ПРИВРЕДНИЦИ ГОВОРЕ
За новогодишњи број Ужичке недеље разговарали смо са директорима највећих ужичких и српских извозних предузећа о томе како оцењују пословну 2015. годину, о броју запослених и платама, о новим инвестицијама, као и о мерама Владе Србије, које се непрекидно у јавности помињу да су добре и повољне за привреднике. Уостало, наши саговорници истичу да је посебно значајно што је курс стабилан и што расте углед Србије у свету.
МИЛИЈА БОЖОВИЋ – ВАЉАОНИЦА БАКРА СЕВОЈНО
Нови власници Ваљаонице бакра
УН: Како оцењујете пословну 2015. годину?
– Ова 2015. година је била један додатни искорак за Ваљаоницу бакра у циљу производних и финансијских резултата. У односу на 2014. годину успели смо да остваримо позитивну ЕБДУ са око 4 милиона евра. То смо успели тако што смо зацртали пословну политику прозводње и продаје асортимана са највећом додатном вредности, са високим ценама прераде и тиме смо успели да од нeгaтивне ЕБДЕ у 2014. години, посtигнемо позитiвних 4 милиона евра. Ова година је карактеристична по томе што смо ишли у корак са нашим највећим купцем „Првим партизаном“. Истовремено смо инвестирали у опрему од истог добављача, швајцарске фриме, за производњу чанчета, који је полазни материјал за опрему која се инсталира у „Првом партизану“, а то је даља финализација наших производа. Ту се додатно повећава цена прераде на неких 30 процената додатне вредности. Ето, резултат је постигнут тако што је наша додатна вредност у ранијим периоду била негде око 13 до 14 процената, у 2015. години је изашла до 20 посто. Ту политку ћемо наставити. Одрекли смо се производње мање профитабилних производа, који су раније били основ производње у Ваљаоници бакра а то су грађевинске траке и бакар инсталационе цеви, где су цене прераде до нивоа 500 евра без премије на метал и где је беспредметно финансирати такву врсту производње. Значи, радимо само толико колико имамо сировина за тај производ и тиме смањујемо укупне фискне трошкове. Политика даље преоријентације ка профитабилним производима ће бити боља у наредном периоду.
УН: Дакле пословали сте боље него прошле године?
– Тако је.
УН: Када кажете ЕБДА, на шта мислите, на добит?
– ЕБДА је резултат – укупан приход минус трошкови добија се позитивна ЕБДА, а за нас је то 4 милиона евра. Иза тога још иду амортизација и камате. Камате су 2,4 милиона. ЕБДА је разлика између прихода и трошкова. То је профит.
УН: Колико имате запослених?
– Око 1.130 радника. Ове године смо преко Националне службе за запошљавање примили 20 младих радника, који су обавили своју праксу од 6 месеци. Сада су примљени на одређено време од шест месеци и уколико покажу заинтересованост као сада, највероватније ће они бити замена и подмлађивање кадра у Ваљаоници. То смо радили и са инжињерским кадром металрушке струке. Примили смо три млада инжењера и стипендирали смо два.
УН: Колика је просечна зарада?
– Просечна зарада без посебних уговора, без плата менаџмента, је 43.000 динара. Исплаћује се редовно, као и све обавезе према држави, порези и доприноси, као и све обавезе према јавним предузећима, струја, гас, тако да смо одржали ликвидност. У току је и у завршној фази репрограм старих кредита, на две плус осам година, што ће омогућити да се лакше финансира производња у наредном периоду.
УН: Шта очекујете у 2016. години?
– У 2016. години очекујем даљу стабилизацију и нове искораке, као и повећање пословних и финансијских резултата.
УН: Хоће ли бити нових инвестиција?
– Нормално биће ремонти, опрема, занављање и осавремењивање нормално тече. Видећемо да ли ће бити неки нови програм, као овај са чанчетом, али ће се даље ићи ка осавремњавању и модернизацији постојеће опреме.
УН: Колико је био извоз у овој години да ли сте задовољни?
– Ваљаоница бакра је била увек међу првих десет или петнаест највећих извозника у Србији. То зависи од тренутне цене метала, која је у овом периоду падала. Извозимо између 85 и 98 посто од укупне производње, углавном на тржишта западне Европе, Америке, Блиски исток, Русије и у бивше југословенске републике, а на домаћем тржишту углавном преовлађује снабдевање фабрика наменских производа. И те фабрике сада имају своју екпсанзију у пласману својих производа, што нама иде на руку, тако да су ти производи доста профитабилни. Ми смо освојили пласман у Чешкој код познатог произвођача „Белот“, радимо за немачки „Мен“, радимо за бивше југословнске републике.
УН: Да ли је тешко доћи до сировина?
