1.
Jeste Dunav moćna reka; oko nje ima dobrih šuma, kad nadođe melje i kamen, i drvo, ali i Đetinja ima svoje načine da pokaže svoju posebnost.
Kad je ono Pifki, onaj što se muvao kanjonom sa šeširim i dobrim crnim psom, rešio da se naseli u hladnim, usamljenim severnim krajevima iznad Save, pomagali smo mu da nađe kuću za pare koje ima, odlučni da verujemo da ide na bolje.
U Šajkašu se o tim stvarima raspitivao moj drug Slavko Dekara, član SPO-a verovatno od pre osnivanja, poznat po tome što je u svakoj zabiti u kojoj smo bili pronalazio jednog istog kao on, bradatog, koji je dobio batine na svim demonstracijama, računato od Američke čitaonice i Vijetnamskog rata i veterana proslava na Ravnoj Gori, „dok je to bilo ono pravo“.
Njemu je pomagao Draga, sused. Obično je stajao iza Slavka, lica van dometa kamerice i davao veoma zdrave komentare o kućama i okućnicama; prave paorske.
Treće večeri, Draga me je pitao: „Dragane, a od čega taj tvoj drug ovde misli živeti?“
Pokušao sam da mu objasnim o panjevima i granama đetinjskim bujicama privedenim začudnim obličjima, koje potom Miloš uobličava u umetnička dela; i meni sam se činio neuverljivim…
Draga je odćutao malo. „Znate, Dragane, neće on naći na Dunavu takvih panjeva. Neće mu ovde biti kao tamo.“
Posle se Pifki primirio u Ruskom Krsturu; može biti da tamo ima neka voda s felšom i driblingom, ili je bar nekad tekla.
2.
Ne može biti da Dunav nije sveta reka, velika; zato je štitimo.
Ali, kad paor iz Šajkaša, koji Malu svetu reku nikad nije video, zna da ona na poseban način kotrlja kamenje preko čvornovatih stabala otetih od krša, što ne bi i poneko ministarstvo?
Pre neki dan, Mrežom i kanjonom protrčala je vest da će klisura Đetinje biti zaštićeno područje treće kategorije i dobiće status predela od izuzetnih odlika, sve do Vrutaka.
Od sedam ministarstava, šest se saglasilo. Ministarstvo poljoprivrede ima jednu primedbu, otklonjivu, pa ćemo onda…
A kako ćemo se štititi gore, posle brane u Vrutcima, i kako ćemo ove mučenike nizvodno zaštititi od nas, čuće se.
3.
Opštine Čajetina i Užice tražile su da se štitimo; pravedno je to, iako je klisura malim delom čajetinska.
Kod njih je Sušičko vrelo, voda koju pijemo; kod njih je poveliki sliv, kojim ka Đetinji otpaci putuju i površinski, i podzemnim tokovima; kod njih su turisti i umetnost vađenja novčanica bez anastezije, a bezbolno.
Dobro je da smo zajedno krenuli u avanturu pomirenja s prirodom. Dobro je da smo zajedno uradili bilo šta.
Ne znam jesmo li ispregovarali išta sa Staparcima, jer u ataru tog sela je sve čime se dičimo, sve što još nismo upropastili do tačke posle koje nas svako oklevanje i međusobno nerazumevanje baca nazad, u sve teže početke.
Staparsko je, prijatelji moji, od Crvenog tunela pa skoro do brane u Vrutcima; jeste to selo u Užičkoj opštini, ali…
Je li im objašnjeno šta su kategorije i stepeni zaštite, da ne bude kao ono nizvodno?
A još su nadureni zbog Zelene staze, koju svojim drumom smatraju; carskim.
U ovim krajevima, danju, od durenja do usporavanja i kočenja svake ideje koja uzvodno krene, ne deli nas samo tanka nit; u ovim krajevima, noću, od durenja do lomljenja i uništavanja, razlika može biti i malo pivo, dvolitarsko.
