frizura, paževa, sve zavisi od ličnosti osoba. Ponekad se iznenadim šta mi sve traže, kao na primer jednu obrijanu stranu ili slično, ali posle sve to izgleda lepo.
U modi su i lokne, ali pretežno traže „peglanje“ i ravne kose, sa nekim ofarbanim pramenčićima, uglavnom žito boje. Starije dame takođe ulažu dosta u svoj izgled i jako sam iznenađena. One vole feniranje unutra, izdignute profile, pramenčiće, da bi prekrile sede – objasnila je Marina.
S obzirom da su žene, pogotovu kada je kosa u pitanju, zahtevne, Marina kaže da retko kada naiđe na takvu osobu.
– Imam sreću da kada mušterija sedne u stolicu, uopšte mnogo ne zahteva. Jednostavno se dogovorimo pre sedanja u stolicu. Ima poneka zahtevna, ali nisam imala neku neprijatnu situaciju. Otprilike, prepoznam nekad tu tenziju i polako, smireno objasnim mušteriji šta bi to njoj lepo stajalo, idem na to da se dogovaramo i uvek nađemo neki kompromis oko frizure. I na kraju bude stvarno okej. Mušterije obično izlaze zadovoljne. Imam dosta strpljenja i nije mi ništa katastrofalno, poštujem tuđi izbor, ali ako vidim da joj stvarno nešto ne stoji, kažem i predložim novi oblik. I tako kompromisom dolazimo do frizure. Najlakše mi kada mi neko kaže „evo ti glava, radite šta hoćete“. Tako kad mi kažu, tada frizure ispadnu najbolje, jer se prepustim kosi i mušterije su tada baš zadovoljne. Ako se dogodi da neka boja kose ne bude kako je zamislila mušterija, ponovo uzmem, pa prebojim. Dok mušterija ne bude zadovoljna, ne puštam je iz salona – kaže Marina.
Još uvek postoji izraz,“ ako želiš nešto da saznaš, valja svratiti do frizerskog salona“. Marina se delimično slaže sa tim.
– Pošto radim na zakazivanje, uglavnom ostanem sama sa mušterijom i pričamo o raznim temama. Tada se one otvore, pričaju o poslu, o porodici, o lepim i tužnim dešavanjima. Zato kažem sebi da moram da budem i psiholog, da dam neki savet, ali da se ne upuštam puno u njihove privatne živote. Ova posao sa sobom nosi mnogo lepih stvari, ali i nekih situacija koje su ujedno smešne i razočaravajuće. Jednom se dogodilo da je žena koja je farba kosu u plavu boju, donela svoju farbu. Spremala se za neku svadbu, a kada sam joj ofarbala jedan deo kose, uglavnom prednji, poprimio je neku zelenu boju i to u obliku trougla, a pozadi je ispala žuta boja. Gleda se u ogledalo, nije joj dobro, a ni i meni. Kažem joj da je prefarbam, a ona:“Ma, šta ima veze, super mi je ovako“.
– Ovaj zanat je zaista lep, jer svoje probleme ostavljam iza vrata i obično je u salonu prijatna atmosfera – kaže Marina i dodala je da su cene u njenom salonu prilagođene današnjoj situaciji.
Z. G.
