Пише проф.Биља Грујичић
Нећеш ваљда о култури? Па ко ће то да чита? Али ти си млађа, слађа, каже мени мој Уредник, па покушај. Ставићу ти лепу слику, каже. Обећала сам му да нећу рећи да сваке вечери гледам „Културни дневник“, јер ми одговара време емитовања; нећу помињати ни “Видик“ другог канала РТС-а, нећу помињати овогодишњу „Ноћ музеја“, јер као да је није ни било! Али како да пишем, а да ништа не кажем? Каже, буди политичарка!
Наиме, шта је приметно? Одсуство сваке друштвене и приватне бриге за културу и уметност, а самим тим и за образовање. У свим временима и највећи уметници бавили су се својим уметностима под минимално професионалним условима, сетите се само Симовићеве драме. Сетите се меценаштва још у доба хуманизма и ренесансе. Међутим, уколико култура не уђе у фабричке хале и некадашње домове културе, тешко ћемо свет довући до ње, тако да ће она све више постати привилегија. Централизованост излагачких галерија, културних простора и позоришних представа постаје оно што треба да нас брине.
Доста је, Биљана, шта ти хоћеш, хлеба и игара? Хоћеш ли ти, можда, место у првом реду? Ма, не, са културом се ужива насамо, ако знате! Ако не знате, вежбајте, додирнеш склуптуру, омиришеш књигу, осетиш баладу. Па није све за објављивање! Али једна госпођа из компаније“Фејсбук“, нагласивши да живимо у четвртој индустријској револуцији, са превише података свуда око нас, каже да пажња садашње публике траје три секунде. Садржај и креативност јесу битни, али само на три секунде. Дакле, што видите, видели сте.
Међутим, ја сам увек за оно Пирсингово становиште: “Каткад је много боље путовати, него стићи.“ Јер уметност је заиста вечно откривање и вечно путовање.
Нисам овога пута била актуелна, нисам хвалила руралну културу, комплет лепињу и вунене чарапе. Не зато што их не сматрам добрима, нећу ја ни хлеба преко погаче, али то су већ осведочене вредности. Хтела сам да кажем да је важно да знате и неки број латинских цитата, да препознате Климтове слике, да прочитате понешто, одете на неко књижевно вече, па макар и због канапеа, који обично следе на крају. Нека сва чула уживају! Иако знам да још није изабран премијер, а да квоте на кладионицама расту, знам и за други круг на локалним изборима у Хрватској, видела сам и цео хрватски државни врх на миси Алојзу Степинцу, кога предлажу за свеца. Било ми је то понижавајуће, а не желим да звучим националистички, иако сматрам да фашизам треба свуда исто осудити. Доста је више Биљана, ниси ти политичарка! Довољно је да будеш културна!
Воли вас Ваша Биљана!
Prethodni tekst