Iz ženskog ugla: Piše prof. Bilja Grujičić
Koje su Vaše omiljene novine? Volite li štampana, ili elektronska izdanja? Šta kažete za „Nedeljicu“? Upoređujete li informacije? Da li smo uvek u mogućnosti da uspostavimo kritičku distancu prema informacijama koje nam se nude? A gde nam je vreme za sve to? Savremeni čovek je postao medijski zavisnik i gotovo da ne postoji onaj koji na neki način nije izložen dejstvu medija. Napredak informacione tehnike uzrokuje veoma brz rast tržišta informacija na kojem je konkurencija izuzetno izražena i nemilosrdna. Ne znam koliko sam savremena, dragi moji, ponekad me i od te nazovi „savremenosti“, boli glava, ali znam da su nam medijski sadržaji sve brutalniji. Tačnije, rado bih se vratila u ono primitivno vreme „oči u oči“ razgovora. Interesantni su i i rezultati istraživanja po kome bi 40% kolega napustilo medije. Vreme koje je pred nama, najavljuje tek sadržaje različitih vrsta.
Međutim, gde je tu odgovornost za sopstvenu reč? Uobičajno je pljunuti po svemu, to ništa ne košta. Pljuni po čoveku, pljuni po instituciji, pljuni po sistemu, šta košta? Kako se meri ispljuvak, kome je on značajan? Nisu li ljudi sistem? Ko ga čini, ja, ti, oni? Razmisli o sebi, pre nego baciš kamen na drugoga. Kultura donosi pobedu, dok pobeda uvek ne donosi kulturu, zapravo, često se dešava da je njena posledica – upravo nekultura. Reče neko da je :“Tragično što su glupaci toliko sigurni, a mudri tako puni sumnje.“
Bez želje da reklamiram banku čiji sam klijent, ali mi se uvek, kada me pozdravi, učini dobra poruka: “Život je nepredvidiv, dobro je znati da možeš da pauziraš ratu. “Znam da će se odmah pojaviti sveznalice koje će reći da ćeš ratu ipak platiti. Međutim, malo ljudskosti nije na odmet. Ista je stvar i sa medijima. Ko god da kreira medijsku sliku Srbije, mora da ima ljudskost na umu. Znači li to pljuvati umereno? Ne znam, prosudite sami. Nisam od onih koji nameću zaključke. Znam samo da se trudim da budem objektivna, zbog Vas dragi moji. Čućemo se uskoro…
