Још само два дана на трафикама актулени број Ужичке недеље
Разговор са чувеним рокерским ужичким легендама – Фениксима!
Цео разговор можете прочитати у Недељи која је још само пар дана на трафикама!
Не пропустите!
– Сваког викенда смо имали свирку и био је то солидан џепарац. Сви су добро пролазили. И продавци пића, и продавци карата, а и ми. Врло често се дешавало да завршимо игранку у Гимназији, а онда одемо на лепиње код Шуљаге. Ми пуни пара и једемо, а могли смо добро да поједемо. А онда сутрадан на воз за Београд, из Београда за Трст, јер смо имали вишка пара. Ту купимо фармерке, плоче, мајице, патике, па се вратимо и опет чекамо следећи викенд, па изнова – сећа се Мато.
Ипак, није могло да се прође без туча.
– Скоро ниједна свирка у Гимназији није могла да прође без мање или веће туче. Мало су на нас неки момци били љубоморни, тада смо их звали мафијаши, а ми смо били или рокери или хипици, и ту је стално било неке нетрпељивости. Наравно, ми нисмо никад започињали тучу, нити смо били криви за иједну. Али, бранећи то неко друштво, девојке, ми смо хтели-не хтели морали да учествујемо. И увек смо побеђивали. Али, то су биле туче са песницама, поштене – казао је Мато.
– Када је у питању дуга коса, професори нам нису правили проблеме, јер смо били уредни. Чувеном професору нацртне геометрије, Цуцићу, сметала је наша дуга коса, па смо везивали репове. Говорио нам је:“Само да ја не видим ту косу, вежите реп и биће у реду. Додуше знали смо ту нацртну геометрију, тако да нам са те стране није могао ништа – казао је Бобан гитариста, а онда наставља причу како су он и Бобан певач прошли хемију.
