1.
Јесте Дунав моћна река; око ње има добрих шума, кад надође меље и камен, и дрво, али и Ђетиња има своје начине да покаже своју посебност.
Кад је оно Пифки, онај што се мувао кањоном са шеширим и добрим црним псом, решио да се насели у хладним, усамљеним северним крајевима изнад Саве, помагали смо му да нађе кућу за паре које има, одлучни да верујемо да иде на боље.
У Шајкашу се о тим стварима распитивао мој друг Славко Декара, члан СПО-а вероватно од пре оснивања, познат по томе што је у свакој забити у којој смо били проналазио једног истог као он, брадатог, који је добио батине на свим демонстрацијама, рачунато од Америчке читаонице и Вијетнамског рата и ветерана прослава на Равној Гори, „док је то било оно право“.
Њему је помагао Драга, сусед. Обично је стајао иза Славка, лица ван домета камерице и давао веома здраве коментаре о кућама и окућницама; праве паорске.
Треће вечери, Драга ме је питао: „Драгане, а од чега тај твој друг овде мисли живети?“
Покушао сам да му објасним о пањевима и гранама ђетињским бујицама приведеним зачудним обличјима, које потом Милош уобличава у уметничка дела; и мени сам се чинио неуверљивим…
Драга је одћутао мало. „Знате, Драгане, неће он наћи на Дунаву таквих пањева. Неће му овде бити као тамо.“
После се Пифки примирио у Руском Крстуру; може бити да тамо има нека вода с фелшом и дриблингом, или је бар некад текла.
2.
Не може бити да Дунав није света река, велика; зато је штитимо.
Али, кад паор из Шајкаша, који Малу свету реку никад није видео, зна да она на посебан начин котрља камење преко чворноватих стабала отетих од крша, што не би и понеко министарство?
Пре неки дан, Мрежом и кањоном протрчала је вест да ће клисура Ђетиње бити заштићено подручје треће категорије и добиће статус предела од изузетних одлика, све до Врутака.
Од седам министарстава, шест се сагласило. Министарство пољопривреде има једну примедбу, отклоњиву, па ћемо онда…
А како ћемо се штитити горе, после бране у Врутцима, и како ћемо ове мученике низводно заштитити од нас, чуће се.
3.
Општине Чајетина и Ужице тражиле су да се штитимо; праведно је то, иако је клисура малим делом чајетинска.
Код њих је Сушичко врело, вода коју пијемо; код њих је повелики слив, којим ка Ђетињи отпаци путују и површински, и подземним токовима; код њих су туристи и уметност вађења новчаница без анастезије, а безболно.
Добро је да смо заједно кренули у авантуру помирења с природом. Добро је да смо заједно урадили било шта.
Не знам јесмо ли испреговарали ишта са Стапарцима, јер у атару тог села је све чиме се дичимо, све што још нисмо упропастили до тачке после које нас свако оклевање и међусобно неразумевање баца назад, у све теже почетке.
Стапарско је, пријатељи моји, од Црвеног тунела па скоро до бране у Врутцима; јесте то село у Ужичкој општини, али…
Је ли им објашњено шта су категорије и степени заштите, да не буде као оно низводно?
А још су надурени због Зелене стазе, коју својим друмом сматрају; царским.
У овим крајевима, дању, од дурења до успоравања и кочења сваке идеје која узводно крене, не дели нас само танка нит; у овим крајевима, ноћу, од дурења до ломљења и уништавања, разлика може бити и мало пиво, дволитарско.
Ако им је објашњено шта обзнаном бива, свака част.
4.
У ову добру авантуру, почетак обнове природе и људскости, пошли смо с Чајетинцима и, надам се, уз добру вољу Стапараца.
Природно добро треће категорије…
Прва категорија је подручје међународног, националног и изузетног значаја, и налази се на територији бар две локалне заједнице.
Друга категорија је за Пифкијев нови дом, Војводину, па нека се он њоме бави, на територији две или више локалних заједница.
Трећа, ова наша, је локалног значаја и проглашава је локална самоуправа.
Или смо узели шта се добити може, или смо постали једно са Чајетинцима.
А тек нас степени заштите чекају, други и трећи…
5.
Код нас ће бити други и трећи степен заштите; онај први је стварно строг и не би смо могли за њега да се боримо и да смо хтели.
Други, оштрији, ограничава неке активности људске, али ниједну не укида, сем сакупљања гљива, дивљих биљних и животињских врста. И то може, али на приватним имањима, а њих је око 70% у будућем заштићеном природном добру.
Уредба о режимима заштите још каже шта може:
• „регулација и преграђивање водотока“, у преводу брана до 5 хектара површине;
• хидролектрана, до 5 мегавата;
• туристички, угоститељски и објекти за презентацију природних вредности, али мали и у традиционалном стилу;
• у оквиру домаћинстава до 1000 места за бројлере, 500 места за живину и десет за говеда;
А да се из клисуре не би зачуло „Неће моћи“, „Ко су они да Мени кажу“ и „Да видим ко ће да Ми забрани…“, ред је да се каже да трећи степен заштите дозвољава све то, само веће, и рецимо:
• изградњу асфалтних база;
• изградњу других индустријских објеката;
• складишта, викендице;
• експлоатацију и прераду резерви минералних сировина и геотермалних ресурса;
• објекте туристичког смештаја, инфраструктурне мреже у складу…
Поштено је да се каже да има ограничења у удаљености од зона првог и другог степена; понешто је дозвољено у рубним подручјима…
‘Ајде да се уздамо у статус „Предео од изузетних одлика“…
6.
Ово мора да се цитира:
Измене Закона о заштити природе, Члан 33.
„Предео изузетних одлика је подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.
Предео изузетних одлика може бити природни предео изузетних одлика и културни предео изузетних одлика.
Природни предео изузетних одлика је подручје значајне биолошко-еколошке и естетске вредности где традиционалан начин живота локалног становништва није битније нарушио природу и природне екосистеме.“
Исти члан, и нада у спас:
У пределу изузетних одлика забрањене су радње и активности којима се нарушавају примарне природне и створене вредности и карактер предела.
7.
Има ту још шанси да се не размахне градња и привређивање по клисури Мале свете реке: заштићена станишта, врсте…
Добро је да се кренуло, и то заједно; иако све ово звучи неком сурово, неком недовољно, искорак је од нерегулисаног ка некако регулисаном.
Оно што је неком еротски сан, другом је ноћна мора, рече Филип Хозе Фармер, давно.
У нашем свету, овде у брдима, све се може омаћи и окренути наопако; искористити да се улети у клисуру и на брзака озида и наплати; имаће, ваљда ко да пази.
Ако је ово први корак у преузимању свог најближег окружења и почетак озбиљног старања о Малој светој реци, ура!
Јер, дуг је пут.
(Ужичка недеља 978)