– Наша политика у смислу сировина је да се купи што више секундарних сировина које су јефтиније од свежих и до технолошких могућности. То је било око 800 тона месечно. Друго опредељење, што се тиче свежих сировина, јесте РТБ Бор. Ове године смо имали сасвим коректне услове и добро праћење од стране Бора. Имали смо око 10.000 тона катоде у овој години. Мислим да ћемо наредне године наставити те добре односе и комуникацију, да се наша сировина прерађује и додатно оплемењује у нашим фабрикама које прерађују, а не да они извозе катоду, а ми да увозимо катоду. Цинк нема производњу у земљи. Њега увозимо из Бугарске. Секундарну сировину, осим на домаћем тржишту, увозимо из бивших југословенских република и нешто из источне Европе, где могу да трпе трошкови транспорта.
УН: Исплатили се Ваљаоници бакра да у овом времену извози, јер су цене бакра баш ниске?
– Наша продајна цена се састоји из два дела. Један је цена метала, а други цена прераде. Цена метала је берзанска и увек се уговора са купцима, и плус наша цена прераде, која не зависи од пада или раста цене метала. Значи, ми немамо, што се тиче пада или раста цене метала, директне последице на наш резултат. То се све преноси на купца, с тим, ако је нижа цена метала, нама треба мање средстава за финансирање текуће производње. Индиректно пад и раст метала могу да утичу тренутно на тржишну позицију, на тактизирање од стране купаца итд.
УН: Колико нове мере Владе Србије утичу на рад Ваљаонице бакра? Да ли су створени бољи услови, да ли осећате те промене у односу на неки ранији период?
– Нама је најважније да нам политика не смета. Ја сам аполитичан и гледам шта су проблеми Ваљаонице и како их решити. Мање сам оптерећен политичком ситуацијом. Али, наравно значајно је да је добар привредни амбијент, да је стабилан курс и у том делу се стварно може похвалити политика Народне банке, јер ми пуно зависимо од стабилног курса. Наш годишњи девизни промет је од 120 милиона до 150 милиона евра у извозу, нешто мање у увозу. Мало нам је ишло у прилог раст курса долара у делу извоза на америчко тржиште на доларска подручја, што је последица повећање наших прихода од тог извоза.
УН: И за крај нам реците ко је сада власник Ваљаонице бакра?
– Раније су били власници два фонда амерички и енглески, а сада су власници две америчке фирме чији су власници Деско Никитовић и Небојша Ћирић.
ДОБРОСАВ АНДРИЋ, ДИРЕКТОР ПРВОГ ПАРТИЗАНА
Најбоља пословна година
УН: Како бисте оценили пословну 2015. годину?
– Ова 2015. година је била најбоља у пословању „Првог партизана“, најбоља по упослености и по производњи, по финансијској реализацији. Не бих могао да кажем да је најбоља по инвестицијама, али је међу добрим, јер смо ове године, пошто нисмо имали много улагања у инфраструктуру, имали улагања у опрему. Пустили смо нове линије за производњу чауре, које нам повећавају укупну производњу за 40 посто и још низ машина које смо сами направили. Време, док не будемо добили папире за нову локацију измештања подземног дела фабрике, искористећемо за бављење опремом.
УН: Када је планирано премештање подземног објекта и где?
– Када буду завршени папири, почињемо са инфраструктуром новог комплекса. Кад то будемо завршили практично и задњи човек из подземног објекта биће измештен у производњу на новој локацији од 75 хектара на Белој земљи. Сада се ради на принципу да се прогласи јавни интерес. Локална самоуправа је донела такву одлуку, сада ми и одређене службе, пре свега Дирекција за изградњу, радимо на изради елабората, који треба да обезбеди потребне сагласности од низа министарстава да та будућа фабрика не угрожава никога. Након тога, предвиђа се по одређеној динамици време за дебату, односно јавну расправу. Ја сам оптимиста и очекујем да у априлу или мају идуће године уђемо са машинама и да кренемо да радимо. Планирано време је од 12 до 15 месеци.
УН: Колико ће да кошта та инвестиција и ко финансира?
– Ми смо проценили да је вредност те инвестиције између 8 и 10 милиона евра. То плаћа „Први партизан“ делимично из сопствених средстава, делимично из средстава дугорочног кредита, које ћемо моћи да добијемо од банака. Поменућу ту и Министарство одбране, које ради на потпуној санацији Српске банке, која ће бити задужена да финансира одбрамбену индустрију. „Први партизан“ има мало предности у односу на друге фабрике, јер има сарадњу и са другим банкама које хоће да финансирају наше предузеће због програма, а то је цивилни и комерцијални програм, тако да ћемо видети да узмемо кредите од ове или неке друге банке. То су инвестиције које се по прорачунима стручних људи из „Првог партизана“ врло брзо врате.
УН: Шта ће бти са “рупом”, са тим подземним погоном?
– Оно што сада могу да кажем је сигурно да не смемо дозволити да тај простор, који је доста велики, пропадне. Значи, морамо држати климатске услове да би то одржали. Постоји више идеја, па ћемо видети, јер није могуће решавати и излазак и улазак нечег новог. Сигурно перспектива и за тим простором постоји са неким програмом који су безопасни, који су акумулативни, који могу да поднесу те трошкове боравка људи у тим условима. Ту ће радити неки други људи, али ту се неће правити муниција, већ нешто друго.
УН: Какви су статистички подаци „Првог партизана“ у овој години?
