PRIVREDA
Perica Kiridžić iz Zrenjanina u maju ove godine u Kremnima otvorio je fabriku vode, koja se na tržištu prodaje pod imenom „Kremanska voda“. U ovo područje povukao ga je kvalitet vode, kao i njegovo poreklo.
– Okolina Tare i Zlatibora je najlepši i najzdraviji deo Republike Srbije. U Kremnima nema nijedan zagađivač, nema industrije, ne postoji tretiranje zemljišta raznim hemijskim preparatima, što je preduslov da u zemlji ima zdrava i pijaća voda. Pored toga, kompletno moje poreklo vodi iz ovih krajeva, samo sa one strane Srbije, iz Republike Srpske – kazao je Kiridžić.
U ovaj posao ušao je 2005. godine, kada je otpočeo istraživanja angažovanjem Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, na osnovu pređašnjih istraživanja tog fakulteta.
– Ovo što se znalo odavno jeste da taj potez Mokre gore i Kremana, odnosno padine Tare, daju bele vode, to jest visoko alkalne vode, koje su izuzetna retkost ne samo u Srbiji, nego i u Evropi i u svetu. Tako sam krenuo sa istraživanjem 2005. godine i dobili istražno pravo. Radili smo istražnu bušotinu na području sela Kremna, prema tunelu Šargan, prema Mokroj gori. Bušotina je dala izuzetno kvalitetnu vodu, najveće alkalnosti u Srbiji. Alkalnost vode se kreće od 9,2 do 9,4ph. Ko god prati trendove, doktori i najeminentniji stručnjaci iz oblasti medicine, koji zagovaraju baznost organizma, odnosno alkalnost organizma, znaju da je ovakva voda preduslov za zdravlje i zaštita od svake vrste oboljenja, a ponajviše kancera. Ono što još daje kvalitet vode, pored alkalnosti, jeste i nizak procenat natrijuma, što je praktično so, i vrlo nizak procenat kalcijuma, kamenca, tako da je ova voda idealna za ljudski organizam – kazao je Kiridžić.
Naredne 2006. godine naš sagovornik je krenuo u prikupljanje svih papira koji su potrebni za samu eksploataciju. Elaborate o rezervama vode dobio je 2010. godine.
– Sve smo to finansirali iz sopstvenih izvora, bez kredita, bez zaduživanja, da bi to bilo samoodrživo, jer, poznavajući tržište i situaciju, znao sam da ako dođe do zaduživanja, pre nego što počne fabrika da radi, kada dođu anuiteti, da je to katastrofa. Ima dosta fabrika koje su zbog toga ugašene. Ja sam želeo da to izbegnem. Zato sam svih 10 godina istraživanja finansirao iz sopstvenih sredstava – kazao je naš sagovornik.
I u maju ove godine počela je probna proizvodnja, a u julu se krenulo sa punjenjem za tržište.
– Sada se nalazimo na tržištu Vojvodine i to sa balonima od 5 i 6 litara. Još nismo krenuli na tržište u centralnoj Srbiji. Pred Novu godinu dolazi nam nova linija za balone od 15 i 19 litara, koji su namenjeni za aparate i kancelarije. U toku iduće godine planiramo da stavimo liniju i za boce od 0,5 i od 2 litra. To bi onda bila fabrika u punom kapacitetu. U međuvremenu nam predstoji sređivanje spoljašnosti objekta, prilaznih puteva i nadam se da ćemo to ove godine završiti – kazao je Kiridžić i dodao da imaju sve dozvole i smatra da je to retka fabrika vode u ovom produčju koja ima sve potrebne papire.
Bunar je bušen do 120 m i prohromskim cevima je dovedena voda.
– Izvor se nalazi na 30 metara od fabrike i to je prirodno izvorska voda, oligomineralna, ima 256ml po litru sastojaka i može se koristiti neograničeno. Imali smo u planu da proizvodimo i gaziranu vodu, ali, uz konsultacije sa tehnolozima, ako dodamo ugljen-dioksid gube se mnoga svojstva, ta ph vrednost ne bi bila ista. već dosta niža, tako da ćemo samo proizvoditi prirodnu izvorsku vodu. Površina samog objekta je 650 metara kvadratnih. Radili smo da bude optimalna i nema potrebe za većim objektima, nismo hteli da budemo megalomani – kazao je Kiridžić.
Kiridžić smatra da fabrika ima perspektivu i zbog kvaliteta vode, ali i zbog njegove skromnosti.
– Mi u svemu kasnimo za Evropom, jer, što su oni primenjivali pre 10 godina, mi to sada radimo. U Mađarskoj ne mogu da veruju da mi imamo vodu iz zemlje sa ph preko 9,2. Oni tu ph vrednost postižu jonizacijom, sa mašinama, da bi dobili od neutralne vode ph od7 do 9,2. Njima je neverovatno da takvu vodu imamo u zemlji, a da je ne koristimo na pravi način. Raduje da postoje ljudi koji su informisani o tome kakve su to blagodeti, koje ne koristimo. Ja nisam doktor da pričam šta znači ta ph za zdravlje čoveka, ali svakako ćemo da angažujemo vrhunske doktore iz Srbije, da objasne šta to znači za organizam. Ranije nisam imao iskustva sa proizvodnjom vode. Čitao sam dosta o tim alkalnim vodama, o vodi sa Mokre gore, lokaliteta Bele vode, i tu je stvarno visoka alkalnost. Najbliža voda po svojstvima je Prolom voda, iako je kod nje alkalnost nešto manja, a veći procenat natrijuma i kalcijuma. Ipak Prolom je već brend, ali čini mi se da je po svim svojstvima naša voda nešto bolja.
