Piše prof. Bilja Grujičić
Pravite li kačamak mikserom, ili mutite ručno? Jedu li vam ga ukućani ili mrzovoljno pogledaju u šerpu kad je nedelja? Da se razumemo, ne očekujem da poentiram za sebe preko tvog stomaka, dragi moj! Ali, ako ti se sviđa, tim bolje! Davno je moja baba govorila da stomak nema prozor. Ako i nema, teško ga je prevariti, zar ne? Pametna žena zna kada treba da progovori, a kada treba da ćuti. A kad progovori, treba da zna šta ne treba da kaže. I to mi je baba govorila. Pametna neka žena…Nekad bih se kasno ovoga setila. Psiholozi kažu da ako ne volite nedeljne obaveze, mašine, veš, ručkove, dečije zadatke, peglanje i još štošta, to prebacite za subotu. Znači li to da onda mrzite subotu?! Gde si to pročitala Biljana?
A oni brojni selfiji, slike ukusne hrane iz obližnjih restorana, nasmejani mi, uključuju li oni porodicu? Koji je procenat porodica koji nedeljni ručak obavljaju u kafani? I gde je ta porodica nedeljom? Ko će da je okupi, kad su se svi u poslednjim godinama tranzicije trudili da je razbucaju? Biljana, ti pišeš za lokalne novine, seti se toga! Ogromna je doza licemerja servirana u pireu od karfiola i u vinskom podrumu pića čuvene vinarije!
Dobro, bolje je kada pišeš o Sajmu, ili piši o kružnom toku.
Licemerjom je odisao i ovogodišnji Sajam knjiga. Sve više imam osećaj da se knjige i svi oni koji se njima bave vrte u jednom uskom krugu tumačenja književnosti, onih istaknutih pojedinaca, posebno nadarenih, da ne kažem Bogom datih, koji znaju šta treba čitati, a preporučuju to na medijima u terminima od 23 časa pa nadalje, na kanalima nacionalnih frekvencija. Izgleda da smo se prilično zavukli u građansku razmaženost, jer ne mogu rialitiji biti samo ono na šta se elita grozi. Frenetični vrisci upućeni knjigama blogerki na Sajmu pokazuju da on jeste postao vašarište. Ali, “lakše je prevariti ljude, nego ih ubediti da su prevareni“, kaže dečiji pisac Mark Tven. Malo golotinje, reklame na Instagramu, par pitkih i nezaboravnih rečenica, pokazuje se kao dobitna formula za prodaju knjiga. Šta je sa kulturnom politikom? Ona mora podjednako da vodi računa i o elitnoj i o „masovnoj“ kulturi, koja je mnogo češća i svuda je oko nas: u taksiju, frizerskom salonu, u čekaonici zubarske ordinacije. Čega se mi to stidimo? Pa masovna kultura nije estrada, iako pretenduje da to postane. Svi mi smo njeni korisnici, hteli to da priznamo ili ne… Idite u biblioteku na književno veče, pozovite me, kad vidite koliko posetilaca tu ima?!
Ljudski porivi nisu se znatno menjali tokom vekova. Kako sve više zalazimo u 21. vek i dalje volimo, mrzimo, čitamo, radimo za hranu i stan, štitimo svoje porodice i reagujemo na potrebe svojih suseda, činimo sve ono što su činili i naši preci pre 300 godina. Potrebno je da znamo kako da reagujemo na te osnovne ljudske emocije, da znamo da kažemo stih, ili reč, a knjige koje smo pročitali utiču na naš doživljaj sveta. Osećate li na svojoj koži sve o čemu pričam?
„Da mogu biti čovečan, moram surov biti ja“, kaže Hamlet. Volim vas i ovog puta, VAŠA BILJANA!
(Užička nedelja 972)