– Наша реализација ове године је на ниву од око 85 милиона долара. Највећа до сада. Број јединица који је произведен је већи за 10 посто у односу на прошлу годину. Извозимо 98 посто, а 2 посто је домаће тржиште. Планови за наредну годину је да обезбедимо да се 15 до 20 посто производи више, а то аутоматски значи пута два у реализацији у финансијском смислу, што значи да „Први партизан“ иде неким узлазним графиконом.
УН: Колико има запослених у „Првом партизану“ и како ће радници решити свој статус у предузећу? Колика је просечна плата?
– Ми сада имамо 1.500 радника и просечна плата је 60.000 динара. Имамо старе раднике који су запослени у сталном радном односу, имамо раднике по уговору на одређено време и раднике на привремено повереним пословима. До краја године ми ћемо неких 770 радника превести у нове статусе, један добар део од тих 770 ће бити запослени за стално, а они радници, који су на привремено повереним пословима, добиће статус под уговором. Када завршимо потпуно нове капацитете, тада можемо причати о повећању броја запослених у једном броју. Ја сада не бих лицитирао колико је то, јер ће се имплементирати нова технологија. Сигурно ће бити потребе за један број људи, који неће бити на стотине, јер ово што ми радимо су савременије врсте опреме, тако да не захтевају велики број радника. Дакле, 1.300 ће бити у сталном радном односу, а остало под уговором о раду.
УН: Да ли је било лакше пословати у овој години због неких мера Владе? Да ли су то мере које ограничавају или подстичу рад?
– Велики број фабрика из одбрамбене индустрије у неком претходном периоду имали су проблема са упосленошћу капацитета. Задњих две до три године, због положаја Србије у свету, које остварује нова Влада, долази до упошљавања тих капацитета, који нису били дуго упослени. Неке фабрике у том периоду нису у потпуности могле да издрже да се годинама не ради, па су дошле на ивицу егзистенције. То су „Трајал“, „14. октобар“, „Телеоптика“ и захваљујући Министарству одбране бар здрави делови тих фирми који су одбрамбени, доживели су експанзију у позитивном смислу. Наравно. „Први партизан“ је имао среће, памети или знања да упосленост својих капацитета отпочне много раније и практично од 2005. године немамо ниједан проблем што се тиче упослености и производње. Неке од тих фабрика сада попуњавају своје капацитете и доживљавају нови живот. То је директан одговор на ваше питање. Када се каже помоћ, то не значи само седети и да вам да неко паре. Помоћи се огледају и у положају државе, системима рада и слично.
НИНКО ТЕШИЋ, ДИРЕКТОР „ИМПОЛ-СЕВАЛ“
Пребацили капацитете
УН: Како оцењујете пословну 2015. годину?
– Ова пословна година је била једна од најбољих у историји „Импол Севала“. Планови производње су пребачени, успели смо да ове године остваримо 51.000 тона хладно ваљаног програма, а капацитет фабрике је 50.000 тона. Линија за бојење ће имати производњу негде око 8.600 тона, а план је био 8.000 тона, 33 посто смо више продали у односу на 2014. годину. Добар је то тренд и то нам даје охрабрење да ћемо за коју годину достићи оне пројектоване капацитете са линијом за бојење. Она данас, са оволиким нивоом производње, даје добит. Волео бих да се и у 2016. и у 2017. године понови 2015. година.
УН: Хоће ли бити нових инвестиција?
– У овој години смо направили и Надзорни одбор је усвојио студију инвестиционог улагања у модернизацију и реконструкцију топле ваљаонице. Обавили смо све разговоре са добављачима и стручњацима опреме, то је сада све у завршној фази и очекујем да до 15. јануара имамо све потписане уговоре, да прво заустављање ваљаонице буде у јануару 2017. године на месец дана, друго у септембру 2017. и у октобру 2017. године, на дан предузећа, имамо модернизовану топлу ваљаоницу. Ова фаза кошта преко 15 милиона евра.
УН: Колико имате запослених и колике су плате? Хоће ли бити новог запошљавања?
– Просечно нето зарада без менаџмента је 67.000 динара и већи смо од српског просека. Имали смо добро пословање, добро смо радили и мислим да смо то и зарадили. Имамо око 700 радника. Биће новог запошљавања, али колико, то више нико не може са сигурношћу да каже. Ми смо претходних година примали раднике, јер смо очекивали да ће људи одлазити у пензију и радили припрему кадра. Али, онда је дошло до измене закона, па нисмо више сигурни кад нам ко одлази у пензију. Можда се деси да у следећој години 38 запослених оде у пензију, а може да се деси свега пет до шест, оних који пуне 65 година. Дакле, ново запошљавање је сада тешко планирати.
УН: Да ли је ова година била лакша због неких мера Владе Србије
– У 2015. години имали смо стабилан курс и немамо оптерећење са значајним износима курсних разлога. Прошле године је знатно више осцилирао курс, него ове. Мислим да смо имали једну стабилност привредног система у Србији, ниску инфлацију, курс који се није много мењао, а то нама одговара јер 97 посто производње извозимо.
З. Г.
