UŽIČANI U SVETU: MARIJA LAZIĆ – DŽEZ PEVAČICA
Sa devet godina počela je da svira klavir u nekadašnjoj Muzičkoj školi „Petar Konjović“, a današnjoj „Vojislav Lale Stefanović“ u Užicu.
-Upisala sam muzičku školu u klasi profesorke Milice Župić. Ne samo odličan pedagog, profesorka Milica je svojim velikim zalaganjem i ljubavlju prema muzici i mene naučila da volim muziku. Kroz šest godina dosta smo putovale na takmičenja i koncerte po celoj Srbiji.
– Ipak mi je najbitnija muzička figura u životu moj otac Zoran Lazić, gitarista dobro poznat na užičkoj muzičkoj sceni. Od rođenja sam okružena muzikom i muzičarima, a kasnije, kad je za to došlo vreme, imala sam punu podršku njega i majke Ljiljane da nastavim školovanje. Tih godina nije bilo srednjeg muzičkog obrazovanja u Užicu i sećam se da je dosta dece odustajalo od muzičke škole, jer se moralo nastaviti u Beogradu ili Kragujevcu. Srećom, moji su imali sluha, poverenja i verovali su u mene, pa sam nastavila sa školovanjem u Beogradu – rekla je Marija.
U 2005. godini upisala je Muzičku školu „Mokranjac“ u klasi prof. Snežane Milosavljević, a 2009. Fakultet muzičke umetnosti, takođe u Beogradu. Tu je diplomirala na katedri za klavir 2013. godine u klasi profesora Aleksandra Šandorova. Uporedo sa FMU pohađala je i džez odsek Muzičke škole Stanković u klasi profesora Miloša Krstića.
Sa posebnim talentom, tokom školovanja učestvovala je na raznim republičkim i međunarodnim takmičenjima. Imala je priliku da nastupa u velikim dvoranama i koncertnim salama, izvodi pijanističke resitale, nastupa u kamernim sastavima, kako sa bendom, tako i sa orkestrom. Tako je nastupala na Beogradskom džez festivalu 2011. godine, Gitar art festivalu iste godine, sa Big Bandom RTS-a, držala je koncerte u Kolarčevoj zadužbini, Skupštini grada Beograda, SKC-u…
Uz podršku porodice i prijatelja 2011. godine se prijavila za učešće u TV emisiji „Ja imam talenat“ i plasirala se u polufinale.
– Za tu priliku izvela sam Rijaninu pesmu „Te Amo“ u potpunom drugačijem aranžmanu, što se posebno svidelo tadašnjem članu žirija Ivanu Tasovcu. On je bio vidno razočaran što ta numera nije uspela da se plasira u finale – kazala je Marija.
Ovaj nastup je Mariji dao samo nova krila i ohrabrio je da nastavi da piše aranžmane i komponuje svoju muziku. Na fakultetu je postala član renomiranog akademskog hora Collegium Musicumm, te je pod dirigentskom palicom Darinke Matić Marović putovala širom sveta i nastupala u najznačajnijim koncertnim salama, od kojih se najviše izdvaja koncert u Carnegie Hall-u u Njujorku 2013. godine.
Po preporuci profesora 2013. godine privremeno je radila kao muzički saradnik u Muzičkoj školi „Josif Marinković“, dve godine kasnije na Institutu za umetničku igru, kao i u Narodnom pozorištu u Beogradu u sezoni 2014/15.
– Rad u pozorištu je bilo lepo iskustvo, jer sva ta saradnja sa baletskim igračima i pedagozima iz inostranstva, mnogo mi je značio – dodala je Marija.
Nakon sezone u Narodnom pozorištu dobila je poziv da se priključi bendu Mr. Clean iz Velike Britanije, sa kojim je ostvarila uspešnu saradnju, nastupajući u Francuskoj i Švajcarskoj.
– To je tek bila jedna velika životna i profesionalna škola, Upoznala sam dosta muzičara, koje ne bih imala priliku da upoznam u Srbiji. Posle sam se vratila u Beograd, gde sam nastavila da nastupam sa beogradskim muzičarima, od kojih bih najpre izdvojila Dragana Ivanovića, velikog prijatelja i po mom mišljenju jednog od najboljih gitarista u Srbiji – rekla je naša sagovornica.
U 2014. godini sa svojim koleginicama osnovala je prvi ženski Beyonce Tribute Band, u kome je njih šest devojaka i uspešno su nastupale na Bir festu pred 10.000 ljudi. Bend i danas drži koncerte širom Evrope (Hrvatska, Slovenija, Italija, Francuska, Bugarska, Makedonija, Švajcarska). A od prošle godine radi kao muzički supervizor za nemačku kruzer kompaniju „Aida“.
– Kao mlada sam se odvojila od kuće i valjda je to uticalo da dalji put mog života. U poslednjih pet do šest godina živim od muzike i to je fin posao, ali nema opuštanja. Moraš stalno da radiš i napreduješ, održavaš kontakte i, ako si dobar, sačuvaš posao. Uvek je dinamično, zato mi se i sviđa.
Prošle godine Marija se odlučila da se okuša u još jedom poslu.
– U februaru prošle godine otišla sam na audiciju za nemačku kruzer kompaniju „Aida“ i dobila angažman. Izašli smo u sastavu kvarteta, dua i ja kao solista. Međutim, zaposlili su me kao pijanistu i supervizora, i u julu sam počela da radim za njih. To je moje prvo iskustvo na brodu – rekla je Marija, koja je pre odlaska na plovidbu kruzerom provela dva meseca u Hamburgu na probama sa ansamblom koji je nastupao u pozorištu.