Ako im je objašnjeno šta obznanom biva, svaka čast.
4.
U ovu dobru avanturu, početak obnove prirode i ljudskosti, pošli smo s Čajetincima i, nadam se, uz dobru volju Staparaca.
Prirodno dobro treće kategorije…
Prva kategorija je područje međunarodnog, nacionalnog i izuzetnog značaja, i nalazi se na teritoriji bar dve lokalne zajednice.
Druga kategorija je za Pifkijev novi dom, Vojvodinu, pa neka se on njome bavi, na teritoriji dve ili više lokalnih zajednica.
Treća, ova naša, je lokalnog značaja i proglašava je lokalna samouprava.
Ili smo uzeli šta se dobiti može, ili smo postali jedno sa Čajetincima.
A tek nas stepeni zaštite čekaju, drugi i treći…
5.
Kod nas će biti drugi i treći stepen zaštite; onaj prvi je stvarno strog i ne bi smo mogli za njega da se borimo i da smo hteli.
Drugi, oštriji, ograničava neke aktivnosti ljudske, ali nijednu ne ukida, sem sakupljanja gljiva, divljih biljnih i životinjskih vrsta. I to može, ali na privatnim imanjima, a njih je oko 70% u budućem zaštićenom prirodnom dobru.
Uredba o režimima zaštite još kaže šta može:
• „regulacija i pregrađivanje vodotoka“, u prevodu brana do 5 hektara površine;
• hidrolektrana, do 5 megavata;
• turistički, ugostiteljski i objekti za prezentaciju prirodnih vrednosti, ali mali i u tradicionalnom stilu;
• u okviru domaćinstava do 1000 mesta za brojlere, 500 mesta za živinu i deset za goveda;
A da se iz klisure ne bi začulo „Neće moći“, „Ko su oni da Meni kažu“ i „Da vidim ko će da Mi zabrani…“, red je da se kaže da treći stepen zaštite dozvoljava sve to, samo veće, i recimo:
• izgradnju asfaltnih baza;
• izgradnju drugih industrijskih objekata;
• skladišta, vikendice;
• eksploataciju i preradu rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa;
• objekte turističkog smeštaja, infrastrukturne mreže u skladu…
Pošteno je da se kaže da ima ograničenja u udaljenosti od zona prvog i drugog stepena; ponešto je dozvoljeno u rubnim područjima…
‘Ajde da se uzdamo u status „Predeo od izuzetnih odlika“…
6.
Ovo mora da se citira:
Izmene Zakona o zaštiti prirode, Član 33.
„Predeo izuzetnih odlika je područje prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološko-ekološkim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala područja i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva.
Predeo izuzetnih odlika može biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo izuzetnih odlika.
Prirodni predeo izuzetnih odlika je područje značajne biološko-ekološke i estetske vrednosti gde tradicionalan način života lokalnog stanovništva nije bitnije narušio prirodu i prirodne ekosisteme.“
Isti član, i nada u spas:
U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se narušavaju primarne prirodne i stvorene vrednosti i karakter predela.
7.
Ima tu još šansi da se ne razmahne gradnja i privređivanje po klisuri Male svete reke: zaštićena staništa, vrste…
Dobro je da se krenulo, i to zajedno; iako sve ovo zvuči nekom surovo, nekom nedovoljno, iskorak je od neregulisanog ka nekako regulisanom.
Ono što je nekom erotski san, drugom je noćna mora, reče Filip Hoze Farmer, davno.
U našem svetu, ovde u brdima, sve se može omaći i okrenuti naopako; iskoristiti da se uleti u klisuru i na brzaka ozida i naplati; imaće, valjda ko da pazi.
Ako je ovo prvi korak u preuzimanju svog najbližeg okruženja i početak ozbiljnog staranja o Maloj svetoj reci, ura!
Jer, dug je put.
(Užička nedelja 978)