– Mi ćemo izdržati sa tom niskom cenom, da bi što više ljudi pilo tako dobru vodu. Ja je pijem već 10 godina, iz bunara sam uzimao vodu i nosio kući. Siguran sam da će fabrika dobro raditi, jer je voda odlična. Mi nemamo nikakav filter, nemamo nikakve hemije, direktno iz zemlje se puni na liniji. Svi tehnolozi su mi rekli da nema potreba za filterima, jer su filteri mogući zagađivači ako se ne tretiraju redovno. Sve analize je radio, osim u istražnim i u procesu dobijanja vode, Institut „Batut“, sa kojim imamo dobro saradnju. Oni će raditi u narednih godinu dana, a posle ćemo videti da napravimo saradnju sa Zavodom za javno zdravlje u Užicu – rekao je Kiridžić.
On smatra da je naše tržište vrlo malo i da nema prostora za velike projekte.
– U državi Srbiji, iako ima izutetno kvalitetne vode, vrlo malo se izvozi. To radi samo par fabrika, kao, na primer, Koka-Kolina Rosa i nešto Knjaz Miloš, zahvaljujući svom dugogodišnjem poslovanju i prepoznatljivosti, i to uglavnom na tržišta gde je srpski živalj. Sve ostalo je jako slabo i mi na našem tržištu imamo vrlo malo prostora za ozbiljniju proizvodnju. Dosta ljudi je propalo i nestalo baš zato što su krenuli megalomanski, gradili dobre fabrike, ali zaduženja nisu mogli da vrate. Kada izlazite na tržište, bez obzira na kvalitet vode, morate ići sa izuzetnom niskom cenom, jer trgovci ne mogu da prihvate veću cenu, zato što je u državi nizak standard i ne dozvoljava višu cenu vode. Mi smo optimizovali proizvodnju, pakovanje, sve je automatizovano, smanjili smo troškove na minimalu i imamo dobru cenu vode. Na tržište je veoma teško doći, i malo je i monopolozivano. Naišao sam na razumevanje trgovaca u Vojvodini, kod ljudi koji preferiraju domaću robu. U ostale strane lance teško je ući.
Prema njegovim rečima naišli su na izutetno razumevanje gradonačelnika Tihomira Petkovića.
– Mi smo u vrlo kratkom vremenskom roku dobili papire koji se tiču lokalne samourpave i posebno sam na tome zahvalan Tihomiru Petkoviću i lokalnoj administraciji. Još jedan čovek mi je dosta pomagao, a to je Boško Milovanović, koji živi u Beogradu, a Kremanac je rodom. On je od sebe dao maksimum, da ta fabrika počne da radi. Ugovorom sa lokalnom samoupravom subvecionisali su nam cenu komunalija, a naša obaveza je da zaposlimo radnike. To je dobar podsticaj i primer kako treba privući investitora. Lokalna samouprava nije ništa izgubila, jer porezi i doprinosi idu njoj – dodao je Kiridžić.
Fabrika vode u Kremnima trenutno zapošljava 5 radnika, a u narednom roku od 6 meseci planirano je da se zaposli još 5, a kada se fabrika potpuno bude završila i radila punim kapacitetom, do kraja iduće godine, prema planu, fabrika će zapošljavati 20 radnika.
– Dosta sam realan čovek i treba polako raditi, i dobro će biti mesnoj zajednici Kremna i ljudima koji tu rade, Moram da kažem da su Kremanci dobri radnici, na čelu sa šefom Milivojem Selakovićem – pohvalio je vlasnik Kremanske vode Kremance.
On je dodao da je 70 posto stanovništva u Srbiji čulo za Kremna po prorocima i Kremanskom proročanstvu i da je stvoren brend Kremna, koji je nedovoljno iskorišćen.
– Mi smo našu vodu mogli da nazovemo i Tarska voda ili Mokrogorska voda, ali smo namerno dali ime Kremanska, baš zbog tog brenda. I sa ovim imenom na tržištu nailazimo na dobar odaziv. Šteta što sam grad Užice nema zdravu pijaću vodu, jer je zdrava okolina. Mi u Zrenjaninu 12 godina imamo problem sa pijaćom vodom i nikada nećemo rešiti taj problem. Problem Banata i Srbije je što se njive prskaju su pesticidima i sve trujemo, i kako onda da iz zemlje izađe zdrava voda. Narod mora da shvati da se voda ne može piti iz cevovoda, jer su sami cevovodi već dosta zaprljani dugom ekploatacijom. U Nemačkoj sam radio devedesetih i skoro da niko nije koristio vodu za piće iz cevovoda, iako im je savršena voda – rekao je naš sagovornik.
On smatra da će u fabriku investirati još naredne tri do četiri godine, ali da je zadovoljan kako je krenulo.
Z. G.