– Brod na kome sam bila je ogroman. Imaju i pozorište i zabavni odsek, koji je velika mašina i gde treba da postoji supervizor, da sve to organizuje i nadgleda. to je bila moja pozicija. Posle tih proba u Hamburgu, provela sam pet meseci na brodu. Nije mi bilo teško što se tiče rada i fizičkog navikavanja na brod. Najviše volim kada sednem za klavir i sviram. Nemam tremu, jer još kao student navikla sam da budem okružena sa puno ljudi na mojim nastupima. Bilo mi je jedino teško jer sam putovala i nastupala sama. Na brodu se posada se brzo smenjuje, pa sam za pet meseci upoznala dosta ljudi, ali nisam stigla sa mnogo njih da se zbližim. Izdvojila bih gitaristu Santjaga Fereiru iz Brazila, sa kojim sam nedavno u Pragu snimala u studiju i planiramo saradnju u budućnosti. Moj smeštaj na kruzeru je bila jedna kabina, koju sam zvala kutija cipela, jer je bila toliko mala, mada je i to bilo super. Naučila sam da se u tako malom prostoru organizujem – opisala je Marija svoje iskustvo na brodu i dodala:
– To je jedan dobro organizovan sistem i svako ima svoju ulogu i obavezu na brodu. Hijerarhija mora da se poštuje. Bez obzira na to, jedno je jasno, a to je jako lepo iskustvo susreta sa dosta kultura. Moja docimerka je bila jedna divna devojka sa Filipina. Na brodu je spektar ljudi koji se bave različitim poslovima. Mi, koji se bavimo umetnošću, imali smo osećaj kao da smo pali sa Marsa među te oficire i inženjere. Život na kruzeru je spoj nespojivog i zbog toga je veoma dinamičan.
Kruzer na kome je Marija bila, išao je od Hamburga do Kanarskih ostrva, a potom je kružio od ostrva do ostrva.
– Putnici kruzera su uglavnom imali paket aranžman od sedam dana. Nije to bilo ono klasično putovanje preko okeana, da traje po nekoliko dana, pa tek onda negde da se pristane. Uglavnom smo putovali noću od jednog do drugog ostrva, tako da nije bilo strašno. Nisam imala morsku bolest, a kada je more bilo nemirno, najlakše bih skrenula misli sviranjem. Jedino kada smo išli do portugalske obale, trebalo nam je skoro dva dana da odemo i da se vratimo nazad. Najjači utisak na mene je ostavilo to kada noću stanem na pramac broda koji velikom brzinom seče vodu i tako nastavi satima, a kopno se ni ne nazire.
Dosta vremena je provodila na brodu, a pozorište je uglavnom radilo uveče.
– Predstave u teatru su bile od 19 i 21 čas. Pre početka pola sata sam svirala, dok se gosti smeštaju u pozorište. Jednom prilikom, pošto je pozorište četvrtkom u 19 časova bilo slobodno, pitali su me da li bih htela da odsviram jedan koncert. Rado sam prihvatila i to se njima jako svidelo, tako da sam od tada svakog četvrtka nastupala. I to je za mene bilo super iskustvo. Imala sam veliku scenu, rasvetu, binu. I uslovi za rad su bili odlični, od 17 stepeni u januaru, do 35 stepeni u letnjim mesecima – rekla je Marija.
Sa kruzera se vratila u januaru ove godine, a onda je imala angažman u Francuskoj.
– Sada sam u Srbiji dva meseca, koja ću provesti na relaciji Užice – Beograd. Onda krajem maja idem na sledeći ugovor sa nemačkom kompanijom. Naravno, prvo u Hamburg na probe sa ansamblom, a onda idemo na sever Evrope, čemu se jako radujem – kaže o planovima Marija.
A kada dođe u Užice, Marija se ne odmara ili, bolje reći, svoj odmor provodi svirajući iz zadovoljstva.
– Rado posećujem „Kuću čaja“ i vikend pred Uskrs sam tu svirala. Vlasnica Ivana Lazić je uvek uporna da me nađe i angažuje. Taj vikend, u subotu, imala sam solo nastup, ali u nedelju je „Kuća čaja“ bila prepuna užičkih muzičara. Napravili smo jam session, gde smo svi uživali deleći binu – rekla je naša sagovornica.
Marijini planovi nisu samo nastupi na kruzeru. Ima svoj bend „Majka Mara“ sa kojim planira ozbiljne korake.
– „Majka Mara“ je ime za moj autorski projekat, koji je u završnoj fazi. Sredinom aprila trebalo bi da izađe prva pesma i spot. Iza imena „Majka Mara“ je tročlani bend, basista i producent je Nikola Usanović, a za bubnjevima Boris Usanović, dok ja izvodim muziku kao pijanistkinja i vokal. Muzički žanr i zvuk koji bend donosi može se opisati kao kombinacija popa i soula, sa fanki gruvom i džez intepretacijom njegovih članova – rekla je Marija.
Bend trenutno snima još nekoliko pesama koje se na jesen očekuju na njihovom prvom EP izdanju.
– Ovaj trio ime je dobio delom po meni, jer me zovu Mara, a Majka Mara u ovom slučaju predstavlja žargon koji se koristi kada je neko dobar u onome što radi. Na taj način želim da skrenem pažnju na svoj dug i ne uvek jednostavan put, koji me je doveo ovde gde jesam – rekla je Marija, koja je uložila puno truda i odrekla se puno toga, da bi radila to što voli, a to je da putuje i pravi svoju muziku.
Zvezdana Gligorijević
